Pojam i predmet metafizike
Milan Uzelac
Ističući od samog početka da je metafizika učenje o bivstvujućem ukoliko je ono bivstvujuće, o bivstvujućem uopšte, pri čemu je ono opšte uvek i ono što je prvo (Met. 1026a), mnogi su u metafizici videli prvu nauku, koja određuje sve druge nauke dajući im merila i kriterijume; međutim, ako je zahtevom za znanjem (kao mudrošću po sebi) metafizika bila prva u odnosu na sve druge nauke, po teškoći pitanja koje je imenovala, ona je bila poslednja, tj. iza fizike, i za razliku od ove poslednje kao nauke o određenoj oblasti bivstvujućeg, nemajući posebnu oblast istraţivanja, metafizika nije mogla biti nauka niti je na tako nešto i u jednom času pretendovala.
Dajući drugim naukama jezik i metod, metafizika je (a da joj Aristotel i nije odmah dao ime koje je kasnije ponela), sve njih uslovljavala i njima vladala. Trebalo ja da prođe mnogo stoleća, da sazri svest o tome kako taj naziv (metafizika) označava i "određenu nepriliku", odnosno, nemogućnost da se jednom rečju označi sve ono o čemu govore Aristotelovi spisi koji se bave pitanjem: šta je on hei on, ili, kako bismo mi danas rekli, bivstvujuće kao bivstvujuće, odnosno, bivstvujuće kao takvo, a za šta je veliki grčki filozof koristio izraz prote philosophia18.
Izraz metafizika, prvobitno u obliku ta meta ta physika, nastao je u aristotelovskoj školi a kao jednu reč metaphysica počinje da ga koristi tek poslednji antički filozof Boetije (470-524). Na prvo teorijski utemeljeno osporavanje19 prvenstva metafizike, kako smo već rekli, nailazimo tek kod Kanta koji piše kako je "postalo moderno pokazivati prema njoj svako preziranje, jer metafizika, nalik je starici što prognana i napuštena tuţi kao Hekuba koju nemoćnu izbacuju iz domovine"20. Ovo nas ipak ne bi smelo navesti na zaključak kako Kant odbacuje metafiziku; ističući kako je neophodno zasnovati metafiziku na novim i sigurnim temeljima kako bi se ona dovela do stanja nauke, upravo je Imanuel Kant postao i njen najveći branioc.