Da, da, ta definitivnost. Koliko je to podlozno menjanju? I kao takvo da li je merodavno kao krajnje i nesto cemu se treba upravljati?
način može bez problema, za vreme već treba biti expert.
jednom sam pokušala i dobila stepen na kom će se desiti 'nešto'... recimo, saturn na 22 strelca pravi tražene aspekte, pa ako je sada na 16 stepeni vage, ukucavaju se datumi dok ne dođe na željeni stepen.
ne znam koliko je tačno, ne sećam se više ni o kom se datumu radilo, bilo je čisto experimentisanja radi. nisam sigurna ni koliko je metoda tačna...
ali to nije stvar saznanja... ja ne verujem da su mnoge stvari u natalu striktno zacrtane.
recimo, stoji ti teška bolest, bolnica, i smrt usled iste. ti to saznaš, dešava se i sigurna si i sve sigurnija da ćeš umreti u strašnim mukama. onda uzmeš pištolj i pucaš sebi u glavu. taj izbor uvek imamo i pokazatelje, svi mi, bar jedan.
da li bi možda kvalitetnije iskoristila to vreme, možda, mada čisto sumnjam, jer to je život pod presijom, na silu... nije nam dato da znamo i ne trebamo da znamo. sva mudrost i jeste u tome da svaki dan živiš kao da je poslednji... a ako nešto treba da te natera na to, ni rezultati neće biti zadovoljavajući.
mnogi ne umeju ni sa životom da se nose, kamoli sa smrću, a nijedan ti astrolog neće tako nešto ni računati, ni reći ako je video. ne može da bude produktivno, niti bilo ko sme da se igra boga.
ja se slabo bavimi zanimam horoskopom
radoznala sam po pitanju mnogo stvari, pa i po pitanju te, te imam odradjen natal i ponekad godisnji horoskop, kad ocekujem raciom neke velike promene u zivotu, ali generalno ne verujem mnogo
e, sad, ono sto verujem jeste neka karakterizacija znakova (mada se ne poklopi uvek) i u neke predispozicije, eto tipa-smrt
tako da ne prihvatam to kao nesto definitivno
znaci, koliko sam shvatila, moze da se pomesa i sa teskom bolesti, saobracajnom nesrecom i slicno?
onda, bolje da ne cackam
mogu da pomislim da mrem, pa priznam sve grehe pred smrt, pa prezdravim, a saceka me gnevna rodbina i porodica
a, volela bih da znam, nije da ne bi
ne mislim da bih kvalitetnije, ili losije zivela, samo, eto, ne bih nacinila neke zivotne izbore
ne bih radjala drugo dete, ako mi stoji smrt za godinu dana
manje bih se nervirala zbog posla, ne bih pravila dugorocne zivotne planove spram tog posla
uzela bih veci kredit za stan i tako
a, da, jedna forumasica, samouki astrolog mi je samo nabacila "ne plasi se, bice ti brza smrt, u bolnici"
al me nije mnogo utesila time
ebote, pa kad?
sta me briga gde je (sem bas da ne bude na ulici, a da imam busne carape il ruzne gace na sebi kad stigne hitna pomoc), briga me je kad je...
ne znam dal bi ceo zivot, al neke odliku bih korigovala
prevenstveno to za decu
bilo bi mi sebicno da ih radjam, da bih ja iskusila osecaj majcinstva, a da oni posle rastu bez osecaja majke
mislim da ne postoji osoba koja ne bi ni za mm izmenila svoj zivot....
nisam ni rekla da je razlog sebičan. samo je pogrešan.
stvar je u tome što ne znamo šta nas čeka sutra, možemo da rodimo decu i da nemamo čime da ih hranimo, možemo da ih pravimo sa pogrešnim ljudima, mogu da pate zbog naših pogrešnih izbora, možemo da ih rodimo bolesne, možemo mi da se razbolimo, može krov da nam padne svima na glavu, može da udari cunami, može da izbije svetski rat... umrećemo svakako, napatićemo i sebe i njih u životu svakako. ali niko neće reći da smo sebični, jer nismo mogli da znamo. ali vrlo dobro znamo da život nije bajka.
