Битка коју проучавају војници
На Колубару!
Бранко Богановић
Бранислав Станковић
У позну јесен 1914. године врховни заповедник аустроугарских оружаних снага био
је надвојвода Фридрих Марија Албрехт Вилхелм, начелних штаба Конрад фон
Хецендорф, док је Потјорек задржао команду над Балканском војском (5. и 6. армија,
групе Шњарић и Хаузер). При томе, 5. армија Либоријуса фон Франка, 6. армија
Оскара Потјорека као и самосталне босанскохерцеговачке групе (бригаде) генерал-
мајора Луке Шњарића и групе пуковника Едмунда фон Хаузера (3. ландштурмска
територијална батаљона) биле су изузете из надлежности начелника Генералштаба и
директно подређене хабзбуршком надвојводи. Аустроугарска монархија никако није
могла да се помири с поразима које је претрпела на Церу и Дрини. Упорни Потјорек
захтевао је офанзиву, тако да су борбе настављене што је исцрпљивало обе ратујуће
стране. Под сталним притиском бројнијег непријатеља, српска војска ускоро се
повукла на десну обалу Колубаре. После пада Ваљева, 16. новембра 1914, Потјорек
је главнини 6. армије (15. и 16. корпусу) дао краћи одмор, а 5. армији наложено је
да започне припреме за форсирање Колубаре.