Sunčev sistem

[причалица]

Astronomi su verovali da je najmanji Neptunov satelit već otkriven, ali sada se ukazao novi – još manji

Ovaj sićušni objekat uočio je Mark Šovalter sa Instituta SETI, 1. jula 2013. godine, a NASA je sada izdala i zvanično saopštenje o ovom otkriću.

Mesec je nazvan S/2004 N1, a u pitanju je 14. poznati satelit planete Neptun. Objekat je širok manje od 20 kilometara, a kruži na udaljenosti od 105.000 km od planete, između Larisa (drugog po veličini) i Proteusa (trećeg po veličini).

S/2004 N1 opkruži Neptuna na svaka 23 sata. Mesec je toliko mali i teško uočljiv, da ga nije primetila ni Nasina letelica Vojadžer 2, kada je 1989. godine proučavala Neptun i njegove satelite i prstenove.

Kako navode iz Nase, S/2004 N1 je oko 100 miliona puta slabije svetlosti od najslabije zvezde koja se može videti golim okom.

http://www.nationalgeographic.rs/ves...o-neptuna.html

[причалица]

Decembra 2010. godine astronomi-amateri uočili su rastuću sjajnu tačku na Saturnu. Nedugo potom, letelica američke svemirske agencije NASA “Kasini” uhvatila je tu tačku svojom kamerom.



Ispostavilo se da je u pitanju ogromna oluja, velika skoro kao Zemlja, u Saturnovoj severnoj hemisferi, koja stvara vrtloge reflektivnih, višebojnih oblaka koji obmotavaju skoro čitavu planetu, piše “Diskaveri”.

Dalja istraživanja naučnika Univerziteta Viskonsin-Medison i Arizone otkrila su da ova čudovišna oluja ne samo što stvara spektakularni prizor za astronome, već je u gornje slojeve atmosfere Saturna, sa dubine od preko 160 kilometara, izbacila vodeni led, zaleđeni amonijak i “nepoznati treći sastojak koji je možda amonijum hidrosulfid”.


Oluja se, praktično, ponašala kao džinovski konvektivni toranj, slično olujama s grmljavinom kakve imamo na Zemlji, osim što su Saturnove 20 puta veće i daleko moćnije.

Ovo nenadano otkriće omogućilo je naučnicima da bace pogled na inače skrivene sastojke Saturnove atmosfere.


Infracrvena slika oluje na Saturnu (zeleni kvadrat desno)

-Mi smatramo da ova ogromna oluja vodi ove čestice oblaka na gore, poput vulkana koji izbacuje materijal iz dubina i čini ga vidljivim van atmosfere. Gornji sloj magle je toliko optički gust da samo u olujnim područjima, gde moćni vrtlog probija maglu, mogu videti dokazi postojanja zaleđenog amonijaka i leda. Ove čestice oluje imaju infracrveni potpis, koji je veoma drugačiji od čestica magle u okolnoj atmosferi – objasnio je naučnik Lovrens Sromovski, sa Univerziteta Viskonsin-Medison, stručnjak za atmosferu.

Ovo je, ujedno, i prva potvrda postojanja vodenog leda u Saturnovoj atmosferi.

To takođe pokazuje da oluje na Saturnu pokreće kondenzacija vode duboko u atmosferi planete, na oko 200 kilometara niže. Kako se vodena para diže, ona se zamrzava i sakuplja druge materijale prisutne u višim slojevima atmosfere.

Oluja koja obmotava čitavu planetu impresivan je događaj koji se obično javlja jednom u Saturnovoj godini, odnosno 30 zemaljskih.
-To pokazuje da rezervisani Saturn može biti eksplozivan kao olujni Jupiter, čak i više – zaključio je Kevin Bejns iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni, koautor studije.

Ovo je najveća oluja uočena na Saturnu od 1990. Počela je krajem 2010, a završila sredinom 2011. godine.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...bine-atmosfere

[причалица]

Jupiter i Satun izgleda da su puni dijamanata, kažu naučnici. Samo spoljni delovi ovih džinova mogu da imaju dijamante u čvrstom stanju. Bliže jezgru, temperature su tako visoke da se dragi kamen topi u kapljice.

Komadi dijamanata lebde u tečnosti vodonika i helijuma duboko u atmosferi dve planete. Na još većim dubinama, ekstremni pritisak i temperatura mogu da istope dragi kamen, bukvalno praveći kišu tečnih dijamanata, preneo je portal “Spejs”. “Novi podaci potvrdili su da dijamanti lebde u dubinama oko unutrašnjosti Saturna, a neki su toliko veliki da bi ih mogli zvati ‘dijamantskim bregovima’”, naveli su naučnici u saopštenju. Dijamanti mogu da se oforme kada elementarni ugljenik, poput grafita ili čađi koje stvaraju džinovske oluje na Saturnu, padne u dubine atmosfere planete gde se rabzija u drago kamenje. Dijamanti potom se premeštaju dalje u dubine planete, gde se, u blizini jezgra, pretvaraju u tečnost, istakli su naučnici Mona Delicki, iz kalifornijskog inženjerskog centra u Pasadeni, i Kevin Bejns, sa Univerziteta Viskonsin-Medison.



Naučnicima je poznato da dijamanti u čvrstom stanju mogu da postoje u relativno hladnim jezgrima Neptuna i Urana, ali se smatralo da su Jupiter i Saturn previše vreli da dođe do njihovog formiranja.
“Dijamanti su zauvek na Uranu i Neptunu, ali ne i na Jupiteru i Saturnu”, kažu Delicki i Bejns.

