...

[Vragolanka]

skroz te razumem jer to mene drzi vec duze vreme..ne smejem se. Sve mi je naporno i nemam volju ni za cim. Trenutno me nesto obraduje ali me kratko drzi. Mislim da je to faza. Ne poznajem te dovoljno da bih ti rekla sta pomaze,kolko ce da traje itd,na kraju,ne znam ni sebe kako da podignem ponekad..emotivno sam istrosena i prazna i mislim da je to problem,kod mene..

taj osećaj... došla sam do kraja, ispunila maximum.

[Slowpoke Rodriguez]

Kad si poslednji put bila na odmoru sama il sa samo jednom bliskom osobom... Mislim onaj odmor da napunis baterije nikako shizenje ludenje...

[Vragolanka]

Misliš da neko zna?

Za početak nađeš mrvicu, pa polako.

kojice, ja i strpljenje smo na ratnoj nozi. samo sad i odmah...

[kojica]

Kad si poslednji put bila na odmoru sama il sa samo jednom bliskom osobom... Mislim onaj odmor da napunis baterije nikako shizenje ludenje...

Vodi ju na pecanje.

[kojica]

kojice, ja i strpljenje smo na ratnoj nozi. samo sad i odmah...

e neće tako da može..

[Vragolanka]

Kad si poslednji put bila na odmoru sama il sa samo jednom bliskom osobom...

ne sećam se...
i uvek nađem izgovor kako je u datom trenutku neizvodljivo... a u stvari nije. samo mi se ne da da ostajem sama sa sobom.

[mica]

taj osećaj... došla sam do kraja, ispunila maximum.

pa da,ali zapravo,kraj ne postoji, samo si izgubila volju da malo podignes glavu iznad vode i pogledas dalje. Mislim da treba da ides sa mnom na kafu

[Slowpoke Rodriguez]

Vodi ju na pecanje.

Mislim da joj se nebi svidelo suvise je impulsivna... jedino da je teram da juri skakavce po polju za mamac...

[Slowpoke Rodriguez]

ne sećam se...
i uvek nađem izgovor kako je u datom trenutku neizvodljivo... a u stvari nije. samo mi se ne da da ostajem sama sa sobom.

Pa nemoj sama... navataj drugarricu neku il rodjku s kojom si bliska...

[Adio]

ne znam odakle da počnem... nešto razmišljam pre neki dan i skontam da se nisam smejala pa ima više od dve godine... ne računam u nekom društvu, na konto šale i slično... već onako bez nekog posebnog razloga.
ako polazim od zaključka da mi treba razlog za tako nešto u većem sam problemu nego što sam mislila.
možda je tema više za psihologiju...
odem na more, ne drži me mesto, izađem sa nekim, jedva čekam da odem... ako trebam da se vidim sa nekim sa kim dugo nisam, opet se ne radujem, padne mi kao obaveza... drže mi ljudi pažnju u vrh glave sat vremena, potom odlutam i ne slušam, nisam prisutna iako sam tu. u stvari kontam da nema stvari kojoj se radujem... a ovo sam skontala pre neka 2, 3 meseca.
nadam se da je faza... nije to gubitak volje za životom, ne patim od depresije ili nečeg sličnog, mada možda galopiram u tom pravcu... s druge strane još uvek imam snage da se nateram na pokret, ali bez nekog emotivnog upliva, kao programirana.
i ne prepoznajem sebe više... pretpostavljam da se ovako osećaju osamdesetogodišnjaci.
možete da komentarišete, a i ne morate... ja znam šta bi trebalo, i tako postupam, ali ne vidim neki dugotrajniji efekat, nijednog trenutka mi nije palo na pamet da se prepustim... ali u više navrata sam pravila radikalne rezove. osećaj kada želiš da iskočiš iz sopstvene kože, nit sreća, nit nesreća, neko ebeno mrtvilo. drmne te neki +, drmne te minus, ti ne reaguješ, sem možda trenutno... i to uglavnom još nervoza palaca jezikom.

