Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola, od V do VIII

[tamaram]

Мудрост светом влада
Мудрост је благо човека.Она нам помаже да превазиђемо
све животне препреке. Ако си богат човек , а немаш памети и
искуства, ти ниси богат. Богатство не чини човека већ његова
памет, јер ако си сиромашан, а вредан и паметан, можеш увек
наћи посла и тако успети у животу и живети лепо. Она нас доводи
до нових открића и успеха.
У м ног и м народ ним п ри ча ма, а нарочи то у народ ним
п риповетка ма си ромашни, а ли муд ри и вред ни успеју да
преваре и понизе богате владаре и народ. У тим приповеткама је
најбитнија и најважнија мудрост, јер је мудрост благо човека, а
не новац. Он нам помаже само да придобијемо нешто,а мудрост
да нам осветли пут знања и искуства. У приповеткама je мудрост
подучила многе, да није битно да ли си сиромашан већ да ли си
мудар и вредан.
Мудрост је мајка знања која нам помаже да и највећи проблем
решимо и схватимо. Због тога мудрост светом влада.
Милан Кецман V4

[tamaram]

ПАМТИЋУ
Пробудила ме је киша која је ударала о стакло мога прозора. Пресрећна сам и узбуђена још од среде када ми је тренер пришао и сасвим
неочекивано пружио четири карте за полуфинале Дејвис купа, највеће Међународно првенство у тенису. Последњи дан полуфинала заказан је
за данас 19. септембра у 14 часова. Кренули смо, киша јако пада, изгледа као да нас прати. Испред Арене велика је гужва. На лицима непознатих
људи могу приметити да сви имају исти циљ, а то је да се што пре нађу у Арени.
Београдска арена је огромна, изгледа величанствено. Рефлектори који је обасјавају и музика која допире до трибина, гласно навијање публике,
у мени изазива осећање узбуђења и радости. Добила сам разне реквизите за навијање као што су трубице и гумене удараљке. Да би Србија играла
у финалу Дејвис купа и Новак Ђоковић и Јанко Типсаревић треба да победе Чехе. Први меч игра Новак Ђоковић против Томаса Бердлиха. Први
сет добио је Чех, у другом Новак је повредио зглоб и сви мислимо да је готово, али Новак скупља снаге и феноменално игра трећи сет. Победио
је! Мислим да је Новак овако показао оданост екипи своје земље. Други меч игра Јанко Типсаревић против Чеха Радека Штепанека. У сва три
сета води и на крају га је савладао са 3:0. Србија је победила Чешку и тиме се први пут у историји тениса пласирала у финале Дејвис купа.
Ово је био дан који ћу заувек памтити јер сам први пут у животу присуствовала једном оваквом догађају и видела наша два најбоља тенисера.
Оно што је обележило овај дан је да упорност, пожртвованост, слога и љубав увек могу донети само успех. Једва чекам 3. децембар када ћемо
играти у финалу Дејвис купа против Француске. Искрено се надам победи!
Катарина Крстић VI4

[tamaram]

СВЕТЛОСТ И ТАМА
Живот је суров и непредвидив и често нас води путевима о којима
нисмо могли ни сањати.
Ти путеви могу бити испуњени болом, тугом, патњом,сузама, али и
озарени срећом, смехом, радошћу. Наравно, када би избор био на нама,
сви бисмо изабрали ове друге. Путеве среће. Али, да ли је то довољно?
Да ли је живот испуњен само срећом заиста потпун? Истина је да је
много лепше осећати срећу, будити се са осмехом на лицу. Сви бисмо
волели да је тако. Нажаолост, није. Често сам била радосна, срећна и
насмејана. Такође сам и превише често осећала тугу и бол, заспала и
будила се у сузама. Осећала сам се као да живим у потпуној тами,без
трага светлости. Тражила сам траг светлости, трачак наде, који би ме
извукао из таме и бола. Тражила сам светлост, а нисам схватала да је
она у мени. Све успомене, осмеси, загрљаји. То је била моја светлост!
Тешко је живети дан за даном, када су ти у глави само сећања,
успомене и ране. Сећања нису избледела. Ране нису зацелиле. Постоје
неке слике које једноставно никада не бледе! И ране које никада не
зацеле. Гледајући те слике и знајући да се срећна времена не могу
вратити, постаје све теже. Тешко је. Заиста, јако тешко. Знати колико
смо били срећни тада. Нисмо марили ни за шта, све ружне ствари су
нам се чиниле као безначајне ситнице. Али знали смо да лепа времена
не могу трајати дуго, врло добро смо знали.
Ноћ се већ претварала у зору и боје на небу су се преливале пред
изласком Сунца, а у мени тама. Само сећање, само успомена. Успомене,
које ми представљају траг светлости у тесном мраку који је око мене.
Прошлост. Прошлост у којој ја живим И даље. Ипак, у мени и даље гори
нада, она која умире последња.
Можда само треба имати вере. И не треба се предати,никада! Можда
неко сутра заиста доноси нешто боље. Треба имати снаге за чекање.
Треба искусити и светлост и таму, и срећу и бол, ноћ и дан. Црно и
бело. Смејати се и плакати. То је оно што нас чини људима. И у тами
има нечег лепог. Има нечег дивног. А то је траг светлости која гори као
свећа у тамној ноћи. Светлост која се никада неће угасити.
Теодора Радоњић,VII4

