Mesec

[причалица]

Drakonički mesec



Ravan u kojoj se nalazi Mesečeva staza seče ravan ekliptike pod uglom od 5°.9. Mesta na kojima staza prolazi kroz ravan ekliptike zovu se Mesečevi čvorovi. Uzlazni čvor (W) je tačka u kojoj Mesec prelazi na severnu stranu ekliptike, a silazni (obrnuto W) tačka prelaska na južnu stranu. Prava koja povezuje čvorove zove se linija čvorova. U toj liniji se seku ravan ekliptike i ravan Mesečeve staze.



Pazite sad: ravan Mesečeve staze takođe ima svoje kretanje u prostoru, ali tako da linija čvorova ostaje u ravni ekliptike. Prema tome, u ravni ekliptike se rotira linija čvorova, a pri tom ravan staze zadržava svoj nagib prema ravni ekliptike (5°.9).



Na ovaj nacin čvorovi za godinu dana pređu u ravni ekliptike put od 19.355° (ili 3'10,77'' na dan). Da bi čvor napravio pun krug oko Zemlje treba mu 18.6 godina. Ovaj period se zove period regresije čvorova, pošto se ravan staze i čvorovi kreću suprotno od smera kretanja Meseca oko Zemlje tj. od istoka ka zapadu. Period regresije čvorova uzrokuje veći odnosno manji uticaj Meseca na nutaciju i precesiju Zemlje što ćemo već objasniti kasnije. Isto tako on utiče i na broj pomračenja jer se čvorovi kreću i suprotno od gibanja Sunca oko Zemlje.

Ima još jedna interesantna pojava uzrokovana regresijom čvorova. Zbog njihovog kretanja period prolaska Meseca kroz dati čvor, recimo silazni, nije jednaka sideričnom mesecu već je kraći i iznosi 27.21 dan. Taj period se zove nodički mesec (nod lat. = cvor), a važan je jer se pomračenja mogu dogoditi samo kada se Mesec nađe u blizini čvorova. Postoji i drugi naziv za ovaj period od 27.21 dana. To je drakonički mesec, a naziv potiče otuda što do pomračenje Sunca dolazi, kao što znamo, kada zmaj, koji živi u ćvoru, proguta Sunce.

[причалица]

Stvarno kretanje

Ako ste uspeli na osnovu ovoga što smo do sada pričali da stvorite predstavu o kretanju Meseca moram vas opomenuti da tu predstavu na uzimate suviše ozbiljno jer ona baš i nije sasvim tačna. U stvari ona dobro opisuje kretanje našeg satelita posmatano sa Zemlje, ali da ste kojim slučajem stanovnik neke daleke planete koja se nalazi iznad ravni ekliptike tako da imate lep frontalni pogled na Sunce, Mesec i Zemlju, videli biste sasvim drukčiju sliku Mesečevog kretanja. Videli biste da Mesec ne kruži oko Zemlje vec oko Sunca. Sunce svojom gravitacijom deluje na Mesec 2.5 puta snažnije nego Zemlja i naša planeta zapravo samo ometa kretanje Meseca oko Sunca, ona samo deformiše Mesečevu putanju. U stvari izgleda kao da se Zemlja i Mesec utrkuju ko će pre da obiđe Sunce i pri tome se malo guraju.

Trka je zaista brza. Zemlja u proseku ide 29.7 km/s dok se Mesec koleba te čas juri, čas usporava pa se i njegova brzina menja od 29 km/s do 31km/s.

[причалица]

nastavak:



Na crtežu je dat uprošćen prikaz čitavog toka ovog kretanja. Mesec počinje da vija Zemlju (1 i 2), prelazi na spoljnu stranu njene putanje oko Sunca (3 i 4), prestiže je (5 i 6), prelazi na unutrašnju stranu Zemljine putanje (7 i 8) i tu posustaje, a trku preuzima Zemlja (9). Zatim sve kreće ispočetka.

