Meditacija

[kojica]

Budistička meditacija uvida - praktična uputstva

Cilj meditacije uvida nije da stvori nekakav sistem verovanja, već pre da posluži kao
putokaz kako da jasnije sagledamo pravu prirodu svoga uma. Na taj način stičemo
direktno razumevanje stvari kakve one jesu, bez oslanjanja na nekakve unapred zauzete
stavove ili teorije – dakle, stičemo neposredno iskustvo, koje poseduje sopstvenu
vitalnost. Ovo nam takođe pruža duboki osećaj smirenosti, koja proizlazi iz znanja do
kojeg smo sami došli i nalazi se izvan svake sumnje.

Vreme i mesto

Fokusiranje uma na telo može se lako izvoditi u sedećem položaju. Potrebno je da
pronađete vreme i mesto koje vam obezbeđuje da se opustite i na kojem nećete biti
uznemiravani.

Tiha soba bez puno predmeta koji bi vam odvlačili pažnju je idealna; svetla i prostrana
soba ima osvežavajući efekat, dok natrpana i mračna prostorija deluje upravo suprotno.
Vreme je takođe važno, pogotovo što je većini ljudi dan strogo isplaniran. Nije naročito
delotvorno meditirati u vreme kada treba nešto drugo da radite ili kad ste u vremenskom
škripcu. Bolje je odvojiti vreme -- recimo rano ujutro ili uveče posle posla -- kada zaista
svu svoju pažnju možete da posvetite vežbanju. Počnite sa otprilike petnaest minuta.
Vežbajte najbolje što možete unutar datog vremena i raspoložive energije i izbegavajte
da vam sve to pređe u mehaničku aktivnost. Vežba meditacije, potpomognuta iskrenom
željom da sami sebe istražujete i dovedete u sklad, prirodno će se vremenom
produžavati i u tome ćete sticati sve više veštine.

[kojica]

Svesnost tela

Razvijanju smirenja doprinose stabilnost i postojan, ali ne grčevit napor. Ako ne možete
da se saberete, nema smirenja; ako se zaista u to vežbanje ne uključite, tada se ono
pretvara u sanjarenje. Jedan od najefikasnijih položaja za negovanje prave kombinacije
smirenosti i energije jeste sedeći.

Koristite položaj pri kojem će vam leđa ostati uspravna, ali ne ukočena. Od pomoći vam
može biti i stolica ili ste možda u stanju da zauzmete neki od lotos položaja. Sve ovo
izgleda na prvi pogled zbunjujuće, ali vremenom može obezbediti jedinstven spoj blage
čvrstine, koja blagotvorno deluje na um, ali ne zamara telo.

Korisno je i ukoliko je brada sasvim malo povučena nadole, ali ne dopustite da se glava
naginje napred, jer će to samo povećati pospanost. Šake spustite u krilo, dlanovi su
okrenuti nagore, jedan preko drugog, sa spojenim vrhovima palčeva. Opustite se i
uspostavite pravi balans.

Sada saberite svoju pažnju i neka njezin fokus lagano klizi niz telo. Uočite osećaje koji
se pri tom javljaju. Opustite bilo kakvu napetost, naročito mišića lica, vrata i ruku; neka
oči budu potpuno i poluzatvorene.

Ustanovite kako se osećate. Puni iščekivanja ili napeti? Tada malo popustite pažnju.
Nakon toga um će se verovatno umiriti i moguće je da se jave neke misli -- planovi,
želje, sećanja ili pak sumnje da li vežbate na pravi način! Umesto da ih sledite ili
potiskujete, usmerite više pažnje na telo, koje je i inače korisno sidro za um koji je
počeo da luta.

Negujte duh znatiželje kao deo svog meditativnog stava. Opustite se. Pomerajte fokus
pažnje, na primer, sistematično od vrha glave naniže preko čitavog tela. Uočavajte
različite osećaje -- kao što su toplina, pulsiranje, utrnulost ili osetljivost -- u zglobovima
svakog prsta, vlažnost dlanova i puls u ručnim zglobovima. Čak i područja na kojima
možda ne osećate neki poseban osećaj treba pažljivo "pretražiti". Uočite kako je čak i
odsustvo bilo kog osećaja nešto čega um može biti svestan. Ovo neprekinuto i istrajno
ispitivanje naziva se sabranošću pažnje i jedan je od najvažnijih alatki meditacije uvida.

