Kako ceo život smestiti u teglu?

[Ometač]

Kako ceo život smestiti u teglu?
Piše Zoran Nikolić



U svoju „teglu“ spakujte šta želite i kako želite...


Živimo u sumanuto brzom vremenu, sve što se odvija između jutra i večeri smešteno je
između narogušenog šefa, otplate kredita i neposlušne dece... Da li umemo da
prepoznamo šta se u međuvremenu događa, šta je suštinski važno za nas, i koliko to
umemo da poštujemo?

Kada vam se učini da 24 sata dnevno nije dovoljno za sve, setite se oveće tegle u kojoj se
obično nalaze krastavci spremljeni za zimnicu. I kafe.

Kakve sad ovo veze ima jedno s drugim, pitate se vi?

Nama je priču ispričao poznati arhitekta Milan Miodragović, po mnogima pravi urbani
mudrac, jedan od ljudi koji je projektovao današnji Novi Beograd. Mi ćemo je ispričati
vama, baš kao što je on nas podučio nekim životnim mudrostima.


Ali, bolje je redom: dakle, tegla i kafa...

[Ometač]

Početak časa


Pripovest počinje na času filozofije. Bitan je predmet, kao i profesor i učenici. Vreme i
mesto, dabome, nisu bitni. Videćete i zašto.

Kao i svaki profesor filozofije, i naš junak je ušao u učionicu pomalo odsutnog pogleda i
naizgled rasejanih misli. Tobože nemarno poređao je nekakve predmete po katedri ispred
sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca,
stavio na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla
puna.

Odgovorili su da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u istu teglu. Blago je
protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica. Tada je opet upitao
studente da li je tegla puna.

Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada je sipao, pesak je, naravno,
ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je opet da li je tegla puna.

Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je
natopila pesak. Studenti su se smejali.

[Ometač]

- Sada hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život – rekao je profesor.- Teniske
loptice su važne stvari u njemu: vaša porodica, vaša deca, zdravlje, vaša vera i stvari
kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i
kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, kuća i
auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema
mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i
energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one koje su važne. Vodite računa o
stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak
lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina. Uvek
će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice –
stvari koje su vam zaista veoma važne. Utvrdite svoje priroritete. Sve ostalo je pesak.

Epilog sa kafom

Čas se bližio kraju, a profesorovo predavanje naizgled dobilo konačan epilog. Pa ipak...

Jedna studentkinja je bojažljivo podigla ruku.

- Ipak mi nije jasno šta treba da simbolizuje kafa kojom ste na kraju sve prelili – upitala je.

Drago mi je da ste to pitali – reče profesor ozarenog pogleda.- Nju sam sipao kako bih
vam pokazao da, bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima mesta za šoljicu
kafe sa prijateljem.

[kojica]

Ovo mi se sviđa.

Mada sam negde čula ovu priču, malo drugačije ispričanu..

[DaDole]

Davno sam čula tu priču i jako me se dojmila..divno je što je i ovdje postavljena

[kojica]

Da.. divna priča..
Samo je ne vredi čuti onda kada je prekasno.

[kojica]

Onda nešto nisi razbrala kako treba..
Ovo je priča za one koji su tek zakoračili u život.

[kojica]

Znali je ili ne, raspored sastojaka je veoma bitan i za neke stvari je prosto prekasno.

[Baltazar]

bez prijatleja bi zivot bio suv, kao pomenuti kamencici
divna prica.

'fala na poverenju.