Srpsko selo i krajolik u tranziciji

[kojica]

KORISNE PROMENE U RURALNOJ DEMOGRAFIJI

U savremenoj Srbiji migracija iz sela ka gradovima sve je manja. Sve češće se stvari
odvijaju upravo obrnuto, i to će izvesno sve više biti tako. Ruralna demografija menja se
iz godine u godinu. Treba očekivati da će broj stanovnika sela postajati sve veći i veći,
kako zemlja bude ulazila u razdoblje napretka koje, nadamo se neopozivo, dolazi.

Ljudi koji rade u gradu smeštaju se i grade kuće na selu, da bi ih koristili celu godinu ili
bar tokom jednog dela godine. Ali, u seoskim područjima još uvek postoje ekonomski i
socijalni problemi.

[kojica]

I dalje je moguće zapaziti značajno umanjenje statusa poljoprivrednih delatnosti, kao i
žestoko takmičenje među ne-poljoprivrednim uslugama, nasuprot tome.

Moguće je očekivati nemali broj projekata kojima bi Evropska Unija podržala obnovu
srpskog sela i krajolika. Oni bi bili usredsređeni na obnove u stambenoj i infrastrukturnoj
sferi, na zaštitu graditeljskog nasleđa i razvoj turizma (tzv. agro-turizam).

Cilj takvih projekata je i ograničavanje nepoželjnih intervencija u lokalnom krajoliku i
njegova zaštita. Svojevrsna sela-muzeji već odavno postoje i u Srbiji – na primer Muzej
Staro selo u Sirogojnu po projektu arhitekte Ranka Findrika – i postala su turistička
atrakcija.

[kojica]

Od početka poslednje decenije dvadesetog veka primetno je vrlo sporo povećavanje
gustine stanovništva, naročito u zapadnijim delovima centralne Srbije. Prilično je
upadljiva i promena načina življenja na selu. Za sve veći broj ljudi u Srbiji, selo i seoski
krajolik je savršeno mesto ne samo za odmor, nego i za življenje. Rastojanje između
seoske kuće i radnog mesta nije više tako nepremostivo kao što je to bivalo ranije, sve
zahvaljujući vrlo modernim ili bar sve modernijim putevima, razvoju motorizacije, novim
medijima masovne komunikacije, mobilnoj telefoniji, Internetu i sličnom. Prednosti
urbanog življenja nisu više tako brojne, a vrednosti življenja na selu sve su veće.

Mišljenja stanovnika Srbije o problemima srpskog sela i krajolika su vrlo raznovrsna.
Postoje ljudi koji same sebe ne mogu da zamisle da žive van grada. Ali, na drugoj strani,
mnogi kažu da za njih seoska područja poseduju stvarno magnetsku snagu,
obezbeđujući tišinu i izolaciju od ulične vreve.

[kojica]

VIKENDICE KAO DRUGE KUĆE - DRUGI STANOVI NA SELU

U Srbiji, kao i u mnogim drugim evropskim i vanevropskim zemljama, mnogo ljudi živi
istovremeno na više mesta – iz razloga rada i, ponekad, rekreacije. Stanovnici Srbije i
dan-danas još uvek grade tzv. „vikendice“ na selu, i to po standardima jednakim onima
u gradu. Svaka takva odluka lakše se donosi zahvaljujući mogućnosti da se na selu
jeftinije dolazi do građevinskog zemljišta, kao i činjenici da se dužina radnog vremena u
međuvremenu prilično smanjila, a uz povećanje broja slobodnih dana za zaposlene.

Ujedno, došlo je do razvojnih skokova i u sferi mehanizacije, do mogućnosti da se smanji
broj zaposlenih na radnom mestu, kao i do dešavanja u sferi ekonomije koja nisu u
direktnoj vezi sa mestom na kojem se izvestan rad neposredno obavlja, što je sve skupa
dovelo do promena u uslovima za život i rad dobrog dela stanovništva.

[kojica]

Broj srpskih sela strogo rezidencijalnog karaktera postajaće, izvesno, sve veći i veći.
Razlog su upravo “drugi domovi” koji se i dalje podižu, kao i obnove starih – za rekreaciju
bolje stojećih ljudi (praznici i vikendi). Broj takvih kuća raste iz godine u godinu i takav
trend će se izvesno nastaviti.

Ljudi sa visokim primanjima i dugim radnim iskustvom posebno su zainteresovani za život
na selu, kao i drugde u Evropi i razvijenijim delovima sveta. Oni uglavnom naglašavaju
prednosti neposredne okoline, kvalitet životne sredine, lepotu, krajolik vrlo blizak prirodi,
tišinu, mir i različite mogućnosti odmora, u poređenju sa gradskim.

Ozbiljan problem srpskog sela i krajolika (istovetan onome u ostatku Evrope) jeste
starenje njihove populacije. Udeo starih ljudi u ukupnom broju stanovnika se povećava,
zahvaljujući između ostalog i povratku penzionisanih u sela i krajeve iz kojih su potekli –
a poželjna bi bila pre svega imigracija mladih, aktivnih ljudi.

Prenaseljenost gradova i visoke cene stanova takođe su razlog migracije ka selima.
Razlike između severnih i zapadnih delova zemlje, na jednoj strani, i južnih i istočnih,
na drugoj, relativno su značajne. Rezultat pomenute migracije jeste promena funkcije
seoskog krajolika i njegov opšti izgled (re-urbanizacija). To je ujedno osnovni razlog
povećanja broja tipičnih sve zatvorenijih farmi.

