istorijska biblioteka
Adelfat
Adelfat označava, u pravoslavnoj crkvi, doživotno izdržavanje koje je manastir davao u
nadoknadu za poklon koji mu je dat u novcu ili imanjima. U srpskim srednjovekovnim
dokumentima sinonimi sa terminom adelfat su i termini kojima se označavaju jedinice za
meru hrane i svega ostalog što je potrebno za izdržavanje jednog bratstvenika (komat i
mertik).
Odluku o prodavanju adelfata donosio je ceo bratski sabor. Zatim je sastavljan ugovor
kojim su precizirani uslovi oko dodeljivanja adelfata u slučaju da bi se uživalac nastanio u
manastiru. Ako bi nastavio da živi van manastira nabrojane su vrsta i količine namirnica
koje bi godišnje dobijao. Broj adelfata naročito je porastao kada je zapretila turska
opasnost na Balkanskom poluostrvu. Članovi vladarskih i vlasteotskih porodica su za sebe
i svoje srodnike obezbeđivali utočišta u svetogorskim manastirima.
Termin adelfat takođe je upotrebljen da označi velike sume novca koje su kraljevi Milutin
(1316, oko 1329) i Stefan Dušan (1332) dali Hiladaru kao pomoć za izdržavanje koje je
manastir bio obavezan da daje bratstvenicima Svetosavske isposnice i pirga Hrusija.