Krajem XIX stoleća javio se još jedan veoma uticajan pravac u filozofiji, empiriokriticizam, ponekad nazivan i mahizam; njegovi predstavnici behu Rihard Avenarijus (1843-1896) i Ernst Mah (1838-1916).
Švajcarski filozof Rihard Avenarijus studirao je u Lajpcigu i Berlinu; od 1877. bio je profesor Univerziteta u Cirihu; u njegova najvažnija dela ubrajaju se spisi: Kritika čistog iskustva I-II (1888-1890), Čovekov pojam o svetu (1891), ali to su dela pisana veoma složenim i specifičnim jezikom; Avenarijus je mislio filozofski čak i kad je držao predavanja iz fiziologije, psihologije ili sociologije. Nastojao je da filozofiju izgradi kao strogu nauku po uzoru na pozitiv-ne prirodne nauke. Problem iskustva je i Avenarijusu osnovni filozofski problem; postoji mnoštvo pojmova o svetu i svi oni su istorijske konstrukcije nastale na osnovu znanja, verovanja i iskustva; zadatak je kritike da pojam o svetu očisti od različitih mitoloških ili filozofskih fantazija i da dospe do univerzalne koncepcije sveta koja će biti važeća za sve. Kritika nije usmerena na datosti spoljašnjeg sveta već na jezičko ponašanje ljudi. Kritika tako nastupa kao metafi-lozofija u okviru koje kritičar podvrgava analizi stavove koje je neko formulisao.
Prirodna koncepcija sveta polazi od tri stava: (a) postoje individue, (b) postoje elementi okolne sredine i (c) postoji mnoštvo odnosa između individua i elemenata okolne sredine kao i među elementima okolne sredine. Sredina od-ređuje čovekovo iskustvo preko nervnog sistema, a nervni sistem zavisi od delovanja sredine kao i od hrane koju koristi. Iskustvo je neprekidan lanac životnih reakcija organizma na sredinu i svi oblici iskustva su autentični. Individua i sredina su jedno drugom suprotstavljeni, ali obe realnosti pripadaju istom iskustvu. Stav "ja vidim drvo" označava da su "ja" i "drvo" sadržaji jedne i iste datosti. Ono što se opisuje (kritikuje) jeste interakcija, uzajamno delovanje sredine i nervnog sistema individue. To je biološki događaj, sastavljen iz elemenata (zeleno, slatko, gorko, tvrdo...) i karakteristika (prijatno, neprijatno, lepo...). Pos-toje samo elementi i karakteristike i zato Avenarius briše razliku između psihičkog i fizičkog. Postoje različiti oblici biološke zavisnosti individue od sredine, ali nema realnog dualizma iskustva, kao što nema ozbiljne razlike između mišljenja, materije i duha. Nema osnova tvrdnji Kanta da je Ja određeno kategorijalnim strukturama. Činjenica da naš centralni nervni sistem omogućuje da imamo kompleks predstava, znači samo da smo dobro adaptirani na sredinu. Otuda sledi princip "ekonomije mišljenja". Mišljenje se pokazuje kao proizvod progresivnog privikavanja na sredinu, kao maksimalni rezultat minimalno uloženih na-pora. Filozofija je kritika čistog iskustva čiji je zadatak čišćenje prirodne sredine od efemernih proizvoda umne delatnosti (materijalističkih ili spiritualističkih pogleda na svet).