Zagonetka u drvenim krugovima?

[Ometač]

Zagonetka u drvenim krugovima?
Piše Slavoljub Marković


Milutin Mojsilović sa drvenim krugovima


Na krajnjem jugoistočnom delu opštine Varvarin, na levoj obali Zapadne Morave,
oslonjeno na atar Šanca, smešteno je moravsko selo Bošnjane. Sa prve visoravni, odmah
iznad naselja, pruža se pogled na upečatljivu panoramu Pomoravlja, ušće Zapadne i Južne
Morave, koja u svom toku često krivuda, menja korito i za sobom ostavlja sprudove i
bare, vrbe, topole, jasike...

Nije onda nimalno čudno što je ovako živopisan kraj bio poznat baš po slikarima naive.
Vreme je, ipak, učinilo svoje, pa od nekadašnjih šest ovde živi i stvara još samo jedan
"naivac", Milutin Mojsilović. Njemu smo se i zaputili u goste...

[Ometač]

Milutin je rođen 1951. godine i, baveći se zemljoradnjom, očaran seoskim pejzažima i
plodnim moravskim oranicama, sedamdesetih godina prošlog veka počinje aktivno da slika.
Moravske krajolike, stare kuće, vajate, koševe i ambare, orače i žeteoce...

U međuvremenu je naslikao nekoliko stotina kompozicija sa tematikom sela, želeći da
sačuva ono autentično i iskonski vezano za Pomoravlje, mada podjednako uspešno slika i
istorijske kompozicije. Za jednu takvu, pod nazivom "Varvarinska bitka", još je 1973. od
jednog nemačkog kolekcionara dobijao najnoviji i najskuplji mercedes.

Da mi je neko pričao, ne bih verovao!

O Milutinovim slikama bi se, nesummnjivo, imalo još štošta pisati. A opet, priča koju smo
namerili da vam ovde prenesemo, izlazi iz okvira umetnosti, u nešto što deluje još
fantastičnije od najsmelijih fantazija ovog autora. Uostalom, i sam Milutim kaže da u nju,
da ju je od nekog drugog čuo, sigurno ne bi poverovao...

[Ometač]

Na treći dan Božića ove godine, na praznik i slavu Svetog Stefana, Milutin je krenuo da
naseče drva. Ista ona koja je, nedavno pre toga, doneo iz brnika, iz sopstvene šume.

I onda se desilo nešto neobično...

- Primetio sam u trupčićima obrise nekog lika. To mi je delovalo vrlo upečatljivo i obuzeo
me je neki zaista neobičan osećaj... Zaintrigiran, odlučio sam da ih testerom istružem na
tanke listove. I u svakom od njih, mada od istog komada drveta, video sam neku
drugačiju figuru - priča nam Milutin.

Nadovezuje se na ovo i njegova supruga, Radmila:

- Rekao mi je da je video nešto neobično i da mora da nastruže drva na tanke listove. Ja
sam ga ubedjivala da to ne radi, jer je bio "svetac", ali je nešto, očigledno, bilo jače od
njega. I onda su nam se ukazale te neobične slike. Znamo da drvo dok truli otpušta vodu i
da tako često nastaju razne figure, ali ovo je belo, jako drvo, zdravo i puno, i zato su slike
neobične. Pitanje je čega onda još ima u drugim panjevima u brniku...

Interesujemo se za mesto odakle je Milutin doneo drva...

- Iz naše šume. Sa mesta koje je tik do, tri veka starog, hrasta koji je u međuvremenu
dosegao obim povećeg kuhinjskog stola, ispod koga je oduvek i stari izvor... Mesto je
poznato kao Bukovik i postoji predanje da je tu nekada postojalo selo imenom Selište.
Očigledno je da se tu nekad živelo, da je u blizini bilo i groblje, tako da se tu uvek oseća
neko neobično, mistično prisustvo - priča Milutin.

[Ometač]

Plakali dok su gledali snimak

I, kao da se ta priča o "mističnom prisustvu" iz brnika prenela i na drvene krugove koje
Milutin u svm domu pokazuje. Ali na jedan zaista neobičan način:

- Unuku se ovo činilo zanimljivim, pa je uzeo mobilni telefon i njegovom kamericom to
slikao. Da bi je bolje video, ubacio je sliku u kompjuter. I onda me je uzbudjeno pozvao:
"Dodji, deda, da vidiš figure!" Pomislio sam, pa šta tu još ima da se vidi? I onda se
desilo... Na snimku na ekranu sam, pored onog osnovnog obrisa koji sam video i na
samom drvenom krugu, odjednom video još mnogo toga... Ratnike, turske vojnike,
mnogo belih krstova... Prvo sam bio u neverici. A i kako ne bih bio?! Onda smo shvatili da
se radi o nekom neobičnom fenomenu koji ne umemo da objasnimo. Jer, to su slike koje
se formiraju kroz pogled onog koji taj snimak na ekranu gleda, uvek su drugačije, kao neki
zaustavljeni film. I mnogi su ih već videli - priča nam dalje uzbudjeno Milutin.

[Ometač]

Njegova žena potvrdjuje priču, da se mnogo toga neobičnog vidi kada sliku gledate na
ekranu, odnosno monitoru, i kada se udubite u nju:

- Videli su to i naš sin Dragan i snaja Silvana... Ona je najviše toga i videla, čak joj je
tokom gledanja snimljenih krugova crk'o monitor, pa smo morali da ga promenimo. A
onda i naši rođaci, komšije, preko dvadesetoro ljudi je u snimku videlo i te neobične slike.
Milutinova sestra Ružica, sestričina Danijela, njena majka Slavica, koja radi u Austriji. Ona
je Milutinu i rekla: "Što ne daš da to vidi ceo svet!". Naravno, i komšije su videle...