Imala sam i ja sansu da upadnem u sve to kao i ti, mada je meni donekle bilo takvo slicno stanje sa emotivne strane. I bilo je uzasno. Ali proslo je.
Nisam bas bila ekstremna da se ne smejem, idem ulicom pa se setim necega i pocnem smeh sama sa sobom Do duse, to su bili momenti jer mi se raspolozenje toliko menjalo i padalo, pa se oraspolozim i tako 50 puta u toku dana.
E onda sebi rekla DOSTA! Pa ja volim da mi bude lepo. Iako mi je ono, posao katastrofa bio, fax na starom mestu a ja nevoljna bilo sta da uradim po tom pitanju, pomak mali i to je to.
Zapitala sam sebe u jednom trenutki kakav mi je zivot bio pre svih tih sranja? Gde su sve te stvari koje sam volela da radim, hobiji, setnje vamo tamo.
I polako krenes, citas, bavis se necim sto te uveseljava i ispunjava i za cas se vratis u to pozitivno stanje
Moras da se porazgovaras sama sa sobom, zasto si tako uznemirena, bezvoljna, sta te cini takvom, nadji motiv, valjda volis da ti bude lepo, onako kad si sama sa sobom, nezavisno od porodice dece i ostalih, ti sama sa sobom
I jos jedna bitna stavka. Promeni nacin na koji posmatras stvari, nemoj da radis nesto zato sto moras, osim ako nije u pitanju egzistencija, ako ces znati da ce te nesto dodatno iscrpeti i degradisati, jednostavno-nemoj!

[Vragolanka]

pa da,ali zapravo,kraj ne postoji, samo si izgubila volju da malo podignes glavu iznad vode i pogledas dalje. Mislim da treba da ides sa mnom na kafu

već mi je palo na pamet to za kafu, nego nikako da te pitam...

[mica]

Imala sam i ja sansu da upadnem u sve to kao i ti, mada je meni donekle bilo takvo slicno stanje sa emotivne strane. I bilo je uzasno. Ali proslo je.
Nisam bas bila ekstremna da se ne smejem, idem ulicom pa se setim necega i pocnem smeh sama sa sobom Do duse, to su bili momenti jer mi se raspolozenje toliko menjalo i padalo, pa se oraspolozim i tako 50 puta u toku dana.
E onda sebi rekla DOSTA! Pa ja volim da mi bude lepo. Iako mi je ono, posao katastrofa bio, fax na starom mestu a ja nevoljna bilo sta da uradim po tom pitanju, pomak mali i to je to.
Zapitala sam sebe u jednom trenutki kakav mi je zivot bio pre svih tih sranja? Gde su sve te stvari koje sam volela da radim, hobiji, setnje vamo tamo.
I polako krenes, citas, bavis se necim sto te uveseljava i ispunjava i za cas se vratis u to pozitivno stanje
Moras da se porazgovaras sama sa sobom, zasto si tako uznemirena, bezvoljna, sta te cini takvom, nadji motiv, valjda volis da ti bude lepo, onako kad si sama sa sobom, nezavisno od porodice dece i ostalih, ti sama sa sobom
I jos jedna bitna stavka. Promeni nacin na koji posmatras stvari, nemoj da radis nesto zato sto moras, osim ako nije u pitanju egzistencija, ako ces znati da ce te nesto dodatno iscrpeti i degradisati, jednostavno-nemoj!

i ti treba da ides na kafu sa mnom.

[Vragolanka]

Mislim da joj se nebi svidelo suvise je impulsivna... jedino da je teram da juri skakavce po polju za mamac...

u pravu si, nema ja živce za to... čekanje da zagrize.

Pa nemoj sama... navataj drugarricu neku il rodjku s kojom si bliska...

da me smaraju drugi mogu i ovde.

