Vidi rukama – kao očima

[Ometač]

Vidi rukama – kao očima
Piše: Spomenka Milić



Snežanka Janjetović / Foto V. Danilov


Snežanka Janjetović je odmalena znala da nije ista kao drugi. Još kao devojčica od četiri i
po godine, u rodnom Skoplju imala je vizije koje su je preplašile, pa su je zbog toga vodili
i kod lekara i – kod sveštenika. “Imam i danas viđenja, ali ne znam koliko je pametno o
tome pričati – što je nekome bajka – meni je stvarnost”, objašnjava.

[Ometač]

A onda se dogodilo nešto što je ukazalo na njen dalji životni put:

- Imala sam sedam godina i u komšiluku je bila beba koja je bila toliko plačljiva da celo
dvorište nije moglo da spava od nje. Moja majka je, kao iskusnija, odlazila kod te mlade
mame da joj pomogne, ali bebu niko nije mogao da umiri. Insistirala sam da i ja pokušam
pa su me, onako malešnu, popeli na krevet i dali mi bebu u ruke. Odmah se smirila i
zaspala, i kasnije su me stalno zvali da je uspavljujem. A kao srednjoškolka, bila sam
drugaricama glavni savetnik u vezi sa zdravljem, jer sam nešto znanja stekla od bake koja
je bila travarka.

Već slutite – Snežanka je imala dar isceljivanja. A da bi se konačno bavila time, prošla je
dug put... Ali, da počnemo ispočetka...

Rođena je u Makedoniji, a korene “vuče” od Rusa, Grka, Srba i Makedonaca. U Skoplju je
stekla diplomu socijalnog radnika i specijalizirala porodičnu psihoterapiju. Kao
psihoterapeut radila je u Kninu i u Splitu, a kada je počeo rat, preselila se u Crnu Goru,
gde je se zaposlila u danskom Komesarijatu UNPROFOR-a.

[Ometač]

Nekako u to vreme, počela je ozbiljnije da se bavi i isceljivanjem, a 1994. otišla je na
edukaciju na Institut ENIOM u Moskvi (Sveruski naučno-istraživački centar tradicionalne
narodne medicine). Institut, koji je osnovao čuveni Jakov Galperin (o Galperinu smo pisali
pre dvadesetak godina, kada je dolazio u Srbiju), predsednik Profesionalne medicinske
asocijacije narodnih iscelitelja Rusije, bio je pravo mesto za dalja saznjanja:

- Tamo su moje sposobnosti ispitivali posebnom aparaturom i zaključili da imam veliki dar,
jer sam, i pre obuke, odlično radila dijagnostiku. U ta dva meseca u Moskvi istovremeno
sam učila i - lečila Ruse, radila sam od 9 ujutru do 10 uveče. I tako je Snežanka dobila
Sertifikat za samostalni rad kao narodni iscelitelj – bioenergoterapeut, a kasnije i diplomu
Magistra narodne medicine (da ne navodimo sva priznanja, ima ih mnogo...)

Inače, Snežanka naglašava da nije preporučljivo baviti se ovim “poslom” pre nego što se
napuni bar 30 godina (ona sama počela je sa 32), jer je za to potrebna određena zrelost.
Danas se bavi isključivo isceljivanjem, a živi i radi u Novom Sadu.

[Ometač]

MENTALNI EKRAN

Interesantno je kako se ovom metodom radi dijagnostika:

- To je kao da imate mentalni ekran, preko koga dobijam informacije.

Snežanka prvo rukama „opipava“ auru u predelu glave, dok pacijent sedi, prateći tzv.
Darvilovu šemu, po kojoj su stacionirani centri za sve vitalne organe:

- Konstatujem informacije iz energetskog polja - tu se vidi genetika, ali i traume psihičke i
fizičke prirode i hronične bolesti. Istovremeno, „vidim“ i nečiji karakter, slabosti i vrline,
sposobnosti, usmerenja... U drugoj fazi dijagnostike pacijent stoji, a ja proveravam stanje
hormona, enzima, krvnu sliku, cirkulaciju, disfunkcije i tako dalje.

Naredna faza je terapija, naravno, ukoliko se pacijent odluči za to, i jedan tretman traje
samo dvadesetak minuta, jer, objašnjava isceljiteljka, više bi bilo opasno. Inače, tretman
se radi sa izvesne udaljenosti od pacijentovog tela. Zašto?

- Zato što tretiram auru, čije se stanje odražava i na fizičko telo.

Na slikama sa tretmana vidi se da se, tokom terapije, neki pacijenti “izvijaju”, najčešće
unazad. Koji je uzrok tome?

