Meditacija

[Kovač]

Meditacija nije indijska metoda; to nije jednostavno tehnika. Ne možete je naučiti. To je rast; rast vašeg svekolikog života izvan vašeg svekolikog života. Meditacija nije nešto što može da se pridoda vama takvim kakvi jeste. Ona može da vam dođe samo putem korenitog preobražaja, mutacije. To je cvetanje, rast. Rast je uvek nešto izvan potpunog; on nije dodatak. Ka meditaciji morate da rastete.

Potpuno cvetanje ličnosti mora pravilno da se shvati, inače se mogu igrati igre sa samim sobom, čovek može da pribegava mentalnim varkama. A toliko mnogo obmana postoji! Ne samo što su u stanju da vas zavedu, ne samo da ništa nećete postići, već vam u onom pravom smislu mogu naneti štetu. Već je sam pristup da za meditaciju postoji trik (tehnika) - shvatanje meditacije u smislu metoda - suštinski pogrešan. A kad neko počne da se služi mentalnim obmanama, prava osobina uma počinje da se izopačuje.

[kojica]

Ošo..

Ma prepisuj slobodno i ja prepisujem.

[Kovač]

Ošo..

Ma prepisuj slobodno i ja prepisujem.

Nisam još ošo
Jeste..Ošo.Mnogo je o meditaciji govorio i moram ti reći da je bolje razumem i praktikujem zahvaljujući njegovim objašnjenjima

[kojica]

Nisam još ošo
Jeste..Ošo.Mnogo je o meditaciji govorio i moram ti reći da je bolje razumem i praktikujem zahvaljujući njegovim objašnjenjima

Ja ga nisam nikada nešto ozbiljno čitala. Evo sada ću pročitati i ne prekidam te više.

[Kovač]

Ja ga nisam nikada nešto ozbiljno čitala. Evo sada ću pročitati i ne prekidam te više.

Prrekidaj slobodno.Mislim mene moš da prekidaš :D
Osho je bio mudrozborac...imao je svojih trenutaka.Npr ova misao o meditaciji mu nije loša:

"Ova jednostavna metodologija gledanja uma, da nemate ništa s njim... Većina njegovih misli nisu vaše nego od vaših roditelja, vaših učitelja, vaših prijatelja, knjiga, filmova, televizije, novina. Samo izbrojite koliko misli su vaše, i iznenadićete se da ni jedna jedina misao nije vaša. Sve su iz drugih izvora, sve su pozajmljene -- bilo istovarene od drugih na vas, ili glupo istovarene od vas na sebe, ali ništa nije vaše. Um je tu, funkcioniše kao kompjuter; on je doslovno biokompjuter. Nećete se poistovetiti s kompjuterom. Ako se kompjuter zagreje, vi se nećete zagrejati. Ako se kompjuter naljuti i postane nepristojan, nećete se zabrinuti. Videćete šta nije u redu, gde nešto ne valja. Ali ostajete odvojeni."

[kojica]

Dobro, onda ću da prekidam.

Meditacija nije indijska metoda; to nije jednostavno tehnika. Ne možete je naučiti. To je rast; rast vašeg svekolikog života izvan vašeg svekolikog života. Meditacija nije nešto što može da se pridoda vama takvim kakvi jeste. Ona može da vam dođe samo putem korenitog preobražaja, mutacije. To je cvetanje, rast. Rast je uvek nešto izvan potpunog; on nije dodatak. Ka meditaciji morate da rastete.

Potpuno cvetanje ličnosti mora pravilno da se shvati, inače se mogu igrati igre sa samim sobom, čovek može da pribegava mentalnim varkama. A toliko mnogo obmana postoji! Ne samo što su u stanju da vas zavedu, ne samo da ništa nećete postići, već vam u onom pravom smislu mogu naneti štetu. Već je sam pristup da za meditaciju postoji trik (tehnika) - shvatanje meditacije u smislu metoda - suštinski pogrešan. A kad neko počne da se služi mentalnim obmanama, prava osobina uma počinje da se izopačuje.

Kako se raste?

[Kovač]

Dobro, onda ću da prekidam.



Kako se raste?

Po Ošou tako što se um mora promeniti jer on nije sklon meditaciji.

[kojica]

Po Ošou tako što se um mora promeniti jer on nije sklon meditaciji.

Pa to pitam. Pošto um mora prvo da poraste do meditacije, na koji način se to postiže?

Um nije sklon meditaciji, pa vežbamo tako što počnemo sa pet minuta sedenja dnevno ili
ne počinjemo dok ne porastemo?