[kojica]

Sabranost pažnje na dah

Umesto pomeranja fokusa pažnje po telu ili posle uvodnog perioda ovakvog vežbanja,
sabranost se može razvijati usmeravanjem pažnje na dah.

Prvo, pratite osećaje koji se javljaju pri normalnom kretanju daha i to prvo u nozdrvama,
zatim u grudima i na kraju pri pomeranju dijafragme. Zatim pokušajte da pažnju vežete
za jednu tačku, bilo na dijafragmu ili -- što je teže uočljiva tačka -- na rubove nozdrva.
Um će vam možda odlutati, ali vi ga sa puno strpljenja lagano vratite na praćenje daha.

Nije neophodno razvijati koncentraciju do tačke isključivanja svega drugog osim daha.
Umesto da stvarate nekakvo stanje transa, ovde je cilj da sebi date priliku da
posmatrate način na koji funkcioniše vaš um i unesete u njega izvesnu dozu mirne
jasnoće. Čitav ovaj poces -- koncentrisanje pažnje, uočavanje daha, uočavanje da je
um odlutao i ponovno uspostavljanje pažnje -- razvija sabranost, strpljivost i
razumevanje kroz uvid. Zato neka vas ne obeshrabri "neuspeh" -- jednostavno ponovo
krenite. Istrajavanje na ovom putu na kraju omogućuje umu da se smiri.

Ako postanete vrlo nemirni i uzbuđeni, samo se opustite. Vežbajte tako što ćete biti
blagonakloni prema samom sebi, osluškujući -- ali ne i nužno verujući u ono što kažu --
glasove u sopstvenom umu.

Ako se osetite pospani, obratite malo više brige i pažnje na telo i njegov položaj.
Insistiranje na daljem rafinovanju pažnje ili dubljoj smirenosti u takvoj će situaciji samo
pogoršati stvar!

[kojica]

Šta je meditacija?
Ađan Sumedho

Reč meditacija se danas često koristi i pokriva čitav spektar različitih praksi. U budizmu
ona označava dve vrste meditacije -- jedna se zove samatha, a druga vipassana.
Samatha meditacija je koncentrisanje uma na jedan objekat, umesto da mu dopustimo
da slobodno luta. Odabiramo objekat kao što je dah i svu pažnju usmeravamo na osećaj
strujanja vazduha pri udahu i izdahu. Postepeno kroz ovu praksu počinjete da osećate
smirenost uma, jer uklanjate sve druge podražaje koji dolaze kroz čula.

Objekti koje koristite za smirenje jesu smirujući (ako to uopšte treba isticati!). Ako
hoćete uzbuđen um, onda idite negde gde je uzbudljivo, a ne meditirajte, u disko na
primer!... Lako je koncentrisati se na uzbuđenje, zar ne? Vibracije su tako snažne da vas
uvuku u sebe. Idete u bioskop i ako je film zaista uzbudljiv, on vas potpuno opčini. Ne
treba da uložite nimalo napora da biste gledali nešto što je uzbudljivo, romantično ili
pustolovno. Ali ako nemate naviku, posmatranje smirujućih objekta može biti strašno
dosadno. Šta je dosadnije od posmatranja sopstvenog daha, ako ste se navikli na neke
uzbudljivije stvari? Zato, da biste razvili jednu takvu sposobnost, morate da uložite
napor, jer dah nije zanimljiv, ni romantičan, ni pustolovan, niti svetlucav -- on je
jednostavno takav kakav jeste. I treba vam dosta napora.

[kojica]

Kod ove meditacije ne pokušavate da stvorite nekakvu sliku, već samo da se
skoncentrišete na uobičajeni osećaj svoga tela kakav imate upravo sada: da zaustavite
i održite svoju pažnju na disanju. Kada to činite, dah postaje sve rafiniraniji i vi se
smirujete... Znam ljude kojima je propisana samatha meditacija za snižavanje krvnog
pritiska, pošto smiruje srce. jer nemate nikakvu stimulaciju spolja.

Dakle, ovo je praksa smirivanja. Možete odabrati i druge objekte da se na njih
koncentrišete, da vežbate održavanje pažnje sve dok u njih ne utonete ili postanete
jedno sa odabranim objektom. Zapravo. osećate jedinstvo sa objektom na koji ste se
koncentrisali i to je ono što nazivamo zadubljenjem.

