Meditacija

[kojica]

fotka sa kalemegdana..

[kojica]

[kojica]

Ađahn Sumedho: Šta je meditacija

Reč meditacija se danas često koristi i pokriva čitav spektar različitih praksi. U budizmu ona označava dve vrste meditacije -- jedna se zove samatha, a druga vipassana. Samatha meditacija je koncentrisanje uma na jedan objekat, umesto da mu dopustimo da slobodno luta. Odabiramo objekat kao što je dah i svu pažnju usmeravamo na osećaj strujanja vazduha pri udahu i izdahu. Postepeno kroz ovu praksu počinjete da osećate smirenost uma, jer uklanjate sve druge podražaje koji dolaze kroz čula.

Objekti koje koristite za smirenje sami po sebi su smirujući (ako to uopšte treba isticati!). Ako hoćete uzbuđen um, onda idite negde gde je uzbudljivo, a ne na kurs meditacije. U disko na primer!... Lako je koncentrisati se na uzbuđenje, zar ne? Vibracije su tako snažne da vas uvuku u sebe. Idete u bioskop i ako je film zaista uzbudljiv, on vas potpuno opčini. Ne treba da uložite nimalo napora da biste gledali nešto što je uzbudljivo, romantično ili pustolovno. Ali ako nemate naviku, posmatranje smirujućih objekta može biti strašno dosadno. Šta je dosadnije od posmatranja sopstvenog daha, ako ste se navikli na neke uzbudljivije stvari? Zato, da biste razvili jednu takvu sposobnost, morate da uložite napor, jer dah nije zanimljiv, ni romantičan, ni pustolovan, niti svetlucav -- on je jednostavno takav kakav jeste. I treba vam dosta napora.

[kojica]

Kod ove meditacije ne pokušavate da stvorite nekakvu sliku, već samo da se skoncentrišete na uobičajeni osećaj svoga tela kakav imate upravo sada: da zaustavite i održite svoju pažnju na disanju. Kada to činite, dah postaje sve rafiniraniji i vi se smirujete... Znam ljude kojima je propisana samatha meditacija za snižavanje krvnog pritiska,
pošto smiruje srce, jer nemate nikakvu stimulaciju spolja. Dakle, ovo je praksa smirivanja. Možete odabrati i druge objekte da se na njih koncentrišete, da vežbate održavanje pažnje sve dok u njih ne utonete ili postanete jedno sa odabranim objektom. Zapravo. osećate jedinstvo sa objektom na koji ste se koncentrisali i to je ono što nazivamo
zadubljenjem.

[kojica]

U Beogradu, u subotu, 30.6.2012. na Kalemegdanu, u 18h, održaće se meditacija na otvorenom prostoru.
Mesto okupljanja je ispred paviljona "Cvijeta Zuzorić". Prisustvovaće i monah theravada budističke tradicije,
Ađan Abhinando.

[kojica]

e juče nisam zakasnila..



Kalemegdan

[kojica]

kakav medić..

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[ukupno]

597. Sloboda u svesnosti

Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.

Viktor E. Frankl

[kojica]

pa de si budimire..

[kojica]

Skeniranjem je otkriveno da njegov mozak u stanju meditacije emituje nikad pre zabeleženu količinu gama talasa. Preciznije, skeniranje je pokazalo preteranu aktivnost u levom prefrontalnom režnju što mu, tvrde istraživači, daje "abnormalno velik kapacitet za sreću i smanjenu sklonost negativnom razmišljanju".

Ovaj šezdesetšestogodišnjak doktorirao je molekularnu genetiku, a pre nešto više od deset godina, prekinuo je svoju naučnu karijeru kako bi se u potpunosti posvetio religiji.

Međutim, Ricard tvrdi da se ne radi o "čudu" i da svako može biti srećan ako se posveti "treniranju mozga". Tajna leži u meditaciji.

Njegovu teoriju potvrdili su i istraživači koji tvrde da je 12 godina meditacija ostavilo trag na Ricardovu mozgu koji danas funkcioniše na potpuno drugačiji način od mozga prosečne osobe.

