Crkva iz sna

[Ometač]

Crkva iz sna
Piše Nena Lalović



Radomir Ćirić


Radomir Ćirić (88) iz sela Rudara kod Kuršumlije, pre osam godina usnio je čudan san.
Evo kako je to bilo... Tada već osamdesetogodišnjak, jednog vrelog letnjeg dana uputio
se ka Prolomskoj reci, koja se nalazi na oko pet kilometara od njegove kuće. Put ga je
vodio ka starim temeljima crkve iz 13. veka, za koju se pretpostavlja da je jedna od prvih
nemanjićkih zadužbina. Bližih podataka o ruševini nije bilo, niti se znalo kome je crkva bila
namenjena. Stigavši do ostataka stare crkve, koja se nalazi pored puta Rudare - Prolom
banja, Radomir je rešio da se malo odmori i uživa u lepoti prirode.

Seo je pored reke u hladovinu obližnjeg vrbaka i prisećao se svojih dečačkih dana, koje
je baš na ovom mestu provodio u čuvanju stoke i druženju sa drugim čobanima. Dane
su provodili pored ruševine iz doba Nemanjića, slušajući svoje roditelje koji su govorili da
je ovu okolinu zabranjeno zagađivati ili puštati stoku da pase u blizini crkve. Još tada su
temelje čuvali kao najveću svetinju. Ovo mesto je bilo omiljeno okupljalište omladine još
s kraja tridesetih godina prošlog veka. Ovde su se održavale razne seoske igre i momačka
nadmetanja. Sećao se Radomir prela i posela, sviranja frule, igre i pesme kojom su čobani
prekraćivali vreme dok su čuvali stada ovaca, i u tim prisećanjima je zadremao. Tada mu
se u snu javio Arhangel Gavrilo i rekao mu da je njegov zadatak da za života preduzme
sve što je u njegovoj moći da svom selu sagradi crkvu.

[Ometač]

Gradnja

Kako selo Rudare nije imalo svoju crkvu, Radomir je došavsi kući još istog dana odlučio da
postupi kako mu se u snu javilo:

- San je ostavio jak utisak na mene. Bilo je kao na javi. Nikada ranije nisam sanjao nešto
slicno. Verovao sam u Boga, sprovodio sve narodne i crkvene običaje koje mi vera nalaže,
ali kada sam se probudio, osetio sam neku neopisivu sreću i snagu što se baš meni u snu
prikazao Sv. Arhanđel Gavrilo. Osetio sam da je baš on moj zastitnik i nisam se dvoumio
da poslušam uputstva koje mi je dao u snu. Još istog dana na povratku kući sreo sam
druga i komsiju, jednog mlađeg čoveka koji se zove Mile Dramićanin, inače putar po
profesiji. Pitao sam ga da li bi on hteo da mi pomogne da počnemo sa gradnjom nove
crkve na temeljima stare. Nisam mu ništa rekao o snu, a moj drug je bukvalno odmah
pristao. Uskoro smo našli jos nekoliko ljudi iz sela raspoloženih da radom ili novcem
pomognu gradnju, i tako smo 2000. godine počeli prvo sa raščisćavanjem terena, a potom
i sa prvim radovima. Pridružili su nam se i Slobodan Ćiric, Raša Dramićanin, Dojčin
Dragović, Stevica Gvozdenović i Milosav Petronijević, i radovi su brzo počeli da odmiču.
Jednog dana u toku gradnje naišao je i direktor ovdašnjeg preduzeća “Planinka” Radovan
Raičevic - Raša i pitao nas šta mi tu radimo. Kada smo mu rekli da zidamo seosku crkvu,
pohvalio je naš rad i rekao da mu se obavezno obratimo kad stignemo do krova, jer će to
on da nam obezbedi, kao i kompletno unutrašnje uređenje crkve. Izljubio sam ga kao sina
i bio sam presrećan što se sve glatko i samo od sebe odvija. Ja sam dao nešto svog
novca, drugi su takođe doprineli. Dojčin Dragović je cirkularom isekao celu građu džabe.
Godine 2006. završili smo sa gradnjom crkve i tada je prvi put osveštana. Osveštala su je
dva popa, Jovica iz Kuršumlije i Dragan iz Rače. Ubrzo su meštani počeli da donose
poklone za crkvu: peškire, ikone, ulje, ručne radove... Jednu ikonu dobili smo na poklon od
crkve Sv. Nikole iz Beograda – kaže Ćirić.

