Čovek koji je sahranio Hrista
Piše Slavoljub Marković
Posle stradanja na krstu na Golgoti, praćenog neopisivim mukama, Isus Hrist je pronašao
spokoj. Sahranjen je prema postojećim jevrejskim pravilima, a čovek koji je za to zaslužan
je Josif iz Arimateje.
Sva četiri Jevanđelja, naime, navode da je nakon razapinjanja na krst, Josif iz Arimateje
tražio od Pontija Pilata dozvolu da sahrani Hristovo telo po važećim običajima. Rimski
prokurator je to dozvolio (jevanđelist Marko navodi da se prilikom Josifovog traženja
Hristovog tela Pilat začudio da je Isus već umro, a to se, prema nekim računanjima,
dogodilo oko tri sata popodne) i Josif je skinuo telo, zavio ga u platno i položio u isklesan
grob.
“I skide ga, i obavi platnom, i metnu ga u grob isječen, u kome niko ne bijaše nikad
metnut. I dan bijaše petak, i subota osvitaše” (Luka 23:53). Smatra se da je plašt u koji
je Josif uvio Hristovo telo upravo onaj koji se već više vekova čuva u katedrali u Torinu
(odatle i naziv Torinski pokrov).
Kod Jevreja nijedan leš nije smeo da ostane nesahranjen, već se telo pokojnika pralo, u
njega su se utrljavali mirisi aloje i smole, da bi zatim bilo umotavano u plaštanicu, odnosno
pokrov. Na lice se stavljao ubrus, kao i tračice oko ruku. Prema važećem zakonu, i
obešene osobe morale su da budu sahranjene pre zalaska Sunca. Kao član Sinedriona,
Josif je dobro znao za takvo pravilo, pa se zato i usudio da Pilata izmoli da sahrani Isusa.