Гобекли тепе

[kojica]

Текст: Чарлс Мен

[kojica]

На врху једног забаченог брда у јужној Турској с времена на време можемо да
присуствујемо поновном рађању цивилизације. Актери су туристи, углавном
турски, али има их и из целе Европе. Модерни бели аутобуси, опремљени клима-
уређајима и телевизорима, успињу се кривудавим, тек делимично асфалтираним
путем до врха брда и ту се попут бојних бродова заустављају пред каменим
порталом. А онда из њих покуљају посетиоци, петљајући се са својим термосима и
МП3 плејерима. Водичи почињу да објашњавају, али нико их не слуша већ сви у
нереду журе да се што пре попну уз брдо. А кад стигну до врха, уста им се широм
отворе од чуђења.

[kojica]

Пред њима се одједном укаже на десетине масивних камених стубова, поређаних у
кругове и наслоњених један на други. Познато као Гобекли тепе (Göbekli Tepe), ово
налазиште донекле подсећа на Стоунхенџ, једино што је много старије и што није
саграђено од грубо истесаних блокова, већ од прецизно исклесаних кречњачких
стубова, који су украшени барељефима са мотивима животиња – читава кавалкада
газела, змија, лисица, шкорпија и горопадних дивљих свиња. Грађевина је
подигнута пре око 11.600 година, читавих седам миленијума пре Велике пирамиде у
Гизи. То је најстарији храм за који се до сада зна. У ствари, Гобекли тепе је
најстарији до сада познати пример монументалне архитектуре – прва грађевина
коју су људи подигли, а да је већа и сложенија од колибе. У време када су ови
стубови подигнути, бар колико ми знамо, на свету није постојало ништа сличне
величине.

[kojica]

На овој кречњачкој здели из Невали Чорија, насеља удаљеног 32 километра од Гобекли тепеа,
представљене су две фигуре како плешу са животињом. Посматране можда као водичи у духовни
свет, животиње су биле важни симболи у време када су људи почели да припитомљавају овце,
козе и другу марву

[kojica]

У време када је саграђен Гобекли тепе већина људи је још увек живела у малим
номадским групама које су преживљавале тако што су скупљале биљке и ловиле
дивље животиње. За подизање једне овакве грађевине било је потребно окупити
велики број људи на једном месту, већи него икада пре тога. Али како су
градитељи храма успевали да истешу и обликују камене блокове тешке 16 тона и
превезу их више стотина метара без употребе точкова и теглеће стоке?

Ходочасници који су долазили на Гобекли тепе нису знали за писмо, метал и
грнчарију. Док су се пели ка храму, стубови мора да су им деловали попут
непомичних џинова, а животиње на њиховим рељефима, поигравајући при
светлости ватре, попут изасланика из духовног света који је људска свест тек
почела да назире.

[kojica]

Археолози још увек ископавају Гобекли тепе и полемишу о његовом значају. Оно у
чему су сагласни је да је ово налазиште најзначајније у низу неочекиваних открића
која су потпуно претумбала досадашње ставове о далекој прошлости наше врсте.
Још до пре само 20 година већина истраживача мислила је да зна време, место и
приближан след догађаја неолитске револуције. То је онај пресудан прелаз који је
довео до појаве земљорадње, током које је хомо сапијенс од номада који је ловио
у расутим групама постао сеоски земљорадник, прелаз из које су се касније
развила технолошки напредна друштва са великим храмовима и кулама, са
краљевима и свештеницима који су управљали радом својих поданика и који су
сведочанства о томе оставили у писаном облику. Међутим, бројна нова открића
током последњих година, пре свих Гобекли тепе, натерала су археологе да почну
да се преиспитују.

[kojica]

Стубови храма Гобекли тепе у јужној Турској, стари 11.600 година и високи до пет и по метара,
можда представљају свештенике у ритуалном плесу. Обратите пажњу на исклесане руке изнад
драпираног појаса на фигури у првом плану.

[kojica]

Најпре је неолитска револуција посматрана као један догађај, који се одиграо на
једном месту, у Месопотамији, између река Тигар и Еуфрат (на месту где је данас
јужни Ирак), а одатле се проширила на Индију, Европу и даље. Већина археолога је
сматрала да је овај нагли процват цивилизације био изазван пре свега климатским
променама: постепеним отопљавањем по окончању леденог доба, које је
омогућило људима да гаје биљке и стоку у већој мери. Међутим, нова
истраживања указују на то да се поменута револуција одвијала на много ширем
простору унутар многих различитих група и да је трајала хиљадама година. И да
вероватно није била подстакнута променом климе већ нечим сасвим другим.

[Sleepwalker]

Uh
Ko se zainteresovao za ovaj hram,neka procita knjigu "Tajna Postanka".Pisac je Tom Noks