Za godinu dana, koliko traje putovanje ova dva tela oko Sunca, Mesec opisani manevar ponovi dvanaest puta. Njegova putanja je krivudava i na njoj nećete uočiti nikakva elipse oko Zemlje. A opet, Mesec ipak obilazi svoju planetu baš po elipsi. Na crtežu je ucrtana i ta staza Meseca. Na njoj možete pratiti i sideričku i sinodičku revoluciju s tim sto strelica usmertena ka dalekoj zvezdi (plava strelica) označava početak prvog, a strelica ka Suncu (žuta strelica) početak drugog meseca. Krenuli smo od faze novog Meseca (1), u položaju 3 vidimo prvu četvrt, u položaju 5 pun Mesec itd. idemo redom sve do položaja 8 kada je, s obzirom na zvezde, Mesec navršio pun krug oko planete (siderički mesec). U tom trenutku ostalo mu je još oko 2 dana i nekoliko sati da ponovo dospe u fazu mladog meseca, te da tako završi i sinodičku revoluciju (br. 9).

[причалица]

Baricentar

Ali ni ovo sve što je napred rečeno nije potpuno veran prikaz putovanja Meseca, jer smo sasvim uprostili kretanje Zemlje. Ako se sećate negde napred smo rekli da masa Meseca, iako 81.3 puta manja od mase Zemlje, nije zanemarljiva. Ona deluje na Zemlju i pravilno bi bilo reći ne da Mesec kruži oko Zemlje, vec da i Mesec i Zemlja osciliraju oko jedne zajedničke tačke, oko zajedničkog centra mase koji se zove baricentar. I zapravo tačka u kojoj se nalazi baricentar obilazi Sunce po eliptičnoj putanji dok centri Meseca i Zemlje osciliraju oko te tačke. Stoga ni putanja Meseca ni putanja Zemlje nemaju pravilan eliptični oblik.



Međutim masa Zemlje je ipak dosta veća od mase Meseca te se baricentar nalazi mnogo bliže centru mase Zemlje. Zapravo on se nalazi u samoj Zemljinoj kugli. Ako zelite preciznije, od centra mase Zemlje baricentar je udaljen oko 4700 kilometara.

[причалица]

Trka za Mesec

Trebalo je da prođe pet hiljada godina od prvih haldejskih astronoma, pet hiljada godina učenja i rada da bi se stvorio vasionski brod koji će poneti ljude na Mesec. Možda je to i puno vremena, ali sve jedno, uspeh je postignut.

Šezdesetih godina 20.veka čitav svet je uzbuđeno piljio u televizijske ekrane gledajuci mutne i za većinu ljudi nerazumljive slike Mesečeve površine, snimljene tik iznad tla, samo koju sekundu pre no što će se i kamere i čitav brod razbiti o Mesečevo stenje. Danas je to već istorija.

Počelo je, kako to već dolikuje ljudskoj civilizaciji, nerazumno, kao pakosna i prkosna trka dva politicka antipoda: Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država. Svaka sila je za sebe i za svoj račun istraživala i otkrivala ono što je drugoj već bilo poznato. Svaka po svom programu. Sve to je naravno bilo veliko rasipanje novca i vremena.
Ali, bilo je to doba oštrih političkih podela u svetu, doba hladnog rata koji je pretio da se pretvori u onaj drugi, samo ovog puta u konačan i poslednji. Lideri velesila osmehivali su se jedan drugom kroz stisnute zube i sa prstom na crvenom dugmetu.

[причалица]

nastavak:

U to vreme televizori, nezgrapne kockaste kutije sa belim trbušastim ekranima i nestabilnom, jajastom slikom, polako su ulazili u domove običnih ljudi, a kompjuteri su bili veliki kao soba i mogli su se izbrojati na prste. Svet se pitao kuda to vodi toliki tehnoloski i tehnički razvoj i kako će čovečanstvo, sve da i ne izbije nuklearni rat, podneti tioike promene u životu.

A onda su i rakete poletele ka Mesecu.