[Kovač]

Pa to pitam. Pošto um mora prvo da poraste do meditacije, na koji način se to postiže?

Um nije sklon meditaciji, pa vežbamo tako što počnemo sa pet minuta sedenja dnevno ili
ne počinjemo dok ne porastemo?

Pa naravno da je početak bitan.I ne vežbamo um nego svoju svest :D

[kojica]

Dobro. Ovu lekciju sam savladala. Dalje?

[kojica]

Koliko meditacija obuzdava čula?

Zahvaljujući meditaciji postaješ veoma svestan mentalnih procesa. Uviđaš da burni čulni
podražaji stvaraju burna stanja uma. Pri tome, trenutno iskustvo može biti prijatno, ali
neprestano traganje za takvim podražajima može biti prilično zamorno. Zahvaljujući
povećanoj osetljivosti za procese u umu, kratkotrajno zadovoljstvo vremenom postaje
sve manje vredno čestih nepovoljnih sporednih efekata (jesi li ikada video nekog
zavisnika?) Ne radi se toliko o tome da meditacija 'obuzdava' čula, već što postajemo
sve manje spremni da nas naša čula neprestano uznemiravaju svojom prenadraženošću;
uviđamo 'bol' koji je posledica potpune okrenutosti čulnim zadovoljstvima i u našim očima
sve veću vrednost dobija mir jednostavnog življenja.

[kojica]

Kako meditacija pomaže da se ukloni pet prepreka?

Vidi i prethodni odgovor. Ne radi se o tome da se nešto ukloni, koliko o uviđanju da one
donose bol, te postajemo skloniji da ih ostavimo postrani, izbegnemo, prevladamo. Kako
stičemo povećanu svesnost uviđamo tu lančanu reakciju koja se odvija u umu i obrazac
po kojem se ona odvija. Kontekst pet prepreka može ti pomoći da identifikuješ svoj 'tip
ličnosti', odnosno da baciš svetlo na lične slabosti. U kanonskim tekstovima postoji
poređenje prepreka sa različitim vrstama vode: čulna želja se poredi sa vodom obojenom
raznim bojama, zlovolja sa ključalom vodom, tupost i pospanost sa vodom prekrivenom
žabokrečinom, uznemirenost i briga sa ustalasanom vodom koju šibaju vetrovi, sumnja sa
muljevitom i blatnjavom vodom. Baš kao što u takvim vodama ne možemo da vidimo svoj
odraz, isto tako sa tim preprekama u umu ne možeš jasno da uočiš ono što je dobro za
tebe i ono što je dobro za druge. Sviđa ti se da ti je um prekriven žabokrečinom? Pošto
si promislio o ovim preprekama ili makar samo zapamtio koje su, kad sedneš da meditiraš i
prošli postupci počnu da isplivavaju na površinu moći ćeš jasnije da uočiš obrasce po kojima
je u tim situacijama reagovao tvoj um. A kad ih jednom uočiš, onda će ti biti lakše i da ih
izbegneš.

[kojica]

Kakva je svrha i važnost položaja tela, pevanja i mantre u meditaciji?

Položaj tela, pevanje i mantra jesu stvari koje mi 'činimo'. Zato što imamo telo, 'činimo'
razne stvari. Ali u svemu tome postoji mogućnost izbora. Možemo položaj tela iskoristiti
da budemo seksualno izazovni ili da izrazimo poniznost, aroganciju ili bilo šta drugo.
Nijedan položaj nije nešto posebno, ali uočavamo i promišljamo o tome kako različiti
položaji utiču na um. Kako izgleda kad se pokloniš prijatelju? Kako izgleda kada pokažeš
pesnicu svome neprijatelju? S obzirom na ova pitanja, mi monasi obično koristimo
položaje koji ukazuju na blagost i skromnost; oni i na nas imaju smirujući efekat. Slično
je i sa pevanjem, sa korišćenjem reči koje izražavaju dobru volju, saosećanje,
velikodušnost, ljubav itd.; sve to podstiče slična osećanja i u onome ko sluša i u onome
ko ih izgovara. Mantra je obično jednostavna rečenica ili izraz sa nekim značenjem. Ona
deluje na dva nivoa: prvo, značenje se mentalno 'apsorbuje' velikim brojem ponavljanja
(pokušaj da koristiš reč 'ljubav' kao mantru tokom pola sata) i uz to ide i razmatranje o
tom značenju. Drugo, mantra deluje i kao objekat meditacije -- poput daha,
jednostavna je i kad se ponavlja smiruje um.

