Put jednog šamana

[Ometač]

Put jednog šamana
Piše: Spomenka Milić


Jaroslav Leonidovič Kazimirov

Po arheološkim podacima, šamanski rituali praktikovani su u Sibiru još u neolitu (koji je na
tom području započeo oko 7.000. godine pre nove ere). Šaman je izabranik duhova, onaj
koji prati duše umrlih na onaj svet, ali i vraća dušu bolesnog i tako – leči. Sibirski šamani
poznati su po svom ekstatičkom putovanju duše kuda ih vodi zvuk bubnja u koji ritmički
udaraju, obučeni u ritualni kostim. Tradicija i dalje opstaje, a jedan “original” šaman,
sticajem okolnosti, zatekao se i na našim prostorima – u Budvi (Srbiju još nije posetio, ali
najverovatnije će to učiniti najesen).

[Ometač]

Nasleđe predaka

Jaroslav Leonidovič Kazimirov objašnjava da se njegov predak sa krajnjeg severa Sibira
oženio - šamanovom kćerkom:

- Moj predak Kazimir potekao je iz loze slovenskih magova vidovnjaka; evropski
obrazovan, vladao je okultnim i ezoterijskim znanjima, bio je mag i lečio je ljude, budući da
je bio i doktor medicine. Bio je član tajnog društva i zbog toga je, po ukazu ruskog cara,
doživotno progan u Sibir.

Kod Jaroslava se udružilo nekoliko hipostaza (suština) - magova vidovnjaka, magova
ezoterika-okultista i šamanska praksa drevnih naroda Sibira. Šamanska “žica” prenosila se
generacijama po ženskoj liniji, pa je tako i baka našeg sagovornika bila neka vrsta vrača.
Jaroslav je rođen 1963. u gradu Omsku, ali je, dok nije krenuo u školu, živeo kod bake. Ta
mudra žena brzo je prepoznala čudna stanja u koje je dečak upadao. Zapravo je – padao
u trans i pri tom pokazivao vidovnjačke sposobnosti. Ispostavilo se da je šamanski “gen”
prešao na Jaroslava, pa ga je baka “uzela pod svoje” (“Naučila me je šta je znala, iako mi
mnogo toga nije bilo jasno - ipak sam bio samo dete”, objašjava Kazimirov), i redovno
vodila šamanima u tajge, ne bi li naučio da kanališe i kontroliše sile sa kojima se susretao.

[Ometač]

- U to vreme bilo je veoma teško baviti se tradicionalnom medicinom i šamanizmom jer je,
zbog sovjetske vlasti, postojala samo jedna religija – komunizam.

Dečak je krenuo u školu i manje je vremena provodio sa bakom, ali je zato tokom
raspusta i dalje bio u društvu šamana... Iniciran je prilično rano, sa 14 godina, kroz
šamanski san. Iako o ovom ritualu Kazimirov ne govori, jer to tradicionalno ostaje tajna
(„ezoterijska okultna znanja i, u tom smislu, i šamanska praksa - sve ima veoma veliku
snagu, pa se saopštava samo pripremljenima i odabranima“), poznato je da je tada
povezan sa duhom životinjom–zaštitnikom, a to je, u ovom slučaju bio - vuk.

Zbog porodice koja je to od njega očekivala, i zbog dalje aktuelne komunističke vlasti,
Jaroslav je završio “normalnu” školu, a potom Fakultet za kulturu (“Važno je da svaka
nacija dobro poznaje svoju kulturu, književnost, mitologiju”, objašnjava on), potom je
odslužio vojsku. Tek tada se vratio tajgama u kojima je, bez komunikacije sa urbanim
svetom, proveo 14 godina. Međutim, mir nije dugo trajao, jer su mnogi, čuvši za njegove
sposobnosti isceljenja, dolazili u divljinu da ga traže, a šaman, po tradiciji, ne sme da
odbije nikoga kome je pomoć potrebna. I to je početak priče o dolasku u Crnu Goru –
osoba kojoj je pomogao dovela ga je na primorje i tu je već skoro godinu dana.