Drugi način vežbanja jeste vipassana ili "meditacija uvida". Sa meditacijom uvida
otvarate um za sve. Ne birate neki poseban objekat da se na njega koncentrišete ili
udubite u njega, već posmatrate sve što se pojavi kako biste razumeli kako se stvari
odvijaju. A ono što možemo videti o tome kako se stvari odvijaju jeste da je svako čulno
iskustvo prolazno. Sve što vidite, čujete, pomirišite, okusite, dodirnete; sva mentalna
stanja -- vaša osećanja, sećanja i misli -- jesu promenljiva stanja uma, koja nastaju i
nestaju. U vipassani uzimamo ovu karakateristiku prolaznosti (ili promene) kao način
gledanja na svako čulno iskustvo koje se javi tokom sedenja.

[kojica]

To nije neki filozofski stav ili verovanje u određenu budističku teoriju: prolaznost
upoznajemo otvarajući svoj um da je posmatra i bude svestan onoga što jeste. Ne radi
se ovde o analiziranju stvari, uz pretpostavku da bi stvari trebalo da budu ovakve ili
onakve, iako nisu; ne pokušavamo zatim da otkrijemo zašto stvari nisu onakve kakve mi
mislimo da bi trebalo da budu. Vežbajući uvid mi ne pokušavamo da analiziramo sebe,
čak ne ni da nešto promenimo kako bi se poklopilo sa našim željama. Tokom ove vežbe
mi samo strpljivo posmatramo kako sve što nastane takođe i nestaje, bilo da je
mentalnog ili fizičkog porekla. To dakle uključuje same organe čula, objekte čula, kao i
svest koja se javlja pri kontaktu ovo prvo dvoje. Tu su takođe mentalna stanja sviđanja
ili nesviđanja u odnosu na ono što vidimo, mirišemo, okusimo, osetimo ili dodirnemo,
imena koja svemu tome dajemo; i ideje, reči i pojmovi koje stvaramo oko čulnih
iskustava. Dobar deo našeg života zasnovan je na pogrešnim pretpostavkama, na
nerazumevanju i nedovoljnom istraživanju onoga što jeste. Zato život za nekog ko nije
probuđen i svestan obično postaje deprimirajući ili zbunjujući, pogotovo kada naiđu
razočarenja i nesreće. Tada postajemo svime time preplavljeni, jer nismo posmatrali
stvari onakve kakve jesu.

[kojica]

Šta je meditacija?

Meditacija je tehnika rada sa umom. Ako um posmatraš kao alatku, tada je prvi korak
pre nego što počneš tu alatku da koristiš da je pobliže osmotriš; razmotri kako ona
funkcioniše i za šta bi mogla da se iskoristi; zatim počni da je koristiš na što je moguće
efikasniji način. Meditacija je prirodan način upoznavanja sa umom, istraživanja i
razumevanja načina na koji on funkcioniše, a zatim i poboljšavanja njegovog rada putem
vežbanja. Zaista je potrebno mnogo truda da bi se uvežbao um. Koliko si godina recimo
dopuštao umu da tumara tamo-amo po sopstvenoj volji. Možeš li da kažeš svom
umu: "OK, dosta je bilo brige, od sada hoću da misliš samo srećne misli -- od sada nećeš
ići na onu stranu na koju ti hoćeš." Ja to ne mogu. Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma?

Um je moj "vodič" -- on usmerava moje odnose sa spoljašnjim svetom. A meditacija je
način da se osveste "vodičeve" slabosti i poveća njegova snaga. Ako zamislite situaciju
da slanjem nekog poslovnog čoveka na kurs o menadžmentu popravljate njegovu
sposobnost upravljanja firmom -- onda je meditacija jedan (neprekidni) kurs o
upravljanju samim sobom.

Baš kao što dizanje tegova ili džogiranje čini telo snažnim, isto tako meditacija čini um
snažnim. Dobra stvar pri svemu tome je da vam nije potrebna bilo kakva specijalna
oprema. Ne treba ni da budete nekakva posebna osoba, dovoljno je da ste živi i da vam
um obavlja osnovne funkcije. To je sasvim dovoljno za početak.

[kojica]

Zašto ti meditiraš?

