Hvala jos jedan put : ) Ja sam koristao vec iz jednog diplomskog rada, i napisao sam zahvaljujuci tome tri stranice mog referata : ) Sada ja moram da nadjem narodne basne, posto ja bih hteo da je objasnim i takodje objasnim pouku : (
Hvala jos jedan put : ) Ja sam koristao vec iz jednog diplomskog rada, i napisao sam zahvaljujuci tome tri stranice mog referata : ) Sada ja moram da nadjem narodne basne, posto ja bih hteo da je objasnim i takodje objasnim pouku : (
Pa ,tri narodne basne su postirane ,ako mogu da vam pomognu.
Ako stignem do petka naći još bar nekoliko,bit će na temi
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Međed, svinja i lisica
Združe se međed i svinja i lisica, pa se dogovore, da oru zemlju i da siju šenicu, da se hrane. Zapitaju jedno drugoga, šta će koje raditi i kako će sjeme naći. Svinja reče:
- Ja ću provaliti koš i ukrasti ću sjeme; i ja ću svojom surlom uzorati.
Međed reče:
- Ja ću posijati.
A lisica reče:
- Ja ću svojim repom podrljati.
Uzoraše, posiješe. Dođe žetva. Staše se razgovarati, kako će požeti. Svinja reče:
- Ja ću žeti.
Međed reče:
- Ja ću snoplje vezati.
Lisica reče:
- Ja ću klasje kupiti.
Požeše i snoplje povezaše. Sad se staše dogovarati, kako će vrijeći. Svinja reče:
- Ja ću gumno načiniti.
Međed reče:
- Ja ću snoplje snijeti i ja ću i vrijeći.
Svinja reče:
- Ja ću pretresati i rastavit ću slamu od šenice.
Lisica reče:
- Ja ću svojim repom trniti pljevu sa šenice.
Svinja reče:
- Ja ću ovijati; a međed reče:
- Ja ću žito razdijeliti.
Ovrhoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo, jer ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a šenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa. Rasrdi se lisica, pa otide na tužbu i kaza im, da će im dovesti jednog carskoga čo'eka koji će žito pravo razdijeliti. Uplaši se svinja i međed, pa reče međed svinji:
- Zakopaj se ti, svinjo u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku.
Zakopa se svinja u slamu, a međed se pope na krušku. Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na gumno, da hvataju miše. Znajući mačka, da na gumnu ima dosta miša, pođe rado, pa sad iznad puta sad ispod puta trči za ticama. Opazi je međed s kruške poizdaleka, pa kaže svinji:
- Zlo, svinjo! Eto lisice gdje vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice hvata oko puta.
U tom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na gumno, i tražeći miša stane šuškati po slami. Svinja podigne glavu da vidi šta je, a mačka pomisli od njezine surle, da je miš, pa skoči, te svinju za nos. Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve žito i slama.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
hteo bih sto pre : P Hvala jos jedan put : )
Lisica se osvetila vuku
Jedna lisica umijesi od zemlje kolače, i ispekavši ih namaže ih medom, pak onda tijem kolačima dođe k tučarima i zaište jedno tuče u njih, a ona njima da da medenijeh kolača. Tučari joj ne šćenu dati tučeta, nego joj kažu da ide k svinjarima, da će joj oni dati prase. Onda ona otide k svinjarima i zaište u njih jedno prase, a ona njima da da medenijeh kolača. Svinjari joj ne šćenu dati praseta, nego je pošlju ka govedarima, da će joj oni dati tele. Onda ona otide ka govedarima i zaište u njih jedno tele, a ona njima da da medenijeh kolača. Govedari joj ne šćenu dati teleta, nego je oprave ka konjušarima, da će joj oni dati ždrebe. Onda ona dođe i ka konjušarima, pa zaište i u njih da bi joj dali jedno ždrebe za medene kolačiće. Konjušari joj dadu jedno ždrebe, a ona njima kolače, ali im dobro prikriči da ni po što ne lome kolača dok ona ne prijeđe preko onog brda. Oni je poslušaju, ali kad poslije prelome i zagrizu, vide da su kolači od zemlje i da ih je lisica prevarila, pak onda odmah za njom u poćeru, ali ona bijaše već daleko umakla na svojoj dobiti, te se oni vrate prazni i umorni natrag. Lisica došavši svojoj kući metne ždrebe u košaru, i stane ga timariti: svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene, ali kad bi god polazila po travu i po vodu, svagda bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na njezine riječi: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice", pa ni na kakav drugi glas da ne otvora vrata na košari. Jednom dođe vuk koji je više puta slušao kako lisica ždrebetu viče da otvori vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Ali