[kojica]

Исписали су светле странице наше историје

Стеван Синђелић је човек који својим делом симболише пожртвованост и пркос
српског народа. Рођен је 1770. године у селу Војсци. Пре устанка служио је код
чувеног кнеза Петра кога су дахије пре почетка устанка убиле. Још пре устанка
Синђелић се састајао са Карађорђем и договарао се о почетку устанка. Чим је
почео устанак, Карађорђе је о томе обавестио Стевана Синђелића који je потом
побунио целу Ресаву.

Завршна битка догодила се на Чегру, 31. маја 1809. године. Турци су нападали
четири пута, али су их Синђелићеви јунаци успешно одбијали. Али, како су се
српске војске повлачиле, тако је Турцима стизало појачање. Турци су
напредовали, а само је Синђелићева војска остала против њих... Када је Стеван
Синђелић увидео да им је пораз загарантован и да је већ све изгубљено, он чини
херојски подвиг и, не желећи да се преда, пуца у барутану. Дао је свој живот само
да спречи и заустави Турке да не иду даље. После овога, на Чегру је лежало 16000
Турака и 4000 Срба. Турци су, убрзо затим, подигли Ћеле-кулу као споменик који
би требало да уплаши Србе.

Бој на Чегру представља један од најтрагичнијих оружаних сукоба у читавом
раздобљу Првог српског устанка.


Катарина Момировић VII/5

[tamaram]

Štaka

Hodam ulicom. Posmatram ljude i vozila. Topli sunčev zrak u smiraj leta mami osmehe na licima prolaznika. Odjednom otkrivam pojedinost koja kvari ovu lepu sliku. Sakat, stari prosjak ispred zgrade u prometnoj ulici sedi na prljavom poderanom ćebetu. Pred njim kapa s nekoliko dinara i drvena štaka. Neumiveno lice uronulo u zapuštenu bradu, a pogled mu odlutao mimo prolaznika u daljinu. Ćuti. Ne ište pare. Ne kuka, ne mrda se. Ne vidi nas. Verovatno u sećanju, kao dečak sa vršnjacima na nekom poljančetu juri za loptom, ili...
Razmišljam o njemu i nama. Tako stignem do parka. Onda, skoro trčećim korakom vratim se zgradi u prometnoj ulici. Starac i štaka na istom mestu kao spomenik. Zastanem. Turim ruku u džep, vadim deo svog džeparca i novac lagano spustim u kapu. Devojka u prolazu učini isto.
U tom trenutku kip ožive. Starac me pogleda, a u njegovim očima beše neizrecive zahvalnosti. Osetih kako mi u obraze buknu krv. U grlu mi se skupčaše neizgovorene reči. Okretoh se i pođoh. Malo srećna - malo tužna.