[kojica]

EKOLOŠKE I BIODINAMIČKE FARME

U bliskoj budućnosti, naročito u poljoprivrednim selima, glavni naglasak trebalo bi staviti
na razvoj ekoloških i biodinamičkih farmi. Moderna srpska agrikultura još uvek se ne može
opisati kao visoko efikasna, mada uglavnom uspeva da obezbedi samodovoljnost u
proizvodnji za celu naciju, i to tako da ni izvoz njenih proizvoda nije nimalo zanemariv.
Obradivo zemljište pokriva veliki deo ukupne površine zemlje.

Osnovne poljoprivredne kulture su: pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret, krompir i
pasulj, čija je proizvodnja u Srbiji među najuspešnijima u Evropi. Veliki je broj vinograda u
gotovo svim delovima zemlje, izuzev u planinama zapadne i jugozapadne Srbije, kao i
voćnjaka (jabuke, šljive i drugo). Jak naglasak stavlja se i na razvoj stočarstva (svinje,
goveda, živina, ovce i konji).

Posle privatizacije, koja još uvek nije sasvim dovršena, u Srbiji i dalje postoje mnoge
farme veće od 50 hektara, a u vlasništvu države ili pojedinih državnih preduzeća i
kombinata. Porodične farme manje od 10 hektara, čije postojanje socijalistički sistem
nije ni dovodio u pitanje, i dalje postoje, mada ponegde sa novim vlasničkim odnosima.
Privatne farme veće od 50 hektara sada postoje i u Srbiji, ali se za njih ne može reći da
su porodične, imajući u vidu da se u takvim slučajevima ne radi o zemljištu na kojem
farmerska porodica na licu mesta sama za sebe obavlja sve poljoprivredene delatnosti.

Može se primetiti da je broj domaćinskih građevina na farmama koje su transformisane u
stambene jedinice značajno porastao. Sve veći je broj mladih ljudi koji su zainteresovani
za kupovinu starih građevina da bi ih renovirali, ali se mogu videti i novoizgrađene kuće –
najčešće ne preterano visoke, sa velikim vrtovima i baštama, modernog izgleda i sa
punim komforom – nimalo drugačije od sasvim savremenih gradskih rezidencija.

[kojica]

SUMRAK TRADICIONALNIH SEOSKIH PROFESIJA

Većina savremenih seljana u Srbiji nisu zaposleni u agrikulturi, nego u drugim sektorima,
uglavnom u susednim varošima i velikim gradovima. Profesije poput: kovača, mlinara,
tesara, pa i klasičnog zemljoradnika, kao i mnoge druge, imaju u srpskom selu sve manji
broj pripadnika. I u seoskom krajoliku sve je više novih radionica pored puteva, servisa
kao što su benzinske pumpe i vulkanizerske radnje.

Seoski krajolik obično karakterizuju osobene socijalne veze (na primer, komšijske),
stroge strukture i norme (običaji, folklor, praznici itd.), kao i ruralna arhitektura, odeća,
hrana i drugo. Sa početkom industrijalizacije grupe ljudi, inače ne-aktivnih u agrikulturi,
prihvatile su se rada na selu kao načina da zarade novac. Mnogo stalnih radnih mesta
stvoreno je zahvaljujući smeštaju malih firmi u seoskim krajevima. Farme koje se
održavaju samo zahvaljujući poljoprivredi već odavno su retkost. Selo i seoski krajolik
postaju tako već duže vreme mesta za življenje uglavnom onih koji nisu farmeri.

Tokom višegodišnjih transformacija stvorena je i i dalje se uobličava svest o kulturnoj
vrednosti sela i seoskog krajolika, kao istorijskog oblika naseljavanja jednog prostora.
Većina onih koji u tome učestvuju pokušava – kao da je u pitanju deo
izvesnog “programa obnove sela i seoskog krajolika”, kojeg država ustvari još nema ali bi
morala što pre da ga pripremi – da zaštiti kulturna dobra od degradacije i čak
propadanja. Trag kulturnog i nacionalnog nasleđa postoji, dabome, i u ruralnoj arhitekturi.

Posebno su vredna zaštite sela koja imaju višestoletnju istoriju, kakvih u Srbiji uopšte
nije malo, na svim njenim stranama.

[kojica]

ZAKLJUČCI

Generalno, stanje srpskog sela i krajolika ne može se smatrati za dovoljno dobro. Srpsko
selo jeste, i pored svega što ga je snašlo i što ga i dalje snalazi, još uvek dinamično i
moderno, mada njegova puna infrastruktura u mnogim primerima i dalje nedostaje.

Putevi su sve bolji, kao i autoputevi, kojih će vremenom biti sve više. Isto vredi i za
transport, komunikacije svih vrsta i punu tehničku infrastrukturu. Može se pretpostaviti
da neće proći mnogo vremena da i seljani uživaju u blagodetima svih neophodnih usluga,
koje su inače redovno dostupne stanovnicima srpskih gradova.

Srpski krajolik i dalje je u velikoj meri “urban”. Osnovni razlozi sve veće popularnosti
ruralnih područja su: tišina, spokoj, dodir sa prirodom, manja ugroženost nasiljem i lak
pristup svemu što grad može da ponudi. Njih treba podsticati i dalje, i sve više. Promene
u srpskom krajoliku, koje se mogu smatrati za posledicu urbanizacije, ustvari su tipični
atributi moderniteta. U sadašnjem trenutku uticaj varoši i gradova na seoski krajolik i
životni stil seljana i dalje raste. Možda su i u tome uskoro moguće promene.