Amerikanci su 1958. načinili nekoliko pokušaja da ispale raketu u pravcu Meseca. Svoj prvi brod su nazvali Able (sposoban, vešt), ali bilo je to isuviše pretenciozno ime. Letelica jedva da je bila bolja od obične protivgradne rakete - eksplodirala je već nakon 20 kilometara leta. Ni sa sledećim brodom Amerikanci nisu imali mnogo sreće. Bio je to Pionir koji, bar u početku, nije imao dovoljno snage da dosegne velike visine.

[причалица]

nastavak:

Rusi

Tako je početna slava u trci za Mesec pripala Rusima. Njihova automatska stanica, sa lepim ali krajnje nemaštovitim imenom Luna 1, lansirana 2. januara 1959. godine, proletela je pored Meseca na nekih šest hiljada kilometara, nakon čega je usša u orbitu oko Sunca i tako postala prva veštacka planeta Sunčevog sistema.

Luna je pokazala da su Zemljani u stanju da razviju brzine potrebne za slanje letilica u međuplanetarni prostor. Eksperiment je uspeo i Zemlja je bila oduševljena.

Iste godine poletela je i druga Luna. Njen zadatak je bio delikatniji jer je trebalo je da pogodi Mesec. Danas za to postoje razrađeni recepti, ali u ono vreme takav poduhvat nije bio ni malo lak, jer Mesec koga vidimo da lagano plovi nebom zapravo jurca besomučno oko naše planete brzinom topovskog đuleta - preko tri i po hiljade kilometara na cas. To svakako nije i jedini problem. Ipak, sve prošlo u najboljem redu i Luna 2 se uspešno stropoštala na Mesec između kratera Arhimed i Autolik i tako postala prvi predmet koji je Zemlja bacila na Mesec.

I još jedna Luna, Luna 3, je letela te 1959. i izazvala nova uzbuđenja. Zašla je iza Meseca i sa visine od 70 hiljada kilometara snimila njegovu drugu stranu. Snimanje je trajalo 40 minuta, zatim je film automatski razvijen i osušen. Radiovezom snimci su poslani na Zemlju. Prvi put od kako postoji čovek je mogao da pogleda Mesecu leđa. Astronomi su bili oduševljeni jer su videli da je druga strana Meseca rošava isto kao i prednja, što se uostalom moglo i očekivati. Razlika je samo u tome što na drugoj strani ima manje mora, a to je otvorilo beskrajne rasprave o uzroku.

[причалица]

nastavak:

Bilo je to sjajno doba za Sovjete. Njihovi političari su likovali, a narod je bio ponosan jer su Lune pokazale svu moć i nadmoć sovjetskih trudbenika, sovjetske nauke i sovjetskog svega uopšte. Na zapadu se u to vreme rađala rok muzika i rok kultura, a Rusi su osvajali kosmos.

Međutim, prava trka u osvajanju Meseca je tek predstojala. Amerikancima se uopšte nije sviđala uloga koju su dobili u osvajanju kosmosa i početkom šezdesetih godina oni su počeli grozničave pripreme za odgovor Rusima. Svoj cilj javno su izneli: spuštanje čoveka na Mesec do kraja te decenije.

Sovjetski Savez je u to vreme bio vodeća komunistička zemlja sveta, na čelu jednog ogromnog vojnog bloka, večito u strahu od spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja i stalno u grču da dokaže svoju superiornost nad Zapadom. Sebi nije mogao da dozvoli luksuz da se čuje za njegove neuspehe te su ovi čuvani daleko od javnosti. Stoga su svi planovi Sovjetskog Saveza o kosmonautskim istraživanjima bili tajna. Objavljivani su samo uspesi i šturo, tek po koji, neuspeh. A i to samo kad se moralo.

Ali danas, kada su mnogi tajni dokumenti postali dostupni javnosti, znamo da su i Rusi što se Meseca tiče imali sličan plan kao i njihovi takmaci sa zapada. Hteli su da spuste čoveka na Mesec pre Amerikanaca.