[kojica]

ne sećam se...
i uvek nađem izgovor kako je u datom trenutku neizvodljivo... a u stvari nije. samo mi se ne da da ostajem sama sa sobom.

E i ovo mi je poznato. Ma ti su osećaji lažljivi. Ne treba ih slušati.

Znaš kad sam ja pre dve godine trebala da odem u tišinu na pet dana.
Bez tv-a, telefona, komunikacije sa bilo kim. Tako sam se bila odsekla
pred polazak, da je to strašno. Imala sam osećaj da će sve da me stigne
i da ću da crknem. Ali sam krenula. Rekla sam sebi da ću pobeći u bilo
kom trenutku.

I znaš šta se desilo? Ništa. Samo sam lepo odmorila. I bilo mi je bolje.

[tol]

nemaš na čemu da se izvinjavaš... to je u sištini to.

samo, ne mogu da nađem ispunjenje u površnim stvarima, tipa više muškaraca za različite potrebe... niti uzimanje onog dobrog od života mogu da dobijem na taj način.
kriterijumi su čak porasli, i radije sve ili ništa. tu je zid za mene.

ne smeta što život curi, nikad nisam trčala za njim, imala sam sve što sam želela.
čak i što nisam.

nisam mislila da menjaš mužjake kao čarape...imati ih medju prijateljima jako je važno...
nisi ispunjena..hm!

hajdemo malo sa šamarima:

koliko je ljudi slepih, defektnih..nepokretnih..u kolicima ?

tebi fali samo uspavani libido..(i za to ima leka..to već znaš ne moram da ti opisujem) ...napumpan ti je ego enormno..što nije dobro.. nećeš moći da osvariš ništa..jer te niko nije dostojan itd...uspešna si na poslu..a nisi zadovoljna sporednim stvarima koji život čine.

Vrage, pokušaj da sebi hebeš mater i obučeš haljinu radosti i raspoloženja, kojeg je svuda oko nas..

imaš posao...decu..ljubavi...gde da živiš...ideš na odmore...misliš da TO nije ništa?...Veoma se brzo otrezni čovek kada bez jednog samo iz te palete ostane.
POzdrav..neću više.

[mikili]

kako neko sa ovakvim nickom sme tako da se oseca?salim se vragolanko,i razumem te ...ali po meni svi cemo ti dati savete koji su nama ,koji smo razlicite licnosti od tebe pomogli..s najboljom namerom razume se.slazem se sa tol,imas znake depresije,to je ta bezvoljnost,apatija koja te drzi..i za to moras da nadjes snage da se vratis u nekadasnje stanje,kada si se smejala i kada su te neke stvari radovale.seti se sta je to bilo..kreni polako sa po jednom sitnicom svaki dan..moras da se druzis,kreces jer i sama primecujes da se osamljujes.i nemoj se bojati ni doktora .postoji savetovaliste za zene,jer je poznato da su ka takvim stanjima zene sklonije,nema lekova,samo razgovor,upucivanje na prave stvari,korake koje treba da napravis.nadam se da ces ovo sto sam napisala shvatiti dobronamerno.

[mica]

već mi je palo na pamet to za kafu, nego nikako da te pitam...

uvek sam ja bila inicijator,sta ces,alfa zemska daklem,biraj vreme

[mona]

Znam da mene nece citati ali na primer pomaze da sama uporno skupis volju iako je tesko
da uradis nesto sto bi te usrecilo... .
male stvari... kafica sa prijateljicom, soping nekih sitnica sa prijateljicom ili odlazak na neki koncert...
radi nesto kreativno...
jedi van kuce...
setnja...
doterivanje...

[Adio]

i ti treba da ides na kafu sa mnom.

mozO

[Slowpoke Rodriguez]

da me smaraju drugi mogu i ovde.

Al si na kraj srca... rdjavom Q i dlaka smeta znas...