ao, bre koto, pa vish da se zezam
iskreno, nemam ti ja neko pravilo ko i cime moz da me zapali...
zavisi od situacije, muskarca, moda u kom sam, koliko sam "zapaljiva"u tom trenutku
nekada sam padala na one za koje sam mislila da ne mogu ni u snu da me imaju i nisam na one na koje bi masa zena pala...
isto vazi i za prestanak voljenja
nema pravila...
samokontrolu uvek imam donekle...nikad, bas nikad ne ostajem bez nje, mozda je to ta distancirana vodolija u meni, ko zna
Ja to vako radim...
Lepo sam skont'o da nisam cool tip i da nema potrebe da insistiram na opuštenosti i prirodnosti jer takav izazivam neprijatnost kod ljudi. Dakle, potpuno sam neprirodan. Nakon toga obično sledi moja verzija spontanosti koja se svodi na tehniku 'truđenja'.
'Truđenje' mora biti nevidljivo ciljnoj grupi, odnosno meti unutar iste. Prosto, kad u birtiju uđe Najbolja Riba Mlečnog Puta, ona koja izaziva vlaženje dlanova a sušenje usta, ja se odmah dohvatim Tečne Hrabrosti, koja dolazi u formi cca pola litra žestine, kombinovane sa nečim od legalnih sredstava za oduzbuđivanje (ili nelegalnih, ne pravim pitanje).
Onda sledi prilazak.
Željeni utisak je neka vrsta mešavine kauboja, Paf Dedija i francuskog gangstera iz šeesetih. Znate ono, vučem nogu kad hodam, kao kroz smolu ili blato sokaka iz kog dogmizah, a ritmično mrdam levom rukom iz lakta napred-nazad, plasirajući je iz ramena, kao da hranim guske u zavičaju.
Glas mora biti u stilu prilaska, dakle 16 oktava niži. O tome mislim dan ranije, jer prehlada ili upala respiratornih puteva ne dolazi sama po sebi. Suzdržim se od govorenja 'volim te' u prvih osam minuta konverzacije. Jedino ako odmah ustane da ide sa izrazom gađenja kao da je zagrizla sirov žablji batak, onda tresnem ljubav na astal.
Posle ću vam ispričati kako to izgleda kad se prođe taj famozni osmi minut...
E, da: i ja volim Sandokana.
Pa zar celih osam minuta?
Kad posle?
Večnost je čista sadašnjost.
truđenje :raz_114:
NRMB :raz_114:
sad mi žao što nema reputacije
где си пошла с крмељиве очи
Recimo, primetio sam da žene iz nekog razloga ne vole da im gledaš u sise dok pričaš sa njima, što mi nikako nije jasno. Koji ih je moj satima budžila i što mi njima izbija oči tako napadno bolno ako neće da sa njima protaborim pokoju pametnu? Zbog toga ja lepo podelim vidokrug na pet sektora.
PRVI je iznad njene glave, poželjno je da je tu neki zidni sat. Tako će ona moje nestrpljive (za nju) poglede koje često bacam tamo protumačiti kao da sam zauzet vlasnik benzinske pumpe, a žene to baš obožavaju.
Sektor DVA su njene oči, i lice, gledajući uopšteno. Žene dele generalnu zabludu da je onaj koji im blene u rožnjače dok kenja kojekakve gluposti po difoltu iskrena i poštena duša, te ja u skladu sa tim blenem kao optičar na hašišu sve dok mi se neka fina prašina ne počne skupljati na zenicama.
Zona TRI je baš kritična, a to su same, jelte, sise. Što veća zona, teže je izbeći pogledom. Tu na scenu stupa vernik u meni, te mantram: 'svaki put kad pogledaš tu, jedno dete se rodi slepo, gluvo i nemo'. Na žalost, svet nije idealno mesto... ali nije sve zbog mene.
Idealna ČETVRTA zona je abdomen. Jeste da izgledam k'o degenerik kad zevam u stomak dok drobim, ali je to ponekad i prednost u ovoj nemilosrdnoj igri zavođenja: jer, ako je neka starija i ocvala, uvek mogu reći da je zamišljam trudnu, sa blagotelećim kezom.
PETA zona je ona baš nisko, i tu će i ona mene da gleda ako su nam se poklopile zvezde, ili je dovoljno popila da bi se parila sa bilo kojim primatom, ili je apsolutno vizuelno neprihvatljiva. Ali, obično to zahteva podosta dopingovanu osobu.
Sad odoh da gledam basket.
Dobro, tako zavodiš, a kako se braniš od zavođenja?
Večnost je čista sadašnjost.
..ja se cesto spotaknem al se uvjek docekam...
ja se cesto spotaknem, retko se docekam, al se uvek nekako pridignem))
ja kad se spotaknem redovno oderem kolena...