Ova trka imala je sjajne posledice za nauku. U pravcu Meseca lansirano je na desetine sondi i uskoro su na Zemlju počeli da stižu brojni podaci o našem nebeskom susedu.

Zatim je trebalo meko spustiti brod na njegovu površinu.

[причалица]

nastavak:

Nije ni malo lako prvi put prizemiti letilicu na Mesec. Ogromnu brzinu kojom raketa leti, a to je skoro 40 hiljada kilometara na sat, treba u završnoj fazi smanjiti na nekoliko decimetara u sekuni, a to je samo jedan od mnogih problema. Sovjeti su ovo 1965. godine pokušali četiri puta, ali sve njihove sonde su se razbile o Mesec. Luna 7 je pala brzinom od čitav kilometar u sekundi, ali Luna 8 je tu brzinu smanjila na 15-20 metara u sekundi.

Sledeće godine Luna 9 je konačno bila uspešna. Meko i bezbedno je sletela na Mesec i na Zemlju poslala naizgled banalan podatak da je tlo čvrsto. Na četiri panoramska snimka koja je načinila vide se i neki detalji manji od jednog milimetra.

Iste 1966. Luna 10 je uvedena u orbitu oko Meseca i tu ostavljena. Postala je tako prvi satelit Meseca, Mesečev mesec. Merila je radijaciju, gravitaciono polje, infracrveno i gama zračenje itd.

[причалица]

nastavak:

Amerikanci

U to vreme Amerikanci su počeli da sprovode dva svoja simultana programa, oba u cilju spuštanje ljudske posade na Mesec. Prethodno su i oni razradili tehniku gađanja i nekoliko njihovih Rendžera je uspešno palo na Mesec 1964. i 1965. Imali su u početku dosta neuspeha, ali bile su to dečje bolesti koje se moraju preležati i u tome se ni malo nisu razlikovali od Rusa. Razlika je međutim postojala. Amerikanci su u avanturu osvajanja svemira krenuli sa ipak boljom tehnologijom. Dok sovjetske sonde na Zemlju šalju desetine fotografija američke šalju desetine hiljada.

U periodu od 1966. i 1968. put Meseca su letele američke sonde Servejor i Orbiter. Prve su se meko spustale na površinu. Bile su opremljene televizijskim kamerama kojima se upravljalo sa Zemlje i sa priborom i opremom za prikupljanje uzoraka tla, te za vršenje određenih hemijskih analiza. Na Zemlju su poslale blizu 90 hiljada fotografija. Trebalo je da sakupe što više podataka o uslovima koji tamo gore vladaju.

Orbiteri su, kako im i ime govori, ulazili u orbitu oko Meseca. Zadatak im je bio detaljno snimanje područja koja su prethodno odabrana za sletanje ljudske posade. Orbiteri su bili toliko uspešni da su već prva tri od pet, koliko ih je lansirano, izvršila ceo posao pa su, na zadvoljstvo lunarnih kartografa, preostale dve letilice uvedene u polarnu putanju oko Meseca odakle su snimile do tada manje ispitane oblasti ovog našeg satelita. Rezultat su bile nove mape deset do sto puta detaljnije od onih koje su pravljne na osnovu teleskopskih osmatranja sa planete.

[причалица]

nastavak:

Finiš

Ovoliki uspesi američkih konstruktora vasionskih brodova onespokojavali su sovjetski politički vrh i dalji ruski svemirski program se odvijao pod jakim pritiskom političara. Kasnije će se ispostaviti isuviše jakim. Na prečac je napravljen jedan snažan vasionski brod, razrađen je program za let na Mesec, odabrana je posada. Taj brod je trebao da nosi dva kosmonauta. Plan je bio da, kada letilica stigne do Meseca, jedan član posade izađe u slobodan prostor i odlebdi do kapsule koja se nalazila na vrhu broda. Trebao je da uđe u nju, zatim da sleti na Mesec.

Bio je to rizičan plan koji je imao izglede da uspe. Određeno je bilo da brod poleti 1968.