Sve troje -- položaj tela, pevanje i mantra -- obeležavaju granice, limit za fizičke
postupke, što pomaže da se omeđi kretanje uma, a sve to potpomaže i meditaciju.

[kojica]

Da li meditirate sami ili u grupama?

I jedno i drugo. No, čak i kada sedim u grupi, meditacija je jedna vrlo lična stvar.
Prednost sedenja u grupi je da osećaš potporu -- ostali ulažu napor i manje si sklon da
se vrpoljiš ili ustaneš i počneš nešto drugo da radiš. Takođe, sledim uputstva vođe
grupe, umesto da se priklanjam sopstvenim željama. Prednost samostalnog meditiranja je
da mogu da napravim raspored koji meni najviše odgovara. Ako želim da sedim dva sata,
mogu, ako želim da sedim pola sata i da hodam pola sata, mogu. Mogu da pevam mantru
a da ne uznemiravam druge. U oba slučaja ideja je da posmatraš svoj um. Da li me
oneraspoložava kada mi se kaže kada da sedim i kada da hodam? Da li gubim vreme
prelistavajući neki časopis onda kada sam prepušten sopstvenom programu? Važno je
prihvatiti ličnu odgovornost za vežbanje, bilo da se ono odvija u grupi ili samostalno. Mi
u manastiru imamo lep izraz povezan sa slikom o magarcu: 'Nema šargarepe, nema
štapa'. Nema naročite nagrade za to što si marljiv u meditaciji i niko ti ne prigovara ako
si lenj. Ako si pošten i zreo, uviđaš da su ti najveća nagrada plodovi sopstvenog
vežbanja.

[kojica]

Koliko dugo meditiraš svakoga dana?

Obično se u sali za meditaciju okupljamo u 5 ujutru i pevamo tekstove iz kanona oko
pola sata, a zatim jedan sat meditiramo. Ponekad nisam zauzet ujutru i tada još sat-dva
samostalno meditiram u svojoj sobi. Drugu grupnu meditaciju imamo uveče, kada je
pevanje nešto duže, uz još jedan sat meditacije. Ponekad imamo 'povlačenja' (nedelju ili
dve), kada sedeću i hodajuću meditaciju praktikujemo oko osam sati dnevno. Međutim, i
idealno bi bilo da svoj dan ne deliš na vreme meditacije i ostalo vreme, kao nešto što
radiš od 9 do 5 popodne, a onda si slobodan.Veliki deo prakse čini negovanje sabranosti
pažnje - dakle sposobnosti da budemo svesni svake situacije u kojoj se nađemo i naših
rekacijia na nju. Kako se osećam u ovom trenutku? Kakva je moja reakcija na taj tresak?
Kako se osećam u društvu sa tom osobom? Ako to ne mogu da vidim ili ne mogu da
budem svestan uma, kako ću ga vežbati ili izmeniti na bilo koji način? Na primer, ako
nisam svestan negativnog stava prema čišćenju lišća u Amaravatiju (manastiru u kojem
boravim), već jednostavno čistim i gunđam, tada će moj život biti pun 'čišćenja i
gunđanja'. Prvo moram da uvidim proces, povezanost uslova -- čišćenja koje je praćeno
gunđanjem -- da bih potom istraživao. U čemu je problem? Je li on zaista bitan? Ali ako
ova stanja uma nikada ne uočimo, ne prepoznamo i ispitamo, šta onda mogu očekivati
sem života punog 'čišćenja i gunđanja'. Zato je meditacija nešto što neprekidno
praktikujemo, a formalno vežbanje se stapa sa svakodnevnim životom.

[kojica]

Da li misliš da svako može da meditira ili prvo treba da nauči što je moguće više o
Budinom učenju pre nego što počne da vežba na pravi način?

Budizam je samo jedan put ka oslobađanju -- nekim ljudima on koristi, nekima ne. Drugi
putevi odgovaraju nekim drugim temperamentima. Generalno gledano, ako ti putevi imaju
za temelj moral, oni će prirodno voditi ka kontemplaciji, meditaciji -- ka postavljanju
pitanja koja sežu dalje od uobičajenog: "Šta ima danas za večeru?" ili "Kako da sebi
pribavim još više čulnih zadovoljstava?" Prosvetljenje je prirodni aspekt ljudske svesti --
nijedna religija nema copyright na njega. Treba samo da se zaustaviš, osmotriš i
oslušneš. Ukoliko imaš vodiča koji će ti dati osnovna uputstva, onda ćeš sigurno lakše
napredovati. To je prednost tradicionalnih formi kakva je budizam.

