Sukovo obavijeno tajnama

[Ometač]

Sukovo obavijeno tajnama
Piše: Tomislav Popović


Manastir Sukovo

Smešten pored reke Jerme, ispod brega Carev kamen, na osamnaest kilometara od Pirota,
na putu za Zvonačku banju, manastir Svete Bogorodice u narodu je poznat kao Sukovo,
prema imenu sela na čijem se ataru nalazi. Tajne i legende o njegovoj predistoriji sežu u
daleki četvrti vek. Govori se o postojanju svetinje na ovom mestu još u doba Rimljana, a
pominju se i grčka dokumenta o sedištu Sukovske episkopije. Ako se ovome dodaju turski
popisi o poreskim zaduženjima, koji pored iznosa globe govore i o izgledu manastira, čija
je crkva živopisana 1606. godine, jasno je da je današnji hram podignut na temljima
starijeg.

[Ometač]

Nema podataka kako je mogao da izgleda stari manastir. O tome se ništa ne saznaje ni
preko narodnog predanja, koje govori kako je nastala današnja crkva. A priča teče ovako.

Imanje na kome se nalazi današnji manastir Svete Bogorodice, pripadalo je Turčinu
Sali-begu, koji je imao sina Emina. Beg je sa porodicom živeo u Pirotu, a ovde je često
dolazio u lov i obilazio svoje vodenice i valjarice. Na njegovom imanju često je čuvao ovce
dečak Velja, siroče iz Velikog sela, koga je pop Jovan Madić iz Krupca prihvatio kao svoje
dete. A Velja je bio neobično dete. Često je sanjao snove u koje skoro niko nije verovao,
a javljala mu se i Bogorodica, govoreći da je na mestu Crkvište zatrpana crkva i da bi je
trebalo otkopati i u njoj sakupljati narod na molitvu. Pop Jovan, sa Veljom i meštanima,
počeo je otkopavanje i, posle izvesnog vremena, naišli su na ikonu i kandilo, koji su
pripadali starom hramu. Na sve ovo, begov sin Emin gledao je sa prezirom i kad je hteo da
obeščasti sveto mesto i rastera kopače, oduzelo mu se celo telo i počeo je da bunca.
Uplašeni beg pozvao je sveštenika, koji je molitvom Bogorodici i begovim pokajanjem
povratio Emina, koji je ubrzo ozdravio. Beg se obavezao da će pomoći izgradnju novog
hrama na ovom mestu. Tako je i bilo. Uskoro je stigao ferman od cara, kojim se
dozvoljavalo da se na mestu stare crkve sagradi nova: „... kako je moja carska neprekidna
želja da u carevini svi razredi podanika uživaju sve blagodeti mira i spokojstva... da im se
znanje i časti množe... ja sam uvažio molbu patrijarha i stanovnika Sukova i dozvolio da
se predrečena crkva popravi...

[Ometač]

“ Ozidana je i oslikana crkva, visoka i prostrana, lepo ukrašena, jer je, kažu, beg tako
zahtevao i nije žalio pare. „Morala je biti velika, kao što je bila velika i Božja velikodušnost i
blagodat“, navodile su se begove reči.

Pop Jovan je prodao svoje imanje i nastanio se u Sukovu, a Velja, pronalazač Sukovskog
manastira, postao je monah Venijamin. Obojica počivaju u zajedničkoj grobnici, u priprati
crkve, levo od ulaza.

Uzimajući u obzir okolnosti pod kojim je crkva zidana, ne treba zameriti što se uočavaju
određene asimetričnosti i nepravilnosti u izgradnji. Podigli su je majstori iz okolnih sela,
koristeći suvi tesani kamen i vruć kreč, a pokrili običnom ćeramidom. Prva priprata srušila
se u vreme Drugog svetskog rata (kažu, zbog lošeg materijala), a nova je podignuta
1947. godine. Uskoro će i ova biti zamenjena novom, sigurnijom i primerenijom ovom
hramu.

[Ometač]

Često se ističe posebna vrednost ikonostasa u pozlaćenom duborezu, čiji je treći red ikona
pao u vreme Drugog svetskog rata. Posebno su značajne prestone ikone Presvete
Bogorodice (poklon manastira Svete Bogorodice iz Visočke Ržane) i svetog Jovana
Rilskog, balkanskog pustinožitelja, koji je posebno poštovan u ovim krajevima.

U manastiru su, dvadesetih godina prošlog veka, boravili monasi ruskog svetogorskog
bratstva i mnogo učinili za napredak manastira, a od priloga ruskih emigranata podigli su
novu kapelu, zvonaru i konake. Ostala je uspomena na jeromonaha Lukijana, koji je vodio
manastir tokom okupacije.

Tajnama nikad kraja. Otkrivaju se nove i obnavljaju stare legende, ali i novi podaci i
činjenice ostaju neobjašnjeni. Tako su radnici i stručnjaci za konzervaciju ostali zbunjeni
kad su 1974. godine, prilikom radova na krovu, oko kubeta crkve pronašli oko stotinu
glinenih predmeta, testija sa rozetama i dekorativnim venčićima i drugim ukrasima. Otkud
na ovom mestu, koju ulogu su imali, poređani u dva reda i svi okrenuti na dole... Smešteni
u Pirotskom muzeju, čekaju da njihova tajna bude odgonetnuta, ili dok se ne budu
pojavile nove, neobjašnjene pojave i otkrića sukovskih, viševekovnih preteča današnjeg
hrama.

[Ometač]

SAZIDAN ZA DVA LETA

Današnji hram Svete Bogorodice manastira Sukovo sazidan je za dve godine. Tako je
zapisano iznad prozora sa zapadne strane: „Poče se leto 1857. Završi se leto 1859.“ Zna
se i kad je živopisan, jer i o tome postoji natpis: „Obrazopisec Vasil pop Hristov od
Samokov od 1869. leto.“



HRISTOFOR SA PSEĆOM GLAVOM

Veliki prostor podeljen stubovima, dao je mogućnost da se oslika veliki broj scena iz života
Bogorodice i Isusa Hrista, kao i novozavetnih i srpskih svetitelja. Iako se još u 19. veku
govorilo da je živopis Sukovskog manastira „pun drečećih i nemešanih boja“ freske koje
odražavaju „... neistančanost i izvestan konzervativizam u likovnom izrazu...“ veoma često
su predmet iscrpnih analiza i proučavanja, a ponajviše svojevrsna retkost u srpskom
freskoslikarstvu, freska u niši desne pevnice. Ona prikazuje Svetog Hristofora sa psećom
glavom „što zadire u daleku prošlost ovog mučenika, vreme konačne pobede hrišćanstva
nad paganstvom“.