Ne znam baš u koju kategoriju bih bila svrstana od strane kritičara ,ali ja sam roditelj koji je svoj odnos sa ćerkom (samo nju imam),sve vreme gradio na poverenju i razumevanju,kroz kontinuiran razgovor o svemu što život nosi,bez taboo tema.Negacija nam nikad nije bila bliska ,za bilo šta,ali se dozvoljeno nije smelo zloupotrebljavati.Ali,istovremeno ,u tom odnosu se moralo znati ko je roditelj a ko dete,i bez obzira što je moj trud bio usmeren ka tome da ona izgradi svoju ličnost,i bez obzira koliko joj je bilo dozvoljeno da se protivi i ispoljava neslaganja,ipak se na kraju moralo znati ko je stariji.Poštovanje se stiče autoritativnošću,a gubi autoritarnošću.Moja ćerka danas kaže,da sam joj ja najbolja prijateljica,berz obzira što je nekad znala reći da sam Madlen Olbrajt .