[Ometač]

Čovek koji objašnjava kako je najvažnija duhovnost i da je “fizičko telo samo ljuštura”,
koji ne pije i ne puši, i živi prilično spartanski, hteo-ne hteo, uvučen je u svetovni život i,
kako kaže, “izvučen iz svog legla”, jer se priča o njemu brzo raširila. Pomalo mu je čudna
blaga klima na koju nije navikao, ali ljudi su mu zato bliski (“Ipak smo Sloveni, a i jezik je
lako razumeti”), Povremeno otputuje u svoje tajge ne bi li obnovio energiju, jer ga previše
ljudi i buke – iscrpljuje.

Duh čuvar

A kako u praksi izgleda šamanski ritual? Jaroslav objašnjava da ulazi u posebno stanje
svesti i tada sagledava poremećaje u energostrukturi i dijagnostikuje fizičko oboljenje:

- Šamani su kao instrumenti, posrednici između duhova i ljudi, a najbitniji atribut za
ulaženje u taj drugi svet je – bubanj. Takođe, neophodna je tradicionalna odeća koja
pomaže u komunikaciji sa duhovima, ali i – štiti jer se na njoj nalaze zaštitni simboli –
objašnjava Kazimirov.

[Ometač]

Jaroslav veruje u karmičke uzroke pojave pojedinih bolesti, ali i u negativne uticaje drugih
ljudi:

- Mnogo toga se preokrenulo i čovek se odvojio od svojih drevnih korena, a te negativne
promene prouzrokovale su pojavu sve više negativnih ljudi. Danas se neznanje nalazi
iznad mudrosti, ljudsko iznad Božanskog, a zemaljsko sebe stavlja iznad Neba.

Po šamanskom verovanju, svako od nas ima duha-čuvara. Ako se nešto desi tom duhu –
čovek se razboljeva. Stoga šaman stupa u kontakt sa tim duhom i vrati ga onome kome
pripada jer, inače – čovek umire.

- Čovek ne može da postoji bez duhova. Recimo, moj duh čuvar je vuk. Kod drugih ljudi,
to su neke druge životinje, a to mogu biti i ptice.

Osim rituala, jednom šamanu važni su i snovi:

- Putem snova dobijam informacije šta i kako da radim. U snovima se komunicira sa višim
silama, duhovima koji ukazuju na problem i pomažu da se on reši.

Postoje li neka životna pravila kojih šaman treba da se pridržava?
- Mora biti zdrav, to se podrazumeva. I neophodno je imati unutrašnji balans, harmoniju,
da bi pomagao ljudima... Ako uradiš nešto loše - to će ti se vratiti, jer takvi su zakoni prirode.
To je ujedno i recept za zdravlje – živeti u harmoniji sa dušom i telom.

[Ometač]

Međutim, kao što sam već rekao, mnogo toga se promenilo. Čovek pokušava da promeni
zakone prirode, previše misli o sebi, a Zemlja se opire i otuda cunamiji, zemljotresi –narušavamo
prirodni balans. Ljudi često nisu ni svesni da čine zlo.
- Da li ste hrišćanin, s obzirom da ste šaman? – pitamo Kazimirova.
- Svako ljudsko biće veru subjektivno doživljava, u zavisnosti od okruženja u kojem je
odraslo. Za mene postoji Bog, kao viša sila – viši razum. Sunce nam, recimo daje sve.
Moja religija je, dakle: Sunce, četiri sile – voda, vatra, zemlja i vazduh i – duhovi koje sam
pomenuo. Moj rad nije u suprotnosti sa pravoslavljem, jer Bog je taj koji ispunjava sve
naše želje. Treba samo imati u vidu da On ne sluša reči već duh želje i postupa sa svoje
tačke gledišta.

Jaroslav najčešće koristi snagu vatre jer ona – pročišćava. Objašnjava da rituali koje radi
na našim prostorima donose dobre rezultate upravo zbog jakih, zajedničkih korena i
omogućavaju da se čovek, na neki način, ponovo rodi:

- Dar koji sam dobio „odozgo“ i znanja koja sakupljam čitavog života omogućavaju mi da
promenim sudbinu čoveka tako da ne ostane mesta za nesreću. Biti srećan - naša je
Božanska svrha. Ali, karma većine nas opterećena je naslednim gresima. Moguće je
razrešiti ili preseći karmičke čvorove jer obredi i rituali blokiraju kanale kojima nam dolazi
negativna energija i, umesto toga - dovode životne sile.