Čovek je više no njegovo mišljenje jer u sebi poseduje strasti, strahove brige; delovanje je nemoguće ako u početku nije postojao projekt; ne postoji čovek koji nema ideje za rešavanje nekog problema; ali čovek ne raspolaže idejama, on sam je ideja koja zapravo i nije ništa drugo do sadržaj života, sveta, čovekovog bivstvovanja. Naučne ideje samo su rezultat ostvarenih fantazija; trougao i Hamlet imaju isto poreklo – oni su potomci fantazije; sudbina čoveka je da bude pripovedač; stvarajući hipoteze i teorije čovek ih proverava, pogrešne odbacuje, ne primećujući da su upravo greške najveća riznica; sve što se postiže, postiže se zahva-ljujući greškama; pokazuje se da svi problemi koje je čovek izmislio nisu realnost; iskustvo s greškama smanjuje prostor iz kog se traži izlaz; ne treba zaboraviti greške – u tome je istorija, kaže Ortega-i-Gaset. Realnost nije nešto što je dato, ona je konstrukcija od onog što je čovek imao pri ruci; najviša istina je evidentnost ali ona je samo teorija, intelektualna kombinacija. Onaj koji se bavi naukom mora stalno da sumnja u sopstvene istine; istine su vredne u onoj meri u kojoj se suprotstavljaju sumnji; one nisu relativne i ne zavise od subjektivnih uslova.