Dijamanti na Saturnu i Jupiteru potiču iz manje glamuroznog materijala – gasa metana, koji je pronađen u atmosferi dve najveće planete Sunčevog sistema.
Tokom oluja na ovim planetama, munje razbiju metan, stvarajući paperjastu, crnu čađ. Delicki i Bejns pratili su sudbinu čađi dok je tonula na dole, delimično se oslanjajući na nove proračune drugih naučnika o uslovima duboko u unutrašnjosti planeta i podatke o reakciji ugljenika na visoke temperature i pritiske.



Čađ, kako se pokazalo, prvo se pretvara u grafit, formu ugljenika. Kako delići grafita nastavljaju putovanje ka centru planete, rastući pritisak i temperatura pritišću i zagrevaju grafit u male komade dijamanta u čvrstom stanju, koji lebde u moru helijuma i vodonika. Kad dođu do jezgra, oni se tope i prave “dijamantsku kišu”.

Bejns i Delicki su u knjizi “Vanzemaljska mora” (Alien Seas) izneli detalje priče i ukazali da bi minijaturne robotske letelice u budućnosti mogle da putuju kroz unutrašnjost Saturna i Jupitera i skupljaju dijamante.

[причалица]

“Kasini”, letelica američke svemirske agencije NASA koja je u orbiti oko Saturna, omogućila je uvid u gustu atmosferu najvećeg meseca ove planete, Titana, otkrivajući ogromna jezera tečnog metana i etana.


Ova fotografija veštački obojena otkriva razlike u kompoziciji na površini, oko Titanovih jezera

Fotografija Titanovog severnog pola je mozaik niza slika koje je načinio “Kasini” tokom prolaska pored ovog meseca 10. i 26. jula, te 12. septembra ove godine.

Letelica do sada nije bila u mogućnosti da koristi svoj vizuelni i infracrveni spektrometar kako bi videla ova ogromna jezera, ali je niz srećnih faktora – kao što je razmicanje oblaka u trenutku prolaska “Kasinija” – dozvolilo kratak uvid na površinu meseca.


Izgleda kao da različita područja okružuju Titanova jezera, što ukazuje na isparavanje tečnih tela.


Titanova jezera od tečnog metana

Tokom povlačenja, jezera su možda ostavila nešto nalik Zemljinim slaništima, područjima gde se voda povukla i ostavila minerale koje je nekad sadržala. U Titanovom slučaju, međutim, izgleda da su ta “slaništa” bogata organskim jedinjenjima koja su rastvorena u tečnom metanu.

“Izgleda da je Titanov severni pol još zanimljiviji nego što smo mislili, sa složenom interakcijom tečnosti u jezerima i morima i slojevima ostavljenim nakom ispravanja prošlih jezera i mora”, naveo je u saopštenju Džejson Barns, naučnik Univerziteta Ajdaho u Moskvi.

[причалица]

Led na Plutonu i plavo nebo, predstavljaju dva velika otkrića koje je o toj patuljastoj planeti danas objavila NASA.



“Ko bi očekivao da je nebo u Kojperovom pojasu plavo? Predivno je”, rekao je Alan Stern, glavni istraživač tima koji prima podatke sa svemirske letelice New Horizons, na istraživačkom institutu Bulder u američkoj saveznoj državi Kolorado gde su proučavane fotografije u boji pristigle u NASA-u prošle nedelje.

Moguće je da su čestice izmaglice sive ili crvene, ali način na koji odašilju plavo svetlo privuklo je pažnju naučnog tima New Horizons.



"Ta jasna plava boja govori nam o veličini i sastavu čestica izmaglice. Plavo nebo često je rezultat rasutog sunčevog svetla veoma malih čestica. Na Zemlji, te čestice su mali molekuli azota. Čini se da su na Plutonu lakše, ali još manje nego na Zemlji – čestice podsećaju na čađ i nazivamo ih tolini", rekao je istraživač Karli Hauet.



Naučnici veruju da se čestice tolina formiraju visoko u atmosferi, gde se ultraljubičasto sunčevo svetlo raspada i jonizira azot i molekule metana te im omogućuje da reaguju jedna s drugom kako bi formirale sve kompleksnije negativno i pozitivno nabijene jone.

Na Plutonu je otkriveno i mnogo malih regija s ledom. Ti ledeni delovi podudaraju se s ranije viđenim crvenim mrljama na površini Plutona, a naučnici još ne znaju zašto.

'Iznenađena sam time što je ta zaleđena voda toliko crvena. Ne znamo koja je veza između leda i crvenih tolina na površini Plutona', istakla je Silvija Protopapa, koja je deo Sternovog tima.

[причалица]

Poslednjih meseci bilo je mnogo novosti vezanih za Mars i Pluton, a sada se najveća planeta u Sunčevom sistemu našla u centru pažnje.



NASA je objavila nove fotografije Jupitera koje nam je omogućio teleskop Hubble. Fotografije visoke rezolucije nude novi pogled na ovu planetu.

Fotografije su pokazale i da je Velika crvena tačka na Jupiteru zapravo više narandžasta nego crvena i da se smanjuje.

- Svaki put kada dobijemo nove podatke o Jupiteru dobijemo naznake da se tamo nešto zaista uzbudljivo događa -kaže Ejmi Sajmon Simon, planetolog u NASA.

Nove fotografije spojene su u zanimljiv video, a iz agencije najavljuju da će uskoro objaviti i fotografije Neptuna i Urana.