Sve što doživljavamo u životu doživljavamo kroz svoj um. Kada ne razumemo kako taj
naš um funkcioniše, lako postajemo zbunjeni i tada patimo. Meditacija je istraživanje i
pronalaženje načina da razumemo svoj um. Baš kao kad bilo šta drugo želiš da upoznaš
ili razumeš, moraš da ga proučiš. Staneš i gledaš, a onda rešiš problem. Ako si ikada bio
uznemiren ili zabrinut, ako nisi mogao da se pronađeš u životu ili si se zapitao: "Ko sam
ja?" "Šta je cilj svega ovoga?", tada je meditacija način pripremanja uma da istražuje
život ili barem ono kako ga ti doživljavaš. Posmatranje uma (meditacija) vodi do
razumevanja (mudrosti), a mudrost vodi do oslobađanja od patnje. Da bi sve to imalo
smisla moraš u životu prvo upoznati patnju ili barem nelagodnost. Ako ti je čitav život
samo med i mleko, um ti je smiren, jasan, nemaš nikakvih problema sa drugim ljudima,
onda se nemoj gnjaviti sa meditacijom -- jednostavno uživaj u životu. Ja, međutim,
nisam te sreće i meditiram zato što ponekad patim -- ne mnogo, ali dovoljno da poželim
da to prekinem -- zauvek.

[kojica]

Kako meditacija funkcioniše?

Veoma jednostavno - meditacija je kao odmaranje. Kada naporno fizički radiš, potrebno
je da se odmoriš. Isto je i sa umom. Ceo dan obrađuješ informacije, zvukove, mirise,
osećanja itd. i tvom umu je potreban odmor. Spavanje umnogome doprinosi odmoru, ali
ako nisi u stanju da se potpuno opustiš, um se "drži" za stvari i nema pravi odmor. Na
primer, imaš važan ispit ili sastanak ili je neko bio grub prema tebi i jednostavno ne
možeš da se otreseš osećaja strepnje ili ogorčenja koji sve to prati. Meditacija, na tom
nivou, deluje tako što nas dovodi u direktnu vezu, stvara neposredan kontakt sa
različitim osećajima i emocijama koje doživljavamo i to kroz jedan potpuno svestan
proces; to je potpuna suprotnost pukom sanjarenju, površnom razmišljanju ili spavanju.
Ona je zapravo direktan ulazak u teška, napeta ili neprijatna stanja uma. Meditacija nije
pokušavanje da se pronađe odgovor na problem, već relativizovanje njegove važnosti,
pokušaj da promenimo svoj stav prema njemu.

Na dubljem nivou meditacija dejstvuje istraživanjem i razumevanjem prirode samoga
uma. Sagledavamo njegovu uslovljenu prirodu, lišenu bilo kakve čvrste personalnosti ili
trajnog kvaliteta. Kada se u nama javi taj uvid, tada možemo da se pomirimo i sa
najstrašnijim stanjima svesti; ne uzimamo ih više toliko lično.

[kojica]

Kakvi su rezultati meditacije?

Ono što ćeš najpre zapaziti pošto neko vreme bude praktikovao meditaciju (barem
nekoliko nedelja ili meseci) jeste stabilniji, smireniji um. Pošto je osnovna tehnika da si
uvek samo sa jednim mentalnim objektom (sa dahom, na primer), to i učiš sve vreme.
Um je u stanju da se zadrži upravo tamo gde ti to želiš -- ne skače sad tamo sad
onamo, nije sve vreme nestabilan. Iz tog stanja usredsređenosti i stabilnosti rađa se
osećanje zadovoljstva bivanja sa stvarima onakve kakve jesu.

Drugi rezultat je jasnoća; um je bistar i prekida se unutrašnji dijalog. To je slično pranju
prozora -- jer um je naš "prozor u svet". Uočite razliku kad gledate kroz prozor po
sunčanom danu. Teško je bilo šta jasno videti kroz prljav prozor, sve izgleda pomalo
zamućeno. Kad je prozor čist svi objekti su oštri i jasni -- svet izgleda jasan.

Smirenost i jasnoća su socijalni ili psihološki rezultati meditacije. U pogledu religioznog ili
duhovnog aspekta, (krajnji) rezultat je produbljeni uvid u prirodu svih stvari. To
predstavlja prevazilaženje neznanja, znanje o istini, kraj nespokojstva i sebičnosti - to
je prosvetljenje. Ovo zvuči prilično ambiciozno, zar ne? Ali kao i sa većinom stvari
najbolje je jednostavno početi. Lično smatram da je svako povećanje jasnoće i
sopstvene dobrobiti koje iz meditacije proizlazi, ma koliko bilo malo, dovoljna nadoknada
za trud.

[kojica]

Kako meditiraš?

