Može li se Bog spoznati kroz prirodne nauke?

[mona]

Za pocetak sta dokazuje E = mc 2

da li to moze biti dokaz da Bog postoji...

Dakle, može li se priroda Boga otkriti kroz metode prirodnih nauka?

[mona]

Svidjaju mi se ove misli

“Ne postoji nespojivost nauke i religije. I jedna i druga tragaju za istom istinom.
Nauka pokazuje da Bog postoji”

Albert Ajnstajn je rekao :

“Nauka bez religije je hroma, religija bez nauke je slepa. ”

Priznao je:“Medju ucenijim naucnicima tesko cete pronaci nekog ko nema neko svoje religiozno osecanje…To religiozno osecanje se ispoljava ushiscenom zadivljenoscu nad harmonijom prirodnih zakona koji otkrivaju tako superiornu inteligenciju da je, u poredjenju sa njom, sve sistematsko razmisljanje i postupanje ljudskih bica krajnje tricava refleksija.”

I nauka i religija u svojim najplemenitijim nastojanjima, tragaju za istinom.

Nauka otkriva svet velicanstvenog reda, svemir koji ima karakteristicana obelezja koja ukazuju na inteligentno planiranje.

Prava religija pruza smisao ovim otkricima tako sto naucava da iza planiranja koje se vidi u fizickom svetu stoji um Stvoritelja.

[причалица]

moje mišljnje je sasvim subjektivno - Bog se ne može spoznati prirodnim naukama ako je ateista u pitanju....ateista se oduševljava ''lepotom'' uređenosti sveta na mikro i makro planu, ali odlčno odbija da tvrdi da to ima nekekve veze sa Višnjim.
....a neko ko veruje, samo dobija potrvdu o postojanju Tvorca izučavajući prirodne zakone i njihovo delovanje.
konkretno dokazivanje nekome ko ne veruje, da Bog postoji, putem matematičkog formalizma je jalov posao....jer, koliko ima velikih naučnika koji su bili religiozni - još više ima onih koji to nisu bili....niti su poostali. bar ja ne znam ni jednog.
eto.

[kojica]

Odgovor jednog studenta na temu:

“Da li je pakao ezoterman (predaje toplotu) ili endoterman (absorbuje toplotu)?”

Većina studenata je napisala svoje pretpostavke na osnovu Bojlovog zakona (gasovi se
hlade kad se sire i zagrevaju kad se skupljaju) ili neku drugu varijantu …

Jedan od studenata je napisao sledeće:

“Prvo moramo znati zapreminu u koju duše ulaze u pakao i izlaze iz njega. Smatram da
odmah možemo pretpostaviti, da duša koja jednom ude u pakao više ne izlazi. Znači,
broj duša se povećava. Da bi dobili ideju o tome koliko je u paklu duša, osvrnimo se na
različite vere koje danas postoje na svetu. Većina tih vera tvrdi, da onaj ko nije
pripadnik bas te odredjene veroispovesti ide u pakao. Dakle, zakljucak je da će sve duše
završiti u paklu. Ako tome dodamo odnos nataliteta i mortaliteta, možemo očekivati da
broj duša eksponencionalno raste. Dakle, obratimo pažnju na odnos promene zapremine
pakla, jer prema Bojlovom zakonu za zadržavanje istog pritiska i toplote zapremina mora
rasti proporcionalno sa brojem pristiglih duša. To nam pruža 2 mogucnosti:

1) Ako se zapremina pakla povecava manje od potrebnog prosecnog broja duša koje
stignu u pakao, toplota i pritisak pakla ce toliko porasti da ce pakao eksplodirati.

2) Ako se pakao širi brže od proseka koji mu je potreban da primi sve duše, toplota i
pritisak ce toliko opasti da ce se pakao smrznuti.

Koja od mogucnosti je ispravna? Ako uzmemo u obzir izjavu, koju je kategoricki iznela
Milica sa cetvrte godine, a koja glasi:

“Pre ce se pakao smrznuti nego što cu ja sa tobom da spavam”

i s obzirom na to da je samnom spavala juce, mora biti ispravna teorija br. 2, dakle
pakao je sigurno egzoterman i smrznuo se. Zakljucak ovog izlaganja je, da ako je pakao
smrznut, ne prima više duše i preostalo je samo nebo, što je dokaz postojanja Boga, a
to objašnjava i zašto je Milica sinoć vikala:

“Ah moj Bože!”

