ima ko želi...
pod zaveden ne smatram obavezno i obmanut... to ti je više tretman prema sebi, generalno, pa i što se ovoga tiče. ako sebe obmanjuješ u većini stvari, u ovome ćeš prednjačiti.
čuj, bila je nemoćna...
ovo mogu da uvažim samo u slučaju silovanja. pa ni to pod obavezno u svakom slučaju.
ne volim muškarce koje ja trebam da zavodim, em ne umem, em neću da se osetim kao alfa mužjak, umem da navedem i blinkam do neke granice i tu stajem, ako je nesposoban, gubim interesovanje... volim da se osetim 'zavedeno i nemoćno'. i volim uporne... ali ne u smislu da kada mu se kaže 'ne' da on u glavu čuje 'da'.
pa kad i ako se osvestim, videću kako ću se nositi sa tim... sumnjam da bih se žalila dok traje postupak.
ne možeš se ebati a da ti ne uđe i femkanje prezirem više nego išta, nit išta dobijaš, nit prolongiraš, nit ćeš jasnije videti, nit će te spasiti od pada, nit ćeš mu delovati 'vrednije'.
a to što posle nekih postupaka, ili nekih ljudi ostaje ukus gorčine, nikada ne kriviti njih, već uvek poći od sebe. da li bio zaveden tuđim lažima, ili sopstvenim, na isto mu dođe... sam pao, sam se ubio.
ima kad vredi, ima kad ne vredi...
edit: naročito mi strpljenje nije jača strana, ako ne bude sad i odmah, neće biti nikad.