[Ometač]

Sabor

Svake godine, 26. jula, ovde se na saboru Sv. Arhangela Gavrila okupi i po nekoliko
stotina ljudi, a dolazi i vladika Niški Irinej. Tada se čitaju molitve, seče se kolač i postavi se
četrdeset do pedeset stolova na kojima se nađu razne đakonije. Prve godine trpeza je bila
posna, a sledećih godina mrsna. Radomiru je još jedina želja da se crkva oslika iznutra,
jer, osim ikona, za sada nema fresaka po zidovima.

- Ove godine sagradili smo i zvonik, a ja sam od svog novca kupio mladice ruža i zasadio
oko crkve. Kako živim u Beogradu, svakog leta dolazim ovde u “moju crkvu”' i uvek nešto
donesem, dogradim ili prepravim. Ove duge letnje dane provodim ovde u hladu jasena na
crkvenom imanju. Ponesem malo hrane i tu po ceo božji dan uzivam. Osećam zaštitništvo
Arhanđela Gavrila. U porti crkve sagradio sam i česmu iz koje izvire zdrava planinska voda,
na koju sam posebno ponosan. Pored mog zaštitnika, i ovoj čistoj planinskoj vodi mogu
da zahvalim na ovako dugom zivotu i dobrom zdravlju. Ponekad, kada se osecam jako
potišteno i zabrinuto, dođem ovde i na klupi prenoćim do jutra, bez ikakvog straha da će
me nekakva životinja ili zver preplašiti. Budim se zdrav i odmoran, a sve brige do jutra odu
kao rukom odnesene – odjašnjava Radomir.

[Ometač]

Inace, selo Rudare je poznato jos od srednjeg veka po rudarenju, odnosno vađenju rude
gvožđa, olova i cinka, srebra, pa i zlata, po čemu je i dobilo ime. Prvobitnu crkvu su
sagradili Nemanjici i bila je mnogo većih dimenzija u odnosu na ovu novu. Nakon turske
najezde u ove krajeve, kao i sve ostale svetinje, i ova crkva je do temelja porušena, te se
o njoj iz tog razloga vrlo malo zna. Arheolozi najavljuju opsežna istraživanja, kako bi se
prikupilo više podataka, jer se pretpostavlja da je tu bio čitav manastirski kompleks koji su
Turci razrušili, a materijal od kojeg je građen pobacali u obližnju Prolomsku reku.

Iako je ova crkva nedavno i iz tog razloga nedovoljno oslikana, privukla je paznju
mnogobrojnih turista i vernika. Neretko se dešava da ljudi dođu i organizovano i iz drugih
gradova da obiđu ovu svetinju. Naročitu paznju posetilaca privlači izvor ove čudotvorne
vode na crkvenom imanju. Veoma je hladna i slatkastog je ukusa. Veruje se da ne samo
što okrepljuje ljudski organizam već i, kako tvrde oni koji je stalno koriste, podmlađuje,
čisti ten i otklanja želudačne i bubrežne tegobe. Kako svedoče ovdašnji meštani, pojedini
ljudi koji su je jednom probali dolaze stalno, te je odnose kućama za svakodnevnu
upotrebu.

Narod veruje da je ova voda božji dar, jer izvire iz same stene. Već vekovima unazad
znalo se za ovu vodu, koristili su je i stari Rimljani, a izvor do danas nije presušio, dok je
kvalitet vode ostao isti.