JELENA Baćanović VIII/5

[igor123]

hitno mi treba nesto o njegosu njegos kroz istoriju i knjizevnost hitnoo hvala

[Nikolina Pavlovic]

:andjelica:

[tamaram]

Knjiga-najbolji saputnik u životu

O vrijednosti čitanja knjiga, morate priznati, čuli smo i čitali mnogo. Svi koji volimo da čitamo, znamo koji užitak nam pruža čitanje knjige, bila ona „loša“ ili „dobra“ .
Voljela bih da upoznam osobu mojih godina koja redovno posjećuje biblioteku.To bi zaista bio dobar primjer na koji bi mnogi trebalo da se ugledaju, pogotovo u vrijeme negativnog uticaja interneta, koji svaki dan stiče sve više simpatezera, dok se za knjigu, čak i onu obaveznu u školi ,ima sve manje vremena. Istina, naše živote i našu generaciju je „uzdrmalo“ mnogo toga. Film, internet, mobilni telefoni. Stvaraju nam iluziju da smo pametniji i ljepši nego što jesmo.Ne bi ni to bilo strašno, ali umrtvljuju našu kreativnost, maštu i ideje, a nude nam i prodaju tuđe. Veliki dio odgovornosti je na odraslima. Roditelji koji pred djecu svakodnevno stavljaju zahtjev da uče i čitaju, nijesu baš pravi uzor.
Mali i veliki prijatelji knjige, postavite im pitanje kada su zadnji put oni pročitali knjigu! Kada ste pričali o junacima pročitanih knjiga? Čuvajte utiske, pa ako se ikada sretnemo, reći ćete mi odgovor. Ako izvučete deblji kraj, ja sam kriva.

Ništa, ama baš ništa ne može oteti, ni zamijeniti zadovoljstvo čitanja knjige. Sa Robinsonom sam već šest puta bila na ostrvu, gradila kuću od kamena i pripitomljavala životinje. A Hari Poter je moj najbolji prijatelj. Svaka knjiga ima svoje junake i svaki čitalac može da postane njihov najbolji prijatelj.

Ne odričite se zadovoljstva čitanja jer je bolji od velike porcije sladoleda!

Ina Savić, VII-1
OŠ „Anto Đedović“Bar

[tamaram]

Poljubac u usijano čelo

Čudna je naša nastavnica Slava. Napisao sam da je sunce kao velika žuta tačka, a ona je rekla da to nije baš dobro rečeno...Onda sam napisao da je jesen najveselije doba godine, ni to joj se nije svidjelo...Maša je napisala da je 8. mart najgluplji dan na svijetu, da bi ga izbrisala gumicom...Učiteljica se opet bunila, kako je to rečeno pomalo nekulturno.

Vi se sad pitate, ima li šta da se njoj svidi u našim pismenim zadacima? Rijetko. Voli kad pišemo sa emocijama. Tako, kaže. A ja sam zaista imao emocije i kad sam pisao o suncu i o jeseni, uvijek, uvijek sam pun osjećanja...Ona to izgleda ne vidi?!

Pitao sam sestru kako bi ona opisla sunce kad sija najjače što može? Ona kaže da je dobro možda reći, kako se sunce lijeno valja, umorno od vrelog zagrljaja neba...kako mu nebo ljubi usijano čelo...kako je ljuto i pokušava vrelom rukom da istopi zemlju... Svašta?

Ko zna šta bi na to rekla nastavnica? O tome već razmišljam danima. Čini mi se nekad da zvuči glupo, a nekad da tu ima puno emocija...

Emir Adrović (VI razred)
Bijelo Polje

[tamaram]

Sunce se zaljubilo

Nekad je veliko i sjajno- žuto, sija od sreće i vedrine!
Nekad je stidljivo, radije bi pobjeglo, da ga svi ostave na miru, da ga niko ne gleda.

Nekad je ljuto na oblake, jer ga guraju u stranu i nikako mu ne daju da se pojavi i kaže dobar dan. Tako je čudno ustvari SUNCE.

U srijedu prošle nedjelje nije htjelo da izađe ni da se pozdravi. Mislim da je bilo ljuto što su ga neka djeca iz mog razreda nacrtala s brkovima. U subotu sam vidio da se smije i maše s neba, pozdravlja djecu koja su ove godine prvi put krenula ka moru. I djeca se raduju susretu sa njim, poput suncokreta se okreću prema nebu, žmire, smiju mu se i pozdravljaju ga poput dobrog drugara.

Kiša ga naljuti strašno, jer onda kad padne ONO mora da posuši mnogo cipela, jakni, kišobrana, lokvi, mokrih ulica...Radi naporno onda cio dan, suši, suši, šalje toplinu, grije...grije...ne staje.