[Ometač]

- To je govor tela. Telo je prirodno „programirano“ da se samoisceljuje, a svest ga u tome
koči. A kada neko dođe kod mene, već je „pristao“ da se opusti i njegovo telo samo čini
pokrete kojima se otvaraju određeni energetski meridijani. Recimo, izvijanje kičme
omogućava jačanje kundalini energije: da bi se ispunio meridijan kičme, čovek mora da
zauzme položaj kobre.

Snežanka u lečenju ne koristi samo bioenergiju, već i svoje psihoterapeutsko znanje,
savetuje odgovarajuću promenu režima ishrane, ali i posebne biljne preparate, tzv.
suplemente. Kroz njene ruke prošle su hiljade ljudi, ali nikada ne radi sa više od
petnaestoro dnevno („da bi to što radim bilo kvalitetno“), niti radi grupne terapije:

- Tako je po kodeksu ENIOM-a, a kasnije sam shvatila i otkud to pravilo: ako se u istom
prostoru otvori nekoliko enegetskih polja – može doći i do „mešanja“ bolesti.

A otkud bolesti uopšte dolaze?

[Ometač]

- Bolesti su posledice različitih okolnosti. Prvo je tu nasledni faktor, odnosno – genetika. A tu
je i naše psihičko stanje, odrastanje, sazrevanje, okolnosti, škola i društvo... Ako je osoba
genetski slaba i imala je teške životne okolnosti, lakše će se razboleti. Postoji i ono što
zovem sudbninskim nasleđem - ono što nasleđujemo od predaka, jer se i njihova dela
prenose kroz energoinformaciono polje. Neki ljudi, među njima i ja, mogu da prepoznaju te
informacije i utiču na osobu da ispravi ono što im je neko učinio i tako “skine” tu informaciju.
Ipak, mislim da ljudi često preteruju svaljujući krivicu za sopstveni život na druge, pa i na
pretke. Dosta toga i sami sebi napravimo, jer zbog stresova koje nam nameće savremeno
društvo, često zaboravimo da smo deo prirode. Treba održati vezu sa prirodom koja nam
daje snagu da opstanemo na Zemlji, a to se odnosi i na nivo svesti, prirodno ophođenje sa
drugim ljudima, konzumiranje zdrave hrane... Čovek je prirodno biće i regeneiše se samo u
skladu sa prirodom.

[Ometač]

OTKLONITI PRAVE UZROKE

Snežanka naglašava da može napraviti biokorekciju na energetskom polju unošenjem
„čistih“ informacija, ali da ta korekcija neće biti trajna ukoliko se ne otklone uzroci
problema. Pominje primer šesnaestogodišnje devojke koja je završla u bolnici zbog
slabosti i vrtoglavica, a lekari nisu uspeli da utvrde o čemu se radi:

- Dok je devojka bila u bolnici, njena majka došla je kod mene i uradila sam tri terapije
preko fotografije. Inače, fotografija je svojevrsna matrica i u njoj su uskladištene sve
informacije o čoveku i vrlo je bitno da ne dajete svakome fotografiju. Pacijentkinja je došla
kod mene po izlasku iz bolnice jer sam rešila njen problem. Međutim, rekla sam majci da
će, ukoliko se ne promeni situacija u kući, jer se roditelji nisu dobro slagati, zdravstveni
problem vremenom „udariti“ na nešto drugo. Posle godinu ili dve, devojka je ponovo došla
sa abdominalnim problemima. Ovoga puta, majka me je shvatila ozbiljno kada sam rekla da
će devojka dobiti dijabetes ukoliko se situacija u kući ne normalizuje. Roditelji su se razveli
(što je, u ovom slučaju, bio pravi potez), a devojka je potpuno ozdravila, sada je udata i
ima decu.

[Ometač]

A koji su najčešći problemi zbog kojih se ljudi javljaju? Snežanka objašnjava da je najčešće
u pitanju psihosomatika i da su vrlo često migrene, pa i kod male dece. Takođe, neretke su
diskus hernije i drugi problemi sa kičmom, kao i hronične infekcije, zbog opšteg pada
imuniteta. Međutim, ima bolesti pred kojima i Snežanka „ustukne“, recimo, kada je reč o
teškim tumorima i metastazama gde, kaže, može samo da olakša stanje. Uzgred, napominje
da se autoimune bolesti, među koje spada i kancer, najčešće javljaju kod autodestruktivnih
ličnosti koje nemaju izgrađene emocije prema sebi i drugima. A evo šta svima nama savetuje:

- Ono što održava čoveka jesu – rad i ljubav. Pri tom mislim na pravu ljubav, kad čovek
bezrezervno voli, bez obzira da li mu je ljubav uzvraćena. Kao i bioenergija, i ljubav postoji, i
svi veruju da postoji, bez obzira na to što je ne vide, ne mogu je opipati i videti.