I ovo je lubenica

[Bisernica]

Lubenica potiče iz Južne Afrike, odakle je vrlo brzo preneta u dolinu Nila,
što se može zaključiti sa slika na zidovima starih grobnica gde je prika-
zano ovo voće, odnosno povrće.

Poznavali su je i u Siriji, Arabiji i Indiji, a po svemu sudeći starim Grcima i
Rimljanima nije bila poznata. Arapi su je preneli u Španiju, a zatim u Ju-
žnu Francusku. U 10. veku se iz Turkestana proširila u Kinu, dok je preko
Španije stigla prvo na američka ostrva, a nešto kasnije i na kopno.


SASTAV - Kada je sadržaj vode u pitanju, lubenica sadrži i više od
90 procenata vode na 100 grama. Veoma je niskokalorična - 29 kalori-
ja na 100 grama (isto kao dinja ). Međutim, razlikuju se po tome što lu-
benica ima manje dijetnih vlakana a više šećera. Lubenica sadrži mine-
rale i vitamine, voćne kiseline i boje koje joj daju osvežavajući ukus i
aromu.

Tekst preuzet iz casopisa Lepota&Zdravlje

[Bisernica]

Pored svega ostalog što se od lubenice može napraviti
kao jelo ili osvežavajući desert ,od lubenice majstori kulinarstva prave izvanredne
dekoracije za svečane trpeze ili ono što se u hotelima sa više zvezdica zove Švedski sto.
Vrlo često lubenica posluži kao korpa za ostalo voće.

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Lilu]

ovo greota da jedes...

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

[Bisernica]

Lubenica u obliku ruže, nije genetska modifikacija, već delo Dejana Ilića koji ne žali truda i vremena da sto sa hranom što lepše aranžira




Dugo su trajale rasprave o tome da li je lubenica povrće ili voće i taman kada je ta nedoumica razrešena, kulinar Dejan Ilić iz Požarevca dodaje još jednu mogućnost: možda su cveće, jer njegove ruže od bostana oduševe sve koji ih vide i jedu.

Poštujući preporuku stručnjaka da u hrani uživaju sva čula a to znači da lepo miriše, da je ukusna ali i privlačna za oko – ovaj mladi kuvar je pet godina tragao za načinom kako da taj umetnički izraz bude što upečatljiviji.

– Dekoracija se uči u srednjoj školi, ali ja sam uvek želeo nešto više, da bude drugačije, bogatije – kaže naš domaćin dodajući da je ukrase od voća i povrća počeo da pravi, prema uputstvima sa Interneta, pre tri godine. – Posmatrao sam kako drugi rade. Od alata mi je bio potreban nož, pa sam ga napravio uz pomoć brusilice, tako da bude što sličniji originalnom tajlandskom nožu koji je savitljiv i oštar.

Sama tehnika dolazi sa vežbanjem i iskustvom, a veštinu je Dejan počeo da stiče na rotkvicama. Danas nema povrća i voća koje u rukama ovog „majstora od noža” ne „procveta”.

Kod nas je ova, dosta pipava, kulinarska disciplina, još uvek malo zastupljena. Dejan je jedini majstor za rezbarenje voća i povrća u Požarevcu i okolini i jedan od malobrojnih u Srbiji. Mada u svetu sve više hotela i restorana ima ljude zaposlene samo za pravljenje stonih dekoracija.

– U Italiji, Rusiji, Švajcarskoj, SAD-u organizuju se kursevi od dva do tri dana (20 sati rada), po ceni od 400 do 500 evra, u zavisnosti od nivoa. A kod nas se jedva dolazi i do alata. Morao sam da zamolim prijatelja da mi preko Interneta poruči noževe i donese, a onda se ispostavilo da su tupi – priča Dejan dok nam pokazuje koferčić pun raznih alatkica i modli namenjenih za profesionalno bavljenje ovom vrstom rezbarenja (karving) koja u azijskim zemljama ima dugu tradiciju.

Pre nego što je zaplovio u kulinarske vode, za koje se školovao, naš domaćin se dve decenije profesionalno bavio odbojkom (sada je student ekonomije). Međutim, po onome što radi rekli bismo da se on lopte nije odrekao, samo je našao zamenu.