I tako je to sunce nekad poput mene! Nekako smo slični. I ja nekada ustanem na lijevu nogu, natmuren i tužan, nekad sam radostan kao da je cijela planeta moja...Najčešće se smijem, kao ovih dana. Pozdravljam proljeće, jaglike i ljubičice. Kao da sam zaljubljen? I sunce mi izgleda zaljubljeno, samo neće da mi kaže u koga?

Mirsad Grebo

V2

[tamaram]

Torba s krokodilom

Tijana ide u treći razred i ima školsku torbu s krokodilom. Veliki zeleni mister Krokodokodilll, izbuljenih očiju, opasnog pogleda, zinuo je kao da će da proguta i Tijanu i knjige i torbu a i mene! Ako ćemo iskreno, prvo sam primijetio Nju pa tek onda torbu s groznim čudovištem iz rijeke Nil.

Kad god bih prošao pored Tijane, vidio bih kako se lijepo smije. Često nosi crvene haljine, a ta boja se lijepo slaže s njenim zelenim drugarom na torbi.
Sve u svemu, mislim da sam se zaljubio u Nju i da me ništa ne može više uplašiti da joj priđem. Pa šta mi može onaj šašavi krokodil, koji samo zijeva i pokušava da rastjera zaljubljene dječake.

Mislio sam da stavim Tijanu u naslov ove priče, ali sam se ipak odlučio za torbu i krokodila.
Siguran sam da ova priča ima srećan kraj, da ću je ovih dana pozvati u šetnju. Uzeću joj torbu da se odmori. ..a nek Krokodokodil gleda kako najljepši par u školi šeta i šeta, satima, pa se drži za ruke...

Mirko Stojović
VI razred

[tamaram]

Najljepši par u školi

Svanuo je tako običan dan. Sve je stajalo na svom mjestu. Baka na stolici pored peći, mačak Kat pored njenih nogu, ja pospan u pidžami a mama nešto mrmlja iz kuhinje. Jelku smo izbacili prije dva dana, i soba je izgledala nepodnošljivo dosadno i sivo. Krenuo sam da spremim knjige za školu, a onda sam se predomislio i otišao da očistim cipele. Nikako da se skroz rasanim.
Na radiu se čuje vesela melodija s Evrovizije…jedino me to malo oraspoložilo. Kasnio sam u školu i pobjegao kroz vrata od mame koja je krenila da me stigne i za kaznu počupa za kosu.
Uf, kakvo dosadno jutro!
Onda sam prešao preko zebra, na drugu stranu ulice. Ostalo mi je još desetak koraka do školske kapije. Tišina je jer su đaci odavno ušli u učionice. Onda sam primijetio crvenu jaknu i nju kako trči prema školi. Zakasnila i Ona, kakva slučajnost! Mislim da je to Neko ipak sredio da se nas dvoje nađemo poslije dugo vremena. Sami!
Ona gleda u mene, a ja u vrhove svojih uglancanih cipela. Počeh da pričam, da joj se smješkam, da joj namještam kragnu i zavrnuti kaiš od školske torbe…
Ne mogu vam reći šta je dalje bilo. Sve se pomjerilo sa svoga mjesta, zavrtjelo se sve u glavi kao na ringešpilu.
Samo da ne zaboravim da se predstavim! Ja sam Aleksa a ona je Jana. Kažu das mo smo najljepši par u školi.

Zoran Biskupović
OŠ "Vuk Karadžić"

[tamaram]

Nova škola

Svakog ljeta prije škole zadovoljna sam i nezadovljna. Nezadovojlna sam što se završava raspust i ljenčarenje, što počinju obaveze, domaći zadaci, kontrolni ... S druge strane, zadovoljna sam što ću se opet družiti, što će biti fora u školi. Ove godine mi je malo teže jer prelazim u novu školu. Preselili smo se u februaru i do kraja prošle školske godine sam išla u svoju staru školu. Vozili su me naizmjenično mama, tata i djed. Ponekad sam išla autobusom.

Sada sam se upisala u novu školu u kojoj ne poznajem nikoga. U mojoj ulici i zgradi nema djece moga uzrasta, tako da nemam nikoga za druženje. Nadam se da ću se brzo sprijateljiti s drugaricama i drugovima u odjeljenju.

