Imala sam i ja sansu da upadnem u sve to kao i ti, mada je meni donekle bilo takvo slicno stanje sa emotivne strane. I bilo je uzasno. Ali proslo je.
Nisam bas bila ekstremna da se ne smejem, idem ulicom pa se setim necega i pocnem smeh sama sa sobom
Do duse, to su bili momenti jer mi se raspolozenje toliko menjalo i padalo, pa se oraspolozim i tako 50 puta u toku dana.
E onda sebi rekla DOSTA! Pa ja volim da mi bude lepo. Iako mi je ono, posao katastrofa bio, fax na starom mestu a ja nevoljna bilo sta da uradim po tom pitanju, pomak mali i to je to.
Zapitala sam sebe u jednom trenutki kakav mi je zivot bio pre svih tih sranja? Gde su sve te stvari koje sam volela da radim, hobiji, setnje vamo tamo.
I polako krenes, citas, bavis se necim sto te uveseljava i ispunjava i za cas se vratis u to pozitivno stanje
Moras da se porazgovaras sama sa sobom, zasto si tako uznemirena, bezvoljna, sta te cini takvom, nadji motiv, valjda volis da ti bude lepo, onako kad si sama sa sobom, nezavisno od porodice dece i ostalih, ti sama sa sobom
I jos jedna bitna stavka. Promeni nacin na koji posmatras stvari, nemoj da radis nesto zato sto moras, osim ako nije u pitanju egzistencija, ako ces znati da ce te nesto dodatno iscrpeti i degradisati, jednostavno-nemoj!
Re: ...
Prvobitno napisano od Alisa
Imala sam i ja sansu da upadnem u sve to kao i ti, mada je meni donekle bilo takvo slicno stanje sa emotivne strane. I bilo je uzasno. Ali proslo je.