Te 1968. Amerikanci su lansirali Apolo 7, vasionski brod sa tri člana posade, koji je imao da pruži osnovne podatke o sigurnosti i pouzdanosti komandne kabine i servisnog dela. Zatim je poleteo i Apolo 8. Tročlana posada se uputila ka Mesecu, obletela ga i vratila se na Zemlju. To je bio najduži put koji je čovek do tada ostvario.

Danas posle četiri decenije od tih burnih događaja istorije kosmonautike znamo i neke podatke koje su Rusi držali u tajnosti. Oni su dva puta u probnoj fazi pokušali da lansiraju svoj brod koji je kasnije trebao da ponese čoveka na Mesec. Ali oba puta brod je jos na lansirnoj rampi eksplodirao. Drugi put eksplozija je bila toliko snažna da je poginulo nekoliko stotina ljudi. Konačno, morali su da odustanu. Njihov glavni konstruktor, Koroljev, umro je dve godine ranije, čitav projekat postao je preskup za njih (Amerikanci su u avanturu osvajanja Meseca utrošili pet puta više para od njih) i jednostavno - nisu imali sreće.

[причалица]

nastavak:

Ali Rusi se ipak nisu lako predavali. Odustali su od ljudske posade, to je istina, ali jos uvek su imali šansu da prvi donesu parče Meseca na Zemlju. Tri dana pre no što je poleteo Apolo 11 sa svojom ekspedicijom na Mesec, 13.7.1969. Sovjeti su lansirali automatsku stanicu Luna 15. Njen zadatak je bio da se meko spusti na Mesec, uzme uzorke mesečeve površine i vrati se na Zemlju. Ali Luna se slupala. Neki uređaji su otkazali i ona se razbila u Moru Kriza 21. jula 69.

Apolo 11 je lansiran 16. jula 1969. napravio krug oko Zemlje i odleteo do Meseca. Dva kosmonauta su prešla iz matičnog broda u mesečev modul Orao (pri tome nisu morali da izlaze u slobodan prostor jer je modul bio spojen sa matičnim brodom), odvojio se od matičnog broda i meko spustio na Mesec u Mare Tranquillitatis. Nil Armstrong je zatim načinio svoj istorijski "mali korak", izgovorio istorijske reči. Zatim je izašao i drugi član posade, Edvin Oldrin. To je bilo 20. jula 1969.

Naravno astronauti su poslati na Mesec da rade i nakon što se stišalo prvo uzbuđenje oko iskrcavanja, oni su instalirali mini seizmičku stanicu, lasersko ogledalo (za merenje odstojanja Meseca od Zemlje) i instument za hvataje čestica sunčevog vetra. Posle dva časa i 40 minuta pokupili su 31,5 kg. uzoraka mesečevog tla, vratili se u modul, uzleteli, spojili se sa matičnim brodom (tu ih je čekao treći član posade Majkl Kolins) i vratili se na planetu.

Tako se završila jedna od najvećih trka u istoriji. Bilo je to za nauku, za čitavo čovečanstvo veoma korisno takmičenje. Rivalstvo dve svemirske sile provociralo ih je i motivisalo da napregnu sve svoje znanje, pamet i veštinu. I uspeli su. Takvi su Zemljani.

[причалица]

nastavak:

Lunarni programi su živeli još neko vreme. Na Mesec je bilo upućeno još šest brodova iz programa Apolo. Jedan, Apolo 13, nije imao sreće. Na 350 hiljada kilometara od Zemlje udario ga je meteorit i teško oštetio. Spuštanje na Mesec je otkazano, a posada se posle nekoliko dana drame jedva spasla. Poslednja poseta čoveka Mesecu bila je 1972. godine brodom Apolo 17. Nakon toga američki letovi su obustavljeni.