Istraživanja su pokazala da je potrebno tri nedelje svakodnevne 20-minutne meditacije da bi se dogodile pozitivne promene.

Ovo je šezdesetšestogodišnjak?!

[Zolton]

Malo mi je bezveze da se ukljucim u temu jer jos uvek ucim a vi ste iskusni i znate o cemu pricate ovde, pa vam mozda ovo bude i smesno ali ipak evo mene...
Na nekom webinaru sam cuo za ovo i pokusao a posle sam pronaso ovaj video klip pa sam hteo to da podelim sa vama. Ova tehnika (mislim da je tehnika) je nacin za povezivanje sa svojom podsvescu... za ovo sam cuo od jednog veoma ozbiljnog coveka i to je bilo na samom pocetku predavanja, tako da mislim da je za pocetnike (mozda gresim)... a mozda i skroz nebitno ali interesantna stvar i nije meditacija ali mislim da je blisko povezano sa meditacijom...

ne znam koji je ovaj lik ali je lepo objasnio...

[ukupno]

Poštovani Dhammasami: Budistička meditacija, Joga studio Hipokrat, Novi Sad, 12. avgust 2013.
https://drive.google.com/file/d/0B-v...it?usp=sharing


Poštovani Pannyavamsa: Budistička meditacija, Joga studio Hipokrat, Novi Sad, 8. jula 2013.
https://drive.google.com/file/d/0B-v...it?usp=sharing

[DaDole]

Kako biste negativne misli pretvorili u pozitivne te olakšali tjeskobu i nervozu, dovoljno je samo deset minuta ‘treniranja’ na dan. Lagana meditacija pomoći će vam da budete optimističniji, a jedno istraživanje je pokazalo da optimisti žive i do sedam godina duže od pesimista...
U samo sedam sedmica i to uz pomoć meditacije, možete istrenirati mozak da budete sretniji i vedriji poput bebe. Ljudi koji su skloni pesimizmu, neurozama i tjeskobi pate od tzv. cerebralne asimetrije, odnosno desna strana mozga im je aktivnija nego lijeva.

Kako biste postali optimističniji i doveli ih u ravnotežu, meditirajte svaki dan. Pronađite mirno mjesto kod kuće ili u prirodi, sjednite i usredotočite se na svoje disanje i misli. Najprije deset min pa 20. Što duže budete slijedili osam koraka meditacije, to ćete biti pozitivniji.
Fokus je na disanju

1. Prije nego što mozak usredotočite na negativne misli i tjeskobu, usredotočite se na disanje - na protok zraka kroz nosnice koji zatim teče niz grlo pa u pluća.

Priprema na meditaciju

2. Osjetite otkucaje srca i zamislite kako pumpa krv kroz cijelo tijelo. Nastavite to raditi dok ne budete spremni na meditaciju.

Proučite misli

3. Sad se usredotočite na tjeskobne misli. Koje su one konkretno, izmjenjuju li se brzo ili ste zapeli na samo jednoj? Razmotrite te misli što objektivnije.

Ne praznite um

4. Mit je da morate isprazniti um tokom meditacije. Te misli nisu vaš neprijatelj. Ako ih pokušate zaustaviti, to će uzrokovati još veću unutrašnju borbu.

Misli su kao radio

5. Prema mislima se odnosite kao prema radiju koji svira u pozadini. Možete ih čuti, ali usredotočeni ste na nešto drugo. Osvijestite da imate tu misao, ali da ne vjerujete u nju.

Budite ravnodušni

6. Pokušajte tu misao ne opisati kao dobru ili lošu. Odnosite se prema njoj ravnodušno. No, uopšteno razmatrajte sve misli sa znatiželjom i pozitivnošću.
Nemojte odlutati

7. Kad primijetite da su vam misli odlutale, osvijestite to i ponovno se pokušajte usredotočiti na proučavanje svojih misli.

Polako napredujte

8. Nastavite s ovim procesom koliko god dugo želite. Poželjno je za početak vježbu provoditi deset minuta svaki dan.