- Oni koji su gledali prosto nisu mogli da poveruju - nastavlja Milutin. - A i kako kada je
neobjašnjivo? Drhtali su dok su gledali, polazile su im suze na oči. Dolazile su i cele
porodice... Ipak, ne vide svi, nekima to izgleda da nije dato. Jednom sam u slici pročitao
čak i godinu, 1569. Često se vidi mnogo stradanja. Ali i Sveta petka, Bogorodica, mnoštvo
figura. Jednom sam jasno video konjanika, Turčina, na belom konju u galopu. Pa četnika,
sa kokardom na glavi, kako kolje devojku. Lobanje... Pa onda brkatog starca, sa šubarom
na glavi, ne znam ko bi to mogao da bude, ali je prosto odisao nekom vanvremenskom
mudrošću... Kao da su se sva stradanja naroda ulila u te slike, da kroz njih, kao neki oblik
energije, šalju neku poruku.

[Ometač]

Poruka duhova prošlosti?

Radmila kaže da su o svemu obavestili i svog sveštenika:

- Kako smo ubrzo slavili Svetog Jovana, došao je pop da sveti vodicu. Pokazali smo mu
drvene krugove, a on nas je uputio na manastir Svetog Luke, kod oca Alekseja. Milutin je
otišao i poneo krugove, ali mu je preporučeno da ode dalje, kod vladike... Ne znam šta će
drugi reći, ali ja u ovome vidim svetinju. Nešto tako u životu nismo doživeli...

Milutin se ponovo nadovezuje na priču, pokazujući i jedan crtež.

- Eto, to je nacrtao moj sin, po onome što je video gledajući snimak na kompjuteru. Lik
kneza Lazara sa krunom i krstom na vrhu... Nemamo odgovore, samo pitanja. Očigledno
ovim nešto želi da nam se kaže, neke pouke iz prošlosti ili kroz njene simbole. Pitanje je i
koliko će se dugo ovi prizori ukazivati na snimku i da li će se menjati. Sve je zaista
zagonetno...

Milutinovu priču potvrdili su nam i ostali sa kojima smo je nastavili. Možda je to poruka da
se prostor oko velikog hrasta u brniku treba pretvoriti u crkvište i tako umiriti neki duhovi
prošlosti? Pa slike umesto u snove, što se u narodu u takvim prilikama znalo dešavati,
dolaze na ovaj način? Možda će slike i prestati da se pojavljuju. Ostaće samo drveni
krugovi sa obrisima koji su u njima formirani. I ova neobična storija po koju smo došli u
Bošnjane.

[Ometač]

Majstor naive i pesnik

Za Milutina Mojsilovića su kritičari rekli da poseduje autentičan i upečatljiv likovni rukopis i
originalnost. Izlagao je širom Evrope, a njegove slike krase galerijske prostore Berlina,
Frankfurta, Hamburga, Pistoje, Pariza… Dobitnik je više domaćih priznanja i diploma, a
jedna od najvrednijih je nagrada francuskog grada Avinjona za izuzetno uspešno učešće
na trećem Svetskom festivalu naivnog slikarstva 2007. godine.

Osim slikarstva i naive, Milutinova druga ljubav je poezija. Izdao je i knjigu u kojoj je
sabrano stotinak pesama.


Tajna moštiju velikih svetitelja

Temnićki kraj je naseljen još od praistorije. Pre rimskog osvajanja bio je u sastavu države
keltskog naroda Skordiska. Na planini Juhor u blizini Varvarina nedavno je otrkiveno i
keltsko pogranično utvrđenje, sa vojničkim grobljem. Pronalaženi su i tragovi rimskih
naselja.

Najznačajniji spomenik preslovenske kulture na području Bošnjana otkriven je na
Makarskom bedemu, u ataru susednog sela Maskara, gde se nalaze ostaci vizantijske
tvrđave iz 6. veka, iz doba cara Justinijana. Nedavna iskopavanja otkrila su veliku crkvu, za
koju se pretpostavlja da je bila sedište episkopije u vreme pokrštavanja Srba.

[Ometač]

Na području Stanojeve bare pronađeni su ostaci stare crkve, krst i kandilo, i još nekoliko
crkvenih predmeta. Kod Gornje skele na Zapadnoj Moravi iskopano je veliko sidro, dokaz
da je Morava nekada bila plovna za brodove.

Na blagom uzvišenju iznad Bošnjana je i obnovljeni manastir posvećen apostolu Luki.
Prema narodnom predanju, ovde je za vreme kneza Lazara, krajem 14. veka, sagrađen
prvobitni manastir, koji je za vreme Turaka ugašen, a sve građevine srušene i uništene.
Krajem prošlog veka počela je obnova manastira - najpre je sagrađena crkva, koja je
osvećena 1996. godine, zatim porta i veliki manastirski konak.

Manastir poseduje čudotvornu ikonu Svetog Luke, veliki dar od Boga i svetinju, kojoj
dolaze mnogi da se poklone i izmole. U blizini crkve obnovljena je česma sa vodom za koju
narod smatra da je čudotvorna i da leči mnoge bolesti.

Prema svedočenju oca Tadeja, na ovom mestu se pod zemljom nalazi zatrpan
srednjevekovni manastir u kome se nalaze mošti tri velika pravoslavna svetitelja – Bogu
poznata, a nama nepoznata. "Otkopavanje moštiju ova tri svetitelja i njihovo
projavljivanje od naše Svete Crkve i naroda biće istovremeno i početak velike duhovne
obnove srpskog naroda".