Najnezahvalnije je drugima dijeliti savjete,davati mišljenja i "krojiti" pamet i rezon..ma kako imamo dobru namjeru,često se protumači kao zadiranje u privatnost i dobije negativan predznak..
NAši stari su govorili "Ne valja stavljati prst između vrata i dovratka" i ima mudrosti u tome..savjet dobronamjeran ili mišljenje ,ne može se dati svakom..ta "pozitivna" kritika( i dalje mislim da se te dvije riječi potiru kad su skupa,al nebitno)
ali,ovog trena bih dodala jedno pitanje za postavljača teme:
Gdje je tu samokritika? Odnosno,možemo li i nju ovdje uklopiti ?
Naravno da je možemo uklopiti.
Valjda smo navikli da je kritika skoro uvek negativna..
Ne se potiru. Kritika je razmatranje, procena ili ocena.
Pozitivna ocena, negativna ocena.
Večnost je čista sadašnjost.
Kad kritikujemo(sa - ili + opcijom,svejedno) mi dajemo jedan dio sebe,i to Od sebe(a to je najdragocjenije) nekom i podrazumijeva se da je to darivanje dobronamjerno.
A kad to isto radimo sa zlom namjerom,iz podmuklosti ili manipulativne potrebe,onda time više štetimo sebi(ma koliko to nevjerovatno zvučalo) i bilo bi normalno i sasma ljudski,da sebi uputimo samokritiku.
Samokritiku možemo odrediti u dva pravca:
a) kritikujem sebe jer sam uradila nešto loše sebi,nešto nepotrebno i nepromišljeno
b)kritikujem sebe jer sam uradila nešto loše drugom
Samokritika mora biti pozitivnog predznaka.
ma ne umem ni da primim pohvalu...
jedno vreme sam se pitala šta sa mnom nije u redu, a onda sam saznala ovo i još koješta...
tako da i nije do mene, jer ja samo kažem ono što sam zapazila, objektivno.
Pa reakcija bude ''šta sad ovaj/ova hoće od mene'' ili ''zar sam toliko jadna da ljudi moraju ovako da me lažu''.
''šta bih sad ja trebala da kažem''..
E onda sam počela ''terapiju'' tako što ću ja nekome reći nešto lepo. Naravno od dece svoje sam krenula, jer
je njima bilo najgore. I mogu ti reći da je bolje i meni i drugima.
Večnost je čista sadašnjost.
Svi smo bar nekad imali fazu neprihvatanja komplimenata,u nama je čučao onaj neviđeni oprez,gard vrste "Ma,šta hoće od mene"..i s vremenom se to poreda tamo gdje mu je mjesto..mišljenja sam da je jednako važno znati davati komplimente kao i primati..Davanje i primanje svega u životu,pa i lijepih riječi..
da,znam..neko će sad po onoj narodnoj: "Koga su zmije..taj se i guštera boji"..i ima istine,ali svakako treba vremena da prerastemo neke svoje strahove,poput dječijih ospice za kojue znamo kad im je vrijeme
Ma kao i svaka muka i ova potiče od naših brižnih roditelja, koji su uvek želeli da
nešto uradimo bolje i da odemo što dalje, pa nikada nisu bili zadovoljni postignutim.
E onda mi to prenosimo na svoju decu i eto..
Treba prvo shvatiti da je stav pogrešan, pa se onda lagano odupirati navici.
Mene je Anđelica osvestila. Jednom prilikom mi je rekla ''jao dobro je što imaš mušku
decu'' i ja naravno pitam, zašto.. a ona kaže ''zato što si gruba''
Večnost je čista sadašnjost.
Večnost je čista sadašnjost.
Večnost je čista sadašnjost.