Da li je um u mozgu ili - mozak u umu?
Piše Dimitrije Manojlović
U decembru 2007. godine, Kris Gregori, tridesetogodišnjak iz Jorkšira na severu Engleske,
jedva je preživeo tešku operaciju pošto mu je u mozgu pukao krvni sud. Posle tri dana
provedena na aparatima, Kris se probudio. Kad je njegova verenica Meri stigla na
odeljenje, nije mogla da veruje rođenim ušima – njen budući muž je glasno pevao
tradicionalnu irsku pesmu „Deni boj“, i to izrazitim irskim, dablinskim akcentom. Kris ne
samo da nikada u životu nije pevao tu pesmu, već je bilo prosto neverovatno da uopšte
zna reči. A kad je ugledao Meri, veselo je podviknuo „To je mlada!“, istim akcentom.
Kris Gregori je rođen i odrastao u Jorkširu i nije imao rodbinske niti bilo kakve druge veze
sa Irskom, u kojoj nikada nije ni bio.
„Zvučalo je kao da je tu neki vrlo pijani Irac. Shvatila sam da pesma stiže iz pravca kreveta
gde je ležao Kris i pomislila da nema šanse da je to on, ali kad sam povukla zavesu, bila
sam šokirana“, priča Meri. „Zvučalo je blesavo, ali bila sam samo srećna što je živ“.
Celog tog dana, Kris je pričao kao rođeni Irac odrastao na ulicama Dablina. Tokom nekoliko
narednih sati njegova verenica, rodbina, prijatelji i medicinsko osoblje nisu mogli da se
načude. Akcenat je sutradan nestao, a njegov stari, jorkširski, se vratio. Kris se
prethodnog dana nije ni sećao, i ne seća ga se ni danas.