Чињеница је да смо син и ја врло слични у свему и сваки дан захваљујем Богу на томе.
Гледам га сад и видим себе каква сам била као мала.
А и моји су се према мени тако односили.
Мени је то ОК и ја не знам за другачије.
А што се тиче овога, пусти је. Рећи ће ти сама једног дана.
А можда и никад. Небитно је то. Само се прави као да ништа не видиш, тако ће јој бити најбоље.
Изгураће она то, не брини.
Којице се тешко отварају, ма како изгледале отворене.