i da smrt nije najstrašnije što nekome može da se desi, niti je saznanje nešto što menja čoveka iz korena, samo usmerava odluke u pravcima koji na zahtevaju dugoročno planiranje. i to je neka vrsta sebičluka.
po sistemu: kada mene ne bude bilo, zemlja će prestati da se vrti. e pa neće. niti će bilo ko umreti što nas nema. niti figura roditelja (živog) u pojedinim slučajevima podrazumeva i roditeljsku ljubav.
ima jedan film sa sličnom pričom, davno sam gledala, ne pamtim mnogo toga, ni naziva se ne sećam... uglavnom, žena je smrtno bolesna i poslednja odluka koju donosi je da rodi dete, iako je verovatno da možda neće moći da izgura svih 9 meseci, niti joj je ostalo toliko... uglavnom, sve vreme misliš koliko neko lud može da bude pa da osudi dete, svesno, da živi bez majke.
i na kraju skontaš da se uopšte ne radi o tom detetu, niti o njegovoj 'patnji', niti o tome da li će njemu faliti majka... ovde je akcenat na onome šta ti želiš od to malo života koliko ti je ostalo. možda ćeš nekome faliti, možda ne, ali ljudi nastavljaju da žive i da budu i srećni i nesrećni, sa tobom, ili bez tebe... uglavnom, ona umire neposredno posle porođaja, dete uzima otac i to je ujedno i kraj filma. bar je umrla srećna, bez tereta odricanja, bez da glumi žrtvu...
ono što bih ja menjala je odnos prema nekim ljudima i ništa više... sve ostalo bi bilo čisto iživljavanje i licemerje.
i ne bih rodila dete, jer je meni lakše da se ne pitam kako će ono ,kako će biti njemu... meni je lakše tako. iz sebičnog ga razloga ne bih rodila?
ma, sve je to tacno-mozda necu moci da ih hranim, mozda necu biti rdoitelj kakav zele, mogu da pate, bud bolesni, i jos svasta nesto...
ali, u trenutku kada ih radjam ja to ne znam, zar ne?
mogu samo da se trudim da dam najbolje od sebe u onome sto sledi, a gresicu nekada sigurno i pored tog truda
ali, ako sa druge strane, unapred znas nesto (uzmimo da se trenutak smrti moze znati iz natala) onda bi meni bilo krajnje sebicno da ih rodim, znajuci da necu biti tu za njih
jedno je verovatnoca, drugo znanje (opet hipoteticki pricam, znaci kad bi moglo)
mozda ja njima ne bih ni nedostajala, mozda me ne bi pamtili, mozda bi sve bilo ok, deca jelte en umiru od tuge kad im majek umru, bar ne bukvalno..
ali bi meni pomisao da im ja zadajem tu patnju nekom svojom odlukom (da rodim, a znam da umirem) bila nepodnosljiva, ma koliko ja licno zelela da ih rodim
ne znam dal me kapiras, al nije ni bitno..to je samo neki moj stav..u tom smislu mi je zena iz donje price do krajnosti sebicna..rodila je da bi sta? iskusila taj divni osecaj materinstva?? pa, prvo, on se ne iskusi samo radjanjem..mozda i najmanje tim..sta sa onim posle, kada ona nece biti tu? amo ej sebi ispunila zelju da "vidi kako je to"
ume meni nekad zmu da kaze kad se zahebavamo na tu temu smrti i da cu ja da "putujem", da bi me on u tom slucaju "naterao"da mu rodim cvrcu, da ima nekog ko lici na mene kad mene ne bude....ja to iskreno ne razumem....debilno i sebicno...
kako dati nekom zivot moze biti sebicno? bolej da ne zivi uopste, nego da zivi bez majke?
ako ima dobrovoljaca, možemo i da se igramo... neka neko ostavi podatke, pokušaćemo da izračunamo vreme smrti... i posmatrati ga kroz period tranzicije.
neka se jave ovi koji žele da znaju.
po meni moze
jel nije sebicno da rodis dete, pa ga npr ostavis na ulici?
ebiga, dala si mu zivot i sta-to je plemenito???
zamisli da znas, pazi ZNAS da ces umreti za dve godine....a, nisi u tom trenutku trudna...da li bi zaista zatrudnela i rodila? zbog cega? iz kojih pobuda?