Personalizam
Milan Uzelac
Pojam personalizam po prvi put se sreće kod Šlajermahera (1799) a označava nastojanje da se polazeći od istorijske i filozofske tradicije ličnost tumači s an-tinaturalističkih i antifizikalističkih pozicija. Sredinom dvadesetih godina XX veka ovim pojmom se naziva orijentacija prisutna u više zemalja Evrope i Amerike. Predstavnici ove orijentacije tumače čoveka kao jedinstvenu subjektivnost polazeći od dijaloškog odnosa čoveka i boga; u osnovi njihovog učenja je komunikativna teorija ličnosti koja počiva na transcendentalnim vrednostima njegog postojanja.
Najznačajniji predstavnik ove orijentacije je Emanuel Munije (1905-1950) koji je filozofiju učio u Grenoblu a potom na Sorboni, zajedno s Rejmonom Aronom. U kući Žaka Maritena upoznao se sa Gabrielom Marselom i Niko-lajem Berdjajevim; od 1932. izdaje časopis Esprit u kojem objavljuje svoje prve radove. Glavna dela objavio je tek nakon II svetskog rata: Traktat o karakteru (1946), Uvod u egzistencijalizam (1946), Šta je personalizam? (1947), Buđe-nje crne Afrike (1948), Personalizam (1949). Munije smatra da je neophodna personalistička renesansa da bi XX stoleće izašlo iz krize, a to će biti moguće kad u centar teorijskih diskusija i praktičnih delovanja stupi ličnost (persona). Lič-nost se ne može do kraja objektivisati budući da je večno na putu; ona ne beži ni u prošlo ni u buduće, već nalazeći se u sadašnjosti, kondenzuje u sebi prošlo a sadašnje vidi u svetlu večnosti transcendencije.
Svog glavnog protivnika personalizam ne vidi ni u moralizmu ni u marksizmu već u individualizmu koji stvara izolovan individuum koji ima potrebu da se neprestano brani i štiti a na tome je sazdano zapadno buržoasko društvo. Čovek koji je lišen veza s prirodom i koji smatra da poseduje neograničenu slobodu zavidljiv je i mizantrop; antiteza agoniji u kojoj se nalazi civilizacija jeste per-sonalizam u kojem ličnost nije ograničena drugim ličnostima budući da bez drugih ne postoji ni ona sama. Sa prekidom komunikacije čovek gubi samoga sebe; čovek postoji samo u onoj meri u kojoj postoji za druge.