Kad se pomene meditacija većina ljudi će odmah sebi predstaviti sliku čoveka koji sedi u
lotos položaju i sa rukama postavljenim na različite načine. To nije neophodno. Ono što
je važno je da ti je fizički udobno. Drži leđa pravo, glave sasvim malo povijene napred.
Položaj je čvrst, ali nije napet. Sedenje na stolici je OK. Možeš i da legneš na pod; no
jedini je problem što tada lako utoneš u san, pa ležanje nije preporučljivo. Odaberi čisto
i mirno mesto. Glavno je da celu stvar održiš što jednostavnijom.

Mentalna aktivnost i opšti podražaji kroz pet čula (oči, nos, jezik, uši i koža) jesu ono
čime je naš um zaokupljen, zbog čega je napet, nesrećan. Kako to smanjiti?

Tišina je vrlo moćna alatka u meditaciji; ona smiruje uši. Blago sklopi oči; to ih smiruje.
Koristi jastuče da malo izdigneš stržnjicu, to olakšava ispravljanje leđa. Početak i kraj
dana su najbolje vreme za sedeću meditaciju. Odaberi jednu (obično jednostavnu) stvar
kao objekat meditacije. Fokusiraj pažnju na taj objekat. Koncentracija je ključna stvar
od koje polaziš. Možeš koristiti skoro bilo šta kao objekat meditacije -- dah, sveću ili
cvet (pri čemu su ti oči poluotvorene), jednostavnu rečenicu koju ponavljaš, dodir pri
okretanju brojanice. Pokušaj sa dahom. Ako ti je u početku teško da se usredsrediš,
nekoliko puta duboko udahni i izdahni, jednostavno da bi osetio dah.

[kojica]

Stavi šake na stomak ili grudi i zapravo oseti kako dah pokreće telo. Na kojem delu to
najjasnije osećaš? Na vrhu nosa, na stomaku, na grudima? Možda će ti biti lakše ako
brojiš svaki udah ili izdah. Broj od jedan do deset i onda počni ispočetka. Neprekidno to
ponavljaj i samo se opusti. Koliko dugo ti uspeva da se ne zabrojiš? Na koju stranu ti
odluta um? Verovatno ćeš se suočiti sa time da je umu dosadno i pokušava da razmišlja
o nečemu drugom. Budi strpljiv. Ne očekuj bilo kakvo specijalno iskustvo ili znamenja,
samo vežbaj opuštanje. Kada ti um odluta, blago ga vrati na dah. Uvek iznova. Bilo koje
vreme je dobro za meditaciju -- dok čekaš autobus, kod zubara, dok praviš back up
fajlova sa svoga kompjutera ili čekaš da provri voda za kafu ili čaj -- mnogo je tih
praznih hodova tokom dana kada lagano možeš da se okreneš samome sebi.

Moja omiljena šema meditacije je:

1) STANI
2) POGLEDAJ i
3) OSLUŠNI

Nisam sreo nikoga kome je meditacija u početku bila laka, ali iz sopstvenog iskustva sam
uvideo da je sve lakša što je više vežbam. A rezultat je mir u srcu. Rezultat je da se
manje osećamo žrtvama ćudi sopstvenog uma.

[kojica]

Koju formu meditacije praktikuješ i zašto -- samathu ili vipassanu?

Samatha -- mirnoća, smirenost (kao rezultat samadhija -- koncentracije) i vipassana --
uvid i mudrost, jesu dve strane iste stvari tj. meditacije. One su nalik na pismo i glavu
novčića. Potreban ti je izvestan stepen smirenost i koncentracije uma da bi bio u stanju
da istražuješ prirodu (uma, sveta). Potreban ti je izvestan stepen mudrosti,
promišljenosti i uvida u patnju (dukkha) da bi uvideo kako je još gore kada je um
neobuzdan i neusredsređen. Ove dve tehnike možeš vežbati odvojeno; kao što, na
primer, možeš jačati ruke na jedan način, a noge na drugi. Ali svrha tog vežbanja je da
popravi opšte zdravlje (ako pri tome isključimo taštinu). Ulažemo svoj napor tamo gde
vidim da su moje slabosti, s ciljem da se zaštitim od bolesti. Tako, ako sam bio veoma
zauzet i um mi je neprestano poput nekakvog vrtloga, počinjem meditaciju samathom.
Bez obzira na tehniku, težnja je uvek ka harmoniji, miru, nibbani.

[kojica]

Na koji način meditacija poboljšava tvoj samadhi?

