Nadomak Grala despota Stefana
Kula Despota Stefana
Piše Spasoje Vlajić
Na Boškov predlog našli smo se u Zaječaru. Njegovo kazivanje sve me je više uveravalo
da se suočavam sa samim jezgrom vekovne viteške čežnje - otkriću Svetog grala!
BEZVREMENA STVARNOST
Sedeli smo na terasi hotela i pili čaj od pečurke hrastova sjajnica (Ganoderma lucidum).
Noć je bila topla i prozračna, nebo puno zvezda, a u daljini prepoznatljiva sena Rtnja.
Netremice sam slušao nastavak Boškove priče.
- U Studenici sam stigao do prekretne tačke kad celo biće zastane da se sabere, ustroji,
sakupi snagu i krene dalje. Gledao sam fresku opčinjen saznanjem da je na njoj slika
Svetog grala! Svest mi se tanjila, iščezavala i prevodila u bezvremenu stvarnost, gde je
sve što se događa natprirodno i liči na snoviđenje. U tom stanju, osvrnuo sam se oko
sebe. Polutama, tišina i manastirski miomirisi, nigde nikog... Uto, uđe i sa moje desne
strane stade jedna soba. Nekoliko minuta smo gledali istu svetinju. U trenu sam pretrnuo
zbog osećaja da fresku posmatram njegovim očima i da nije ljudsko biće nego privid mojih
zgusnutih misli. Smirio sam se molitvom ispred ikone Svetog Save i izašao iz crkve.
Potom, kad su nas raspoređivali za manastirskom trpezom, desi se da taj čovek sedne
pored mene. Tako sam upoznao Nikodija, novinara. U razgovoru sam pomenuo da me je u
Studenicu dovela slika Svetog grala. On je na to rekao da ga je isti razlog doveo na ovo
sveto mesto. Objašnjavajući o čemu se radi odveo me je, svojom pričom, u doba
srednjevekovne Srbije.