Челник ризнички

Особену групу челника чинили су челници ризнички. Њихове надлежности у великој
мери су се разликовали од дужности свих споменутих властелина и биле су врло
сличне надлежностима протовестијара. Као челник ризнички деспота Ђурђа
Бранковића служио je дубровачки властелин Паскоје Соркочевић (Pasqualis Junii de
Sorgo). Он је био послован човек који јe живео и радио у Новом Брду, а након првог
пада Српске деспотовине под османску власт 1439. године приближио се деспоту
Ђурђу и постао је један од његових најближих сарадника у изгнанству. Он је после
обнове Деспотовине постао челник ризнички и на овом положају је био између 1445.
и 1454. године. Он је водио деспотове финансије са сличним или истим
компетенцијама као и протовестијари. Соркочевић је имао позамашан капитал,
разгранате пословне везе и био је одличан познавалац политичких прилика на
Балкану и у средњој Европи. Он ипак није стекао титулу протовестијара, можда
отуда што је био странац. Његов син Јуније (Жонко) је понео презиме Челниковић
оформљено према очевој титули. Некада се под титулом челника заправо крио
челник ризнички. Такав случај вероватно је био са протовестијаром Богданом који је
носио титулу челника док је био у служби српских деспота. Челник Родоп је
вероватно обављао исту функцију, а можда се може идентификовати и са потоњим
протовестијаром Николом Родопом.