[mare]

ne može

jer je bog na duhovnom planu, koji ne možemo izmeriti nekim glupim brojevima i računicama

[DaDole]

"Toliko sam zaokupljen čudima na zemlji,da nemam vremena za nebo i anđele" (Konfučije)
pitali svojevremeno moju kolegicu koja je imala vječnu ateističku dilemu..neprekidno se gicajući i upirući u svoje postojanje na ovom svijetu,da li vjeruje da je bog stvorio svijet..
Rekla je:"Vjerujem da je bog stvorio svijet na principima dijalektičkog materijalizma"

[kojica]

moje mišljnje je sasvim subjektivno - Bog se ne može spoznati prirodnim naukama ako je ateista u pitanju....ateista se oduševljava ''lepotom'' uređenosti sveta na mikro i makro planu, ali odlčno odbija da tvrdi da to ima nekekve veze sa Višnjim.
....a neko ko veruje, samo dobija potrvdu o postojanju Tvorca izučavajući prirodne zakone i njihovo delovanje.
konkretno dokazivanje nekome ko ne veruje, da Bog postoji, putem matematičkog formalizma je jalov posao....jer, koliko ima velikih naučnika koji su bili religiozni - još više ima onih koji to nisu bili....niti su poostali. bar ja ne znam ni jednog.
eto.

Dobro. To je tačno i slažem se.

Al ako možeš da mi objasniš. Kakve ovo može veze sa Bogom da ima?
E = mc 2

[kojica]

Matematičari i religija.

Tokom godina, mnogi čitaoci mojih knjiga su pretpostavili da čuveni matematičari nisu bili
religiozni. Zapravo, dobar broj značajnih matematičara bio je veoma religiozan. Kao
zanimljivu vežbu, sproveo sam anketu na internetu u kojoj sam pitao ispitanike da
odgovore znaju li nekog religioznog matematičara. Najčešće navođeni, kao religiozni
matematičari, bili su Isak Njutn i Blez Paskal. Na mnogo načina, potraga matematike za
smislom beskonačnosti slična je mističnim nastojanjima da se shvati Bog. I religija i
matematika se bore da izraze vezu između ljudi, svemira i beskonačnosti. Obe imaju
tajanstvene simbole i rituale i nedokučiv jezik. Obe koriste najdublje kutke naših umova i
podstiču našu maštu. Matematičari, poput sveštenika, traže „idealne”, nepromenljive,
nematerijalne istine i onda se često usuđuju da primene ove istine u stvarnom svetu.
Jesu li matematika i religija najmoćniji dokaz o pronalazačkom geniju čovečanstva? U
delu “Razum i vera, večno povezani“ (20. decembar 2003, Njujork Tajms, B7), Edvard
Rotštajn primećuje da je vera bila inspiracija Njutnu i Kepleru, isto kao i brojni naučni i
matematički trijumfi. “Uverenje da postoji red u stvarima, da um može shvatiti taj red i
da taj red nije beskonačno prilagodiv, ta naučna verovanja mogu obuhvatiti elemente
vere”. U Kritici čistog uma, Imanuel Kant opisuje kako „golubica svetlosti, parajući
vazduh svojim slobodnim letom i osećajući otpor na krilima, mogla bi pomisliti da bi njen
let bio daleko slobodniji u praznom prostoru”. Ali ako bismo bili u mogućnosti da uklonimo
vazduh, ptice bi se stropoštale. Je li vera – ili kosmički smisao misterije – poput vazduha
koji dopušta istraživačima da uzlete? Ma koliko ljudi napredovali u matematici i nauci,
uvek ćemo samo plivati u moru tajne.

b92

[naki]

dakle, razlicita su sredstva , a jedan je cilj?

[причалица]

Dobro. To je tačno i slažem se.

Al ako možeš da mi objasniš. Kakve ovo može veze sa Bogom da ima?
E = mc 2

nemam pojma.
mogu samo da nagađam šta je neko ko je ovu formulu povezao s Bogom - mislio. možda zato što je toliko jednostavna? možda da dokaže da je masa čista energija? a energija, opet, ima veze sa ''višim silama''... ne znam...nisam nikad milsila o tome.

[причалица]

''Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je temeljni osećaj koji stoji u zametku svake nauke i umetnosti. Ko ga ne poznaje, ko se ne može čuditi, ko se ne može više diviti, taj je takoreći mrtav, a njegovo oko ugašeno. Doživljavanje tajanstvenog – pa makar i sa primesom straha – stvorilo je religiju. Spoznaja da postoji nešto što nam je nedohvatljivo, prikazivanja najdubljeg uma i najsjajnije lepote koji su našem razboru pristupačni u najjednostavnijim oblicima – ta spoznaja i osećaj čine pravu religioznost; u tom smislu, i samo u tom, ja spadam u najdublje religiozne ljude.
Međutim, boga, koji proizvode svog stvaranja nagrađuje i kažnjava i koji, uopšteno gledano, iskazuje volju nalik onoj koju mi doživljavamo na sebi samima, takvog boga ja sebi ne mogu da predstavim. A ni da zamislim; neki ljudi slabog duha hrane se takvim mislima zbog straha ili smešnog egoizma. Meni je dovoljna misterija večosti života i svesti i naslućivanje o čudesnoj građi postojanja, kao i stalno stremljenje prema shvatanjima makar i sasvim malog dela razumnosti koje se izražava u prirodi.''