U međuvremenu su i Rusi konačno uspeli da donesu svoje parče Meseca na zemlju (Luna 16, 1970.). Na Mesec nisu poslali čoveka, ali su tamo spustili dva svoja automatska vozila, Lunahod 1 i 2. Bile su to prave pokretne laboratorije kojima se upravljalo sa zemlje. Mesecima su putovale bespućima Meseca, prevalile na desetine kilometara i izvršile brojna ispitivanja njegove površine. Zadnja sovjetska letilica bila je Luna 24 (1976). Nakon toga dalji letovi su obustavljeni. Istorija se ponavlja. Za dalja istraživanja opet je potrebno neko novo sredstvo, nova tehnologija, kao što je to nekad bio teleskop. Potrebno je osnovati naučnu koloniju tamo gore.

[PRCKO]

Mesec je 200 miliona godina mlađi nego što se misli

PARIZ - Mesec je star 4,36 milijardi godina, štro znači da ima 200 miliona godina manje nego što se pretpostavljalo, rezultati su istraživanja stena na Mesecu koje je objavljeno noćas.


Naučnici čije je istraživanje objavljeno u britanskom naučnom časopisu “Nejčer” došli su do tog zaključka nakon što su ponovo odredili starost olovnih izotopa nađenih na uzorku najstarije stene na mesecu, Anortozitu.




“Godine ovog izotopa pokazuju ili da je Mesec očvrsnuo mnogo kasnije nego što smo do sada pretpostavljali ili da ćemo morati da u potpunosti revidiramo naša geološka saznanja o Mesecu”, kaže Ričard Karlson iz Naučnuog instituta u Vašingtonu.



U slučaju da se novo određiavanje starosti olovnih izotopa pokaže kao tačno, to bi značilo da su najstariji delovi Zemljine i Mesečeve kore bili formirani u približno isto vreme, kada su nastali i najstariji minerali na Zemlji.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...o-sto-se-misli

[причалица]

Mesečev halo i mesečeva korona

Povremeno oko Meseca mogu da se vide različiti svetlosni efekti. U zavisnosti od uslova “slika” se razlikuje ali najpoznatije pojave poznate su kao Mesečeva korona i halo.



Mesečev halo i mesečeva korona nastaju na sličan način kao i duga – prelamanjem svetlosti na kristalima leda ili kapljicama vode u gornjim slojevima atmosfere.
Halo ima oblik velikog prstena koji okružuje Mesec. Nastaje prelamanjem svetlosti Meseca (ili, precizbije rečeno svetlosti Sunca) na kristalima leda u oblacima na velikim visinama. Mehanizam nastanka ovih kristala leda nije u potpunosti poznat ali svi oni imaju približno isti oblik šestougla i slične dimenzije. Nastaju u cirusima, oblacima koji se nalaze na visini od oko 7000 metara, brzim zaleđivanjem kapljica vode.

[причалица]

nastavak:



Halo koji nastaje na ovakav način najčešće je od Meseca udaljen približno 22 lučna stepena. Nekad se događa da kristali nisu iste dimenzije i oblika pa do prelamanja dolazi pod rugim uglom, najčešće od 46 stepeni.



Mesečeva korona nastaje na sličan način kao halo ali ima mnogo manje dimenzije i nalazi se bliže disku Meseca. Nastaju zbog prolaska svetlosti kroz tanak sloj oblaka na velikim visinama, zbog prelamanja na kapljicama vode ili česticama prašine, dima, polena itd. Najčešće su bele boje ali u prstenu se mogu pojaviti i sve dugine boje.

Ponekad se dešava da korona i halo nastanu istovremeno.

[Cruz]

Pogledajte evoluciju Mjeseca u tri minute

Kako bi proslavili 1.000 dana u orbiti NASA-inog satelita LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter), tim znanstvenika koji radi na njegovom praćenju objavio je dva prekrasna videa.

Prvi predstavlja dramatičnu vatrenu povijest Mjesečeve evolucije, a drugi nas vodi po Mjesečevim najzanimljivijim lokalitetima.