[kojica]

Da li je meditaciji morao neko da te poduči ili si počeo spontano da meditiraš?

Telo i um znaju kako da prežive, jer imaju instinktivnu, animalnu prirodu. Ljudska bića
imaju sposobnost da razmišljaju o okolnostima u kojima se nalaze, a što mislim da
životinje nemaju. Mi imamo prirodnu sklonost ka čuđenju -- Zašto sam se ja rodio? Šta
se događa kada umrem? To je prirodno, ali za mnoge od nas razvoj inteligencije i
kontemplacije -- više od onoga što je potrebno za puko preživljavanje -- izgleda kao
luksuz, naročito u ovo vreme kada smo toliko udaljeni od prirode. Ja sam meditaciju
naučio delom iz knjiga, a delom od učitelja.

[kojica]

Kakva osećanja ili iskustva dostižeš dok meditiraš?

Čitava ideja nekakvog dostignuća nije zapravo bitna za meditaciju. Tu se više radi o
otpuštanju napetosti nego o postizanju relaksiranosti; više o razumevanju neznanja
(napuštanju obmanutosti) nego o dostizanju mudrosti. Ljudi imaju razne vrste iskustava
(svetlost, zvukovi itd.), ali važna stvar koju treba zapamtiti o budističkoj meditaciji jeste
da je njezin jedini cilj oslobađanje od patnje. Sloboda je put iza iskustava koja samo
dolaze i prolaze. Kada se ona jednom dostigne, večna je.

Teško je meriti napredovanje u ovim stvarima. Jesi li ikada učio da sviraš klavir ili da
voziš bicikl? Nekad ti izgleda kao da sve to nema smisla, kao traćenje vremena. A onda
se, nekako, nešto promeni i pomisliš: "Ej, pa ja to mogu".

Praktikujući meditaciju nekoliko godina ustanovio sam da sam mnogo opušteniji u
pogledu života; on i nije tako veliki problem kao što mi se nekad činio. Ne upinjem se iz
petnih žila da budem bilo šta ili neko poseban. Još uvek sam prilično zaposlen i imam
dosta obaveza, ali je sve to više kao da činim ono što treba učiniti, pre nego pokušaji
da budem uspešan, da postignem ili dokažem bilo šta.

[kojica]

Da li misliš da ćeš ikada dostići nirvanu?

Prva stvar koju treba učiniti pre nego odgovorim na to pitanje jeste da definišem šta je
to "nirvana" -- a to baš i nije laka stvar. Jedna definicija je: oslobađanje od patnje,
odbojnosti i pometenosti. Nirvana jeste cilj budističke prakse i mislim da joj i ja težim.
Ponekad to izgleda kao veoma težak i dug put. Drugi put, sedeći nepomično, bistrog
uma posle celodnevnog truda, izgleda mi kao da je tu kraj mene. Uvek nastojim da imam
na umu kako je sadašnji trenutak jedina realnost, jedino mesto i vreme u kojem postoji
prosvetljenje. Biti potpuno prisutan upravo u ovom trenutku, kada iza toga ne postoji
nijedna želja -- to je prosvetljenje. Uslovi će se promeniti ali sada, ako uspem da budem
potpuno sa time, onda, hej -- to je to -- nirvana -- bingo! (Moja teorija broj 16a.)

Sve u svemu, uviđam da što duže živim ovaj život i praktikujem ovaj put, to manje
patim, manje je pohlepe, manje ljutnje, manje konfuzije. A što se tiče nirvane kao
iskustva -- ne samo kao teorije -- to je nešto što ostvarujemo neposredno. Tako se za
sada nadam jedino da ću biti u stanju da sebe ne uzmem suviše ozbiljno ili da ne učinim
bilo šta nepromišljeno.

[kojica]

Na koje si probleme naišao kada si počeo da praktikuješ meditaciju?


Jedan od glavnih problema kada sam počeo da meditiram bio je nemir. U mladosti moj um
bio je treniran da bude uvek zaokupljen nečim i aktivan, tragajući za (čulnim) objektima
u okolini. Nisam bio ohrabrivan da kontempliram prostor oko i između tih objekata. Bio
sam podstican da se borim za ono čega nema, a ne da budem zadovoljan onim kako su
stvari do tada stajale; "komad u tuđoj ruci uvek izgleda veći". Sedeća meditacija jeste
praktikovanje zadovoljenosti sadašnjim trenutkom, dakle biti spokojan sa onim što jeste.
Stalno zaokupljenom umu mir se uvek čini pomalo dosadan. Sedeti mirno nije uvek baš
lako.