Zoja Kovačević
V razred

[tamaram]

Najljepši dan na raspustu

Najljepši dan na raspustu mi je bio juče, kad smo išli na Karuč na Skadarskom jezeru. Bila sam malo neraspoložena kad smo krenuli, jer sam htjela da idemo na more. Nikad se nisam kupala u Skadarskom jezeru i mislila sam da će biti bezveze. Ali čim smo došli tamo promijenila sam mišljenje.

U stvari, promijenila sam već na putu za tamo. Pogled je bio predivan kad smo se spuštali kolima. A tamo nas je dočekao vlasnik jednog kafića na plaži na jednom malom poluostvru i prevezao čamcem do tamo. Do plaže može da se stigne i pješke, ali je čamcem bilo mnogo ljepše. Voda je bila savršena, izlazila sam samo da popijem sok i pojedem sendvič.

U povratku smo svratili kod tetke na večeru, i to je bilo isto divno.


Zoja Kovačević
Osnovna škola "Branko Božović" V-2

[igor123]

dajte ljudi plss sastav njegos kroz istoriju i knjezevnosta a ako nema tako neso slicno plss hitno mi za sutra

[Tamara Stojanovic]

Volela bih da znam ko je postavio ove sastave? Veoma sam zahvalna Prosto sam zaboravila koliko smo toga pisali i koliko su nas u Despotu podsticali na kreativnost

[kojica]

Ja..

Sastavi su objavljeni u školskom listu i ovde prekopirani. Jedan od boljih školskih listova.

[Strahinja Strale Vucetic]

Ljudi treba mi sastav na temu zima ili tako nesto plss jel moze neko da mi napise P.S za petak plss.

[kojica]

Zimsko jutro u mom gradu

Osvanulo je hladno i tmurno jutro. Brezuljci i brda su bili prekriveni sneznim prekrivacem.

Svuda naokolo padale su svjetlucave pahulje snega. Jele umotane u bele ogrtace licile su
na princeze u balskim haljinama. Od ogromne tezine snjega spustale su svoje krte grancice
nisko na zemlju. Svu ovu uzimsku ljepotu posmatrala sam sa prozora i divila bi joj se.
Tisinu koja je vladala cijelim krajem remetio je zvuk djetlica koi se nalazio na obliznom
drvetu. Ulicom je vladala magla i mrak. Ostar mraz zaledio je prozore na kucama. Vjetar
je duvao sve jace. Tisina nije vladala dugo. Ubrzo se cuo zvuk razdragane djece koja su
zurno trcala ka obliznjem brezuljku. Sva sreca brzo sam se obukla i krenula ka njima.
Tamo su nas cekale mnoge zimske radosti. Skijali smo se, sankali i sto je najvaznije
upoznali smo nove drugare i stekli nova prijateljstva. Zato mi je zima najdraze godisnje
doba.



Dragana Šormaz VI1
OŠ Miloš Crnjanski

[kojica]

ZIMSKO JUTRO

Jutro je najljepsi dio dana.Sunce izlazi, ljudi se bude i sve kao da se ponovo radja.
Poseban ugodjaj jutarnje ljepote se vidi u zimskom periodu.Sve ima neki poseban
izgled.Kada se probudim i pogledam kroz prozor, vidim tragove inja i mraza na
ogoljelim granama breza.Na krovu kuće moga komsije bijeli se trag mraza koji je
prekrio svaki crijep. Grane breze izgledaju nekako tužno i kao da plaču za lišćem
koje je srušio jesenji vjetar što je često duvao. Iz dimnjaka se poput zmije vijuga
trag sivog dima i razbija gustu maglu koja se srušila na moj grad. Tišina je na sve
strane. Za nekoliko časova tu tišinu će razbiti veseli glasovi dječaka i djevojčica koji
užurbano hitaju u školu koja se nalazi u blizini moje kuće. U to vrijeme začu se lavež
psa mog komšije Miše. Pas čiji lavež je krenuo u borbu protiv te tičine zove se Čups.
Taj lavež nekako dođe kao pozdrav prolaznicima uz želju da imaju ugodan i
uspiješan dan. Zatim se začu zvuk školskog zvona koje potpuno razbija tu tišinu.
Jutro prolazi polako u novi radni dan.

Učenici
OŠ Miloš Crnjanski