– Lubenica je najatraktivnija. Ima najlepši kontrast boja: crveno, belo i zeleno. Okrugla je, što sve skupa daje mogućnost najlepšeg izražavanja, objašnjava svoj izbor naš sagovornik i dodaje da mu je potrebno oko sat vremena za ukrašavanje jedne, što opet zavisi i od vrste rezbarije i veličine lubenice. Zahtevnije i komplikovanije bravure i figure neki put iziskuju da se na jednoj lubenici radi i po dva dana, sat-sat i po, jer ruka mora da se odmori. A krajnji rezultat je ushićen osmeh posmatrača.

Uporedo sa rezbarenjem za svoju dušu Dejan se prisećao gradiva iz školskih dana, pripremajući prvo razne đakonije u krugu porodice. Gosti su sve češće tražili recept, a onda i stručnu pomoć. Tako da je, pre dve godine, za otvaranje nekog kozmetičkog salona, uz pomoć supruge Jelene, inače učiteljice, pripremio kompletno posluženje, koje je bilo vrlo zapaženo. Od tada Ilića, rodbina i prijatelji sve češće zovu da, umesto poklona, pomogne oko pripremanja posluženja. Uz ukusne zalogajčiće Dejan sve te svečanosti i dekoriše aranžmanima od rezbarenog voća i povrća.

– Kao desert rado služim voće – kaže ovaj kuvar sportskog duha koji ne prestaje da se nadmeće, sam sa sobom. – Dugo sam smišljao šta da ponudimo gostu da bude iznenađen, oduševljen i da se osveži kada proba. Znao sam da to treba da budu mali rashlađeni zalogaji voća, od jabuke, pomorandže, jagoda... Oblikujem i aranžman u obliku pauna, prema fotografiji koju sam skinuo s Interneta. Nikada do tada to nisam radio ali sam uz pomoć supruge Jelena uspeo da „skinem” sve do detalja, pa i „rep” koji su činili ražnjići s nanizanim komadićima voća, pobodeni u ananas. Posle toga je došla na red voćna „palma” odskoro metar i po visine. To je tek bio izazov, trebalo je da stoji sve jedno na drugom uredno spakovano. Tako je počelo, a onda se otrglo kontroli…

Dok se smeška i priča Ilić veštim pokretom noža pravi latice ruže u lubenici. Ali, rado on uzme i povrće u ruke.

– Ukras se može napraviti od šargarepa, tikvica i rotkve, zelene salate, praziluka i kupusa, jabuka, krušaka, dinja... Sve može da se upotrebi za prelepe cvetove ruža, hrizantema, kala. Zavisi samo od čega želimo da počnemo, u ovom poslu je vrhunac da ono što se napravi bude najsličnije originalu, recimo cvetu ruže, hrizanteme, kale... Neophodno je da voće bude sveže, a nož mali i oštar. Najlakše se ukrašavaju jabuke, lubenice i dinje, mada se kao dodatak služi i jagodasto voće.

Voćni aranžmani su vrlo interesantni „za videti”, ali se brzo i pojedu. Da bi nam pokazao kako sve što nam je pričao izgleda na delu Dejan nas je pozvao da prisustvujemo pripremama dekoracije za svadbu. Posla je bilo i za njegovu suprugu Jelenu i svastiku Danijelu Žukovski.

Iskreno rečeno nismo bili oduševljeni da prisustvujemo svadbi pevušeći refren pesme Đorđa Balaševića: „...parada pijanstva i kiča”. Kada smo stigli do kapije restorana „Oaza” u Požarevcu – iznenađenje. Stolovi za oko 50 zvanica, koje su pozvali mladenci Aleksandra i Vlada Aćimović, bili su raspoređeni po travnjaku bašte. Hrana je pripremljena za uživanje, simfonija ukusa, mirisa i kolora. Tu je do izražaja došlo i umeće Dejana Ilića, koji je iskoristio fontanu kao rashladnu vitrinu, oko koje je servirao predjelo, dok su rezbarene lubenice zamenile cvetni aranžman i bile prava atrakcija. I slatko osveženje posle pojedenih slaniša.

Slavica Berić
objavljeno: 24.07.2011.