Дивим се делу великог човека
Улазим у собу, палим радио, одакле се чују звуци
моје омиљене песме. Појачавам тон, али изненада
остајем у тами и тишини. Љутито гунђам, а мама у
шали каже да су људи у прошлости вековима били
без струје, па су живели нормално.
Шта је то нормално, покушавам да замислим.
Несхватљиво ми је. Било је то нормално за Николу
Теслу и друге њему сличне геније. Да ли је мали
Тесла, док је босоног трчао по пашњацима и учио
уз пламен свеће, могао и у најлуђим сновима
сањати колико ће дати човечанству? Како се не
дивити човеку који је из једне заостале земље
кренуо далеко у свет, залажући се за своје снове и
идеје. Није тежио богатству и слави, већ условима
за рад на својим проналасцима.
Мало је таквих људи, који не јуре славу и
богатство, већ своје знање и таленат подређују
напретку и добробити свих људи. Ко зна, можда се
баш данас родио, или поред нас пролази неки
клинац, који ће бити будући геније и коме ће се
човечанство дивити.
Марина Бојиновић 8-3