ždrebe pozna da to nije onaj tanki glas lisičin, pa mu ne šće otvoriti, a vuk kad to vidi, sakrije se za sjek od košare. Malo vremena za tijem postoji, al eto ti lisice s vodom i sa travom. Kako dođe pred košaru stane po običaju na vratima tanko govoriti: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.'' Ždrebe poznavši glas njezin odmah joj otvori, pak stane pripovijedati kako je neko dolazio i govorio kao i ona da mu otvori vrata, ali krupnijem glasom, i kako ono nije šćelo otvoriti. Onda lisica reče: "Ne otvoraj ni po što na krupan glas, već na vrlo tanak." Sjutradan kad lisica opet otide po vodu i travu, dođe vuk koji je za sjekom slušao sav njihov razgovor, pa se stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Jadno ždrebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega pojede, samo glavu i rep ostavi, pa onda otide a vrata se na košari za njim zatvore kao što su i bila. Kad poslije dođe lisica, po običaju stane zvati: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Ali niti se ko javlja niti vrata otvora. Onda ona proviri kroz brvna i kad opazi u košari samo glavu i rep od ždrebeta, odmah se svome jadu dosjeti, te obije vrata i stave ridati i naricati nad mrtvom glavom ždrebetom, a najposlije od teške tuge i žalosti otide pa se umrtvi na putu. Malo za tijem udari onuda jedan čoek s kolima, i našavši lisicu na putu digne je i baci u kola misleći kad dođe kući da je odere. Ovaj je čoek imao u kolima u torbi tri sirca. Lisica koja se bila utajala, digne se polako pak izvuče sva tri sirca iz torbe, pa pobjegne s njima. Kad podobro umakne, a ona pojede dva sirca odmah, a treći natakne na vrat, pa onda pođe dalje. Idući tako sukobi se s vukom, koji joj je ždrebe ujeo, a vuk kad vidi u nje sirac zapita je otkuda joj, a ona mu odgovori da je izlokala iz vode. "A đe je ta voda?" zapita opet vuk, a lisica mu reče: "Hodi, ja ću ti pokazati." To bijaše oko ponoći o uštapu, i nebo bijaše vedro. Lisica dovede vuka na jednu vodu, i pokazavši mu u vodi mjesec, reče: "Eno vidiš koliki je sirac u vodi, nego loči, pa ćeš ga izlokati kao i ja svoj što sam izlokala." Onda siromah vuk loči, loči, dok mu trgne voda nazad. Lisica mu onda jamu zatisne, pa mu reče: "Loči, vujo, sad ćeš izlokati." A vuk siromah opet loči, loči, dok mu voda trgne i na uši. Lisica mu zatisne č uši, pa mu opet reče: "Loči, vujo, sad ćeš izlokati." A vuk siromah opet loči, loči, dok mu trgne voda na nos i na usta. Onda mu lisica zatisne i nos i usta, pa uzjaše nanj i reče da je bolesna i da ne može ići, već da je on nosi. Jadni vuk počne je nositi, a ona otegne pjevati; "Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi." I kad je ona ovo jednako ponavljala, zapita je vuk: "Šta ti, teto, govoriš?" A ona mu kaže: "Ništa, vujo, bunacam." Pa opet udesi: "Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi;" i tako jednako do pred jednu kuću u kojoj su bili svatovi. Čujući svatovi što lisica govori, iziđu pred kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala da ih hoće pustiti u kuću a za tijem i na tavan. Svatovi ih puste. Pošto vuk s teškom mukom iznese lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove. Svatovi polete na tavan, lisica skoči s tavana i uteče, a jadnoga vuka svega isprebijaju. Kad se poslije sastanu vuk i lisica, zapita jedno drugo kako uteče; vuk odgovori da je sav isprebijan i da je jedva utekao; tako i lisica reče. Sad lisica pozove vuka da preskakuju preko jedne stožine sijenske, koja je onđe blizu bila. Vuk je i to posluša naopako po sebe. Pošto nekoliko puta preskoče, reče lisica vuku da dobro ne preskakuje, da preveć na stranu skače, a ne upravo iznad stožine. Onda on pođe da preskoči upravo iznad stožine, te se na nju nabode. Lisica videći to obeseli se vrlo i reče vuku: "Miči, vujo, miči, sad ćeš saći." A vuk mičući doćera do dna stožine; onda ga ona ostavi sveteći mu se: ,Odavno ja oko tebe derem opanke; jer si ti moje ždrebe ujeo."
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
da li to su basne? Izgledaju kao pripovetke
Izgleda kao pripovetka ,ali su glavni akteri dešavanja životinje,
koje imaju osobine ljudi,tako da se može posmatrati i kao basna ,a nosi i određenu poruku,
koja bi se mogla svesti u srpsku narodnu izreku - nemoj pa se ne boj.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.