Čak i ako meditaciju koristite samo radi relaksacije, to što ste se zaustavili i primirili
smiruje um. Uz prirodno obuzdavanje koje nastaje zahvaljujući meditaciji, manje je stvari
koje pobuđuju um, manje stvari koje on mora da obrađuje. Um tako ne postaje veći, već
zato što je manje stvari u njemu postaje prostraniji, čistiji. Više je jasnoće u umu -- um
je 'oštriji'. Samadhi je jedan aspekat meditacije -- sposobnost koncentracije, fokusiranja
uma na jedan objekat. Taj fokus nije zamućen, već je jasan i oštar. Praktikovanje
meditacije se dobrim delom vrti oko jačanja koncentracije, baš kao i oko napuštanja
tuposti ili tromosti (a to znači zadobijanja uvida i mudrosti).

[kojica]

Kako se u praktikovanju meditacije koristi mudrost?

Samatha donosi umu prostranost. I u tom prostoru može da se smesti vipassana
(vođena istraživanjem, posmatranjem i razmatranjem). Rezultat posmatanja stvari --
života, osećanja, drugih ljudi, prirode itd. -- uz pomoć uma koji je čist i neometan
podstiče nastanak mudrosti, uvida. Mudrost je rezltat posmatranja i razmatranja
nečega. 'Zašto je to baš tako?', 'Kako je do toga došlo?', 'A zašto ja...?' Ovaj proces
moguć je u svakoj situaciji, ne samo pri sedećoj ili hodajućoj meditaciji. Postoji nekoliko
da tako kažem misli-vodilja u budizmu koje treba imati u vidu pri takvom
razmatranju: 'Sve stvari su prolazne', iz čega sledi: 'Zato što su prolazne, verovanje da
nam one mogu obezbediti trajnu sreću donosi nam samo patnju.' Ili, 'Uzrok svake patnje
je želja'. Ili, 'Nijedna stvar koju mogu da pokažem ili pomislim nije to "ja" koje smatram
tako dragocenim, a ispostavlja se da je zapravo privid'... Mudrost nije nešto što ima
veze sa inteligencijom ili ispravnošću. Stvar je, pre svega, u razumevanju prirode --
naročito prirode čoveka. Obično, mudrost dolazi sa iskustvom koje nose godine, ali
meditacija tu malo ubrzava stvari.

[kojica]

Koliko ti je koristila tehnika anapanasati?

Sabranost pažnje na dah, anapanasati, bila je moj najkorisniji temelj vežbanja.
Kao 'alatka', ona je prenosiva, besplatna i uvek pri ruci (ako nemaš dah, tada nemaš ni
problem -- mrtav si). Povrh svega, ona je prirodna, a otuda i jednostavna. Kao objekat
za razvijanje smirenosti i koncentracije izvanredna je. Fokusiranje uma na prirodni ritam
udaha i izdaha donosi blagotvornu smirenost. Međutim, anapanasati ponekad može biti
prilično suptilna, jer i dah postaje suptilan i teško uočljiv. Tada ili još više izoštravam
svoj um ili prelazim na neki drugi objekat. U nekim situacijama um je jednostavno suviše
otupeo, pa vežbam meditaciju u hodu.

[kojica]

Da li ti je lako da smiriš um kako bi mogao da meditiraš?

Ovo pitanje liči kao da me pitaš da li perem svoje rublje da bih bih bio spreman za pranje
rublja. Meditacija (barem samatha -- smirivanje) jeste proces čišćenja ili smirivanja uma.
Možda bi pitanje trebalo preformulisati ovako: 'Da li ti je lako da meditiraš?'. Kratak
odgovor bio bi: ne! Um je poput neukroćene, klizave zmije -- teško ju je uhvatiti. Um
treba vežbati. Koliko si samo godina proživeo dopuštajući um da luta gde god mu je
volja. Možeš li reći svome umu: 'Posmatraj dah sledećih pola sata i ne okreći se bilo
čemu drugom?' Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma? Ne znam nikoga kome je
meditacija laka, ali sam se lično uverio da što više vežbam postaje sve lakša.

[Kovač]

Prijo,ovde se samo o budističkoj meditaciji govori?
Odnosno piše..izvini

[kojica]

Nije obavezno. Ja pišem o budističkoj meditaciji zato što se kao malo razumem.
Ne bih da prepišem nešto o čemu veze nemam, pa da mi neko postavi nezgodno
podpitanje..

[Kovač]

Nije obavezno. Ja pišem o budističkoj meditaciji zato što se kao malo razumem.
Ne bih da prepišem nešto o čemu veze nemam, pa da mi neko postavi nezgodno
podpitanje..

Dobro...ja se ne razumem kao ti,zato ću da prepišem nešto.
Ali je korisno-provereno.:D