Jedino što NASA-ini računalni čarobnjaci nisu napravili, jest kataklizmički prikaz odvajanja Mjeseca od Zemlje, već je evolucija Mjeseca prikazana od trenutka kad je on već bio formiran, piše Dnevnik.


No, to ne umanjuje kvalitetu animacije, koja u tri minute prikazuje burnu prošlost Zemljinog jedinog prirodnog satelita. Pogledajte video.





Izvor: znanost.com

[Cruz]

Mesec danas veći i svetliji

Najveći i najsjajniji pun mesec ove godine, takozvani "supermesec", moći će da se vidi večeras, kada će biti bliži Zemlji nego inače.

Mesec će se našoj planeti približiti na 357.000 kilometara, odnosno oko 24.600 kilometara bliže nego što je prosečno udaljen. Zbog toga će izgledati svetliji nego inače i veći za oko 14 odsto nego kada je najviše udaljen od Zemlje.


Udaljenost Meseca od Zemlje varira jer je njegova orbita u obliku elipse, a ne kruga. Džef Čester iz Američke mornaričke opservatorije izjavio je da će, ipak, razlika teško biti primetna golim okom.


Kao i svaki put kada je mesec pun, izgledaće veći kada je bliži horizontu, odnosno u vreme zalaska sunca. Psiholog Skot Lilinfeld sa Univerziteta Emori izjavio je da ne treba očekivati porast kriminala ili čudnog ponašanja, jer ne postoje dokazi za rašireno verovanje o takvom uticaju meseca.


Autor knjige "50 velikih mitova popularne psihologije" rekao je da je verovanje da pun mesec uzrokuje bizarno ponašanje zasnovano na tome što ljudi obraćaju pažnju na takve stvari i pamte ih, a sve neobično što se desi kada je pun mesec pripisuju tom mitu.


Izvor: B92

[причалица]

U ponedeljak, 4. juna, odigraće se delimično pomračenje Meseca, koje će početi u 10.00 sati (GMT), a biće vidljivo iz Australije, Severne Amerike, Indije, Kine, Meksika, Južne Koreje, sa Filipina i, delimično, iz Rusije, rano ujutro po lokalnom vremenu.



Do 11.00 sati (GMT), oko 37 odsto Meseca biće prekriveno Zemljinom senkom.

Ovo će ujedno biti i prvo pomračenje meseca u 2012. godini. Astronomi ističu da će Zemljina senka prekriti veliki deo Meseca kod južnog kratera Tajko.


Početkom maja imali smo priliku da vidimo “super Mesec”, najveći pun Mesec u ovoj godini.
izvor: www.blic.rs

[причалица]

Drugi put u avgustu, mesec je prošle noći bio pun, što je fenomen koji se dešava jednom u dve i po godine i naziva se "Plavi Mesec" iako nema veze sa njegovom bojom. Ljudi širom sveta sinoć su posmatrali nebo, očiju uprtih u zemljin satelit koji je dostigao maksimalnu svetlost.


Okupljeni u Nju Džerziju

Prvo pojavljivanje punog meseca bilo je 2. avgusta, a sinoć, dvadeset devet dana kasnije, Mesec je ponovo bio pun.
Razlog zašto se Mesec koji se dva puta pojavi za 30 dana naziva "Plavi mesec" izgubljen je negde u istoriji, i nema veze sa njegovom bojom.


Mesec iznad Rio Deženeira

Do promene boje meseca, dolazi jedino usled vulkanskih erupcija.



"Plavi mesec" pojavio se 1883. godine kada je proradio vulkan Krakatau na Indoneziji, a novija pojavljivanja vezuju se za 1983. i erupciju vulkana El Čičon u Meksiku. Astrološka retkost uočena je i 1980. i 1991. godine kada je došlo do eruptivnih događanja na planinama Sveta Helena i Pinatubo.



Ukoliko nijedan vulkan ne proradi, onda do efekta "Plavog meseca" ne dolazi, jer tada nema pepela nastalog usled vulkanskih erupcija koji pravi vizuelne trikove.

izvor: www.blic.rs