Izvor:
„Albert Ajnštajn – život i delo“ – Vojislav Gledić

[kojica]

AJNŠTAJN, ALBERT

Albert Ajnštajn (1879-1955), čuveni nemačko-američki fizičar, priznat je kao jedan od
najvećih i najuticajnijih umova u istoriji. Iako je rođen u jevrejskoj porodici, Ajnštajn je
bio sekularist čitav svoj život. No, iako ga konvencionalna religija nije mnogo zanimala,
on je bio duboko duhovan čovek, zainteresovan za ljudsku prirodu i sudbinu. Naročito je
u sebi gajio divljenje prema budizmu. U jednom od svojih eseja je napisao: "Čovek oseća
ništavilo ljudskih želja i težnji, kao i uzvišenost i čaroban poredak koji se otkriva kako u
prirodi, tako i u misaonom svetu. On na individualnu egzistenciju gleda kao na neku vrstu
zatvora i želi da doživi ovaj univerzum kao jednu smislenu celinu. Počeci jednog takvog
kosmičkog religijskog osećanja javljaju se već na ranom stupnju razvoja -- na primer, u
mnogim psalmima Davidovim i kod nekih od proroka. Ali budizam sadrži mnogo snažnije
njegove elemente." Kasnije, u svojim detaljnijim osvrtima na religiju, Ajnštajn ponovo
govori o budističkom učenju: "Religija budućnosti biće kosmička religija. Ona bi trebalo
da prevaziđe individualnog Boga i izbegne dogme i teologiju. Obuhvatajući i prirodno i
duhovno, ona bi trebalo da se zasniva na religijskom osećanju koji se javlja iz
doživljavanja svih stvari, prirodnih i duhovnih, kao jedne smislene celine. Budizam
odgovara ovakvom opisu... Ako postoji religija koja može da se nosi sa potrebama
savremene nauke, onda je to budizam".

Shravasti Dhammika, Budizam od A do Z

Al ja tog Anjštajna nikako ne volem..

[Lupe]

Dobro. To je tačno i slažem se.

Al ako možeš da mi objasniš. Kakve ovo može veze sa Bogom da ima?
E = mc 2

Ako religija opisuje Boga kao energiju, a formula nam pokazuje da materija moze nastati iz energije, onda to uzimaju kao dokaz njegovog postojanja.
Ako odemo dalje u religiju, Zemlja je nastala pre oko 6000 godina... itd. Kreacionisti rade isto sto i evolucionisti - uzimaju iz nauke ono sto im odgovara, a rupe popunjavaju nagadjanjima.

Da, verujem da ce prirodne nauke jednog dana objasniti postanak svemira, pa samim tim i Boga. Ipak, moje misljenje je da je nauka i tehnologija napredovala brze od naseg duhovnog razvoja, i da su u velikoj koliziji. E=mc^2 je zasluzna za Hirosimu i Nagasaki, sto ce reci da je ova formula za sada jedino dokaz da se neko igrao Boga.
Ovde uvek volim da citiram Daglasa Adamsa: There is a theory which states that if ever anybody discovers exactly what the Universe is for and why it is here, it will instantly disappear and be replaced by something even more bizarre and inexplicable. There is another theory which states that this has already happened.

[kojica]

Zato ga i ne volim. Tesla ga je lepo upozorio da to ne radi.
Ali ego je bio jači od razuma.

[причалица]

Ali ego je bio jači od razuma.

ah ti jevreji....

[Sleepwalker]

Procitajte knjigu "Andjeli i Demoni" Dena Brauna.
U toj knjizi je objasnjeno da su bog i nauka jedno-te-isto.

[Man]

Ljudski rod već stotinama godina ima tu dilemu, misliš da je dovoljna jedna knjiga da je razreši

[Sleepwalker]

Ako si dovoljno obavesten,da.Ja nisam.

[mare]

Procitajte knjigu "Andjeli i Demoni" Dena Brauna.
U toj knjizi je objasnjeno da su bog i nauka jedno-te-isto.

mora da se šališ?
to je fikcija, čoveče

i u hariju poteru je objašnjeno svašta, pa ne važi u rl

[Sleepwalker]

To samo znaci da ne poratis dogadjaje,i da ne znas previse.
jel si procitao knjigu uopste?