Sveti Sava

[Ometač]

Sveti Sava - prvi planinar!
Piše Slavoljub Marković


Atos ili Aton


Peške se bolje razgleda, rekao je jednom slikar Pol Kle. Planinarenje je više od toga:
osećamo, mirišemo i čujemo intenzivnije sve što nas okružuje. I u meri, u kojoj nas
planinarenje prisiljava da usporimo, sami sebe bolje spoznajemo... Da Vinči je planinarenje
uporedio sa mistričkom avanturom i duhovnim uzdizanjem.

[Ometač]

Literatura kaže da je u 18. veku počela istraživačka delatnost u planinama. Na vrh Mon
Blana, sa njegovih 4810 metara visine, 1876. godine prvi su se popeli Balma i Pakar.
Alpinizam je bio u povoju. Prvi planinarski klub osnovan je 1857. u Londonu. Sledi
osnivanje novih klubova širom Evrope, u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. U
Americi je prvi planinarski klub osnovan 1876. godine, a u Beogradu je 27. maja osnovano
Srpsko planinarsko društvo.

Ipak, najstariji zapis, makar poznat široj javnosti, o “zvaničnom” poduhvatu vezuje se uz
Danteovo ime; on se u zimu 1311. godine popeo na Plato al Soljo, kao i za Frančeska
Petrarku koji je 1330. osvojio Mont Vanteu, visok 1.920 metara u Provansi, u Francuskoj
(naći ćete i podatak o 1336. godini). Zanimljivo da je i Leonardo da Vinči u prvoj polovini
16. veka izveo uspešan uspon južnom stranom Apenina.

Pa opet, imamo realnih razloga da verujemo kako je prvi zvanični alpinista na tlu sadašnje
Evrope ipak bio - Rastko Nemanjić, potonji sveti Sava! Taj zanimljiv detalj iz biografije
omiljenog srpskog svetitelja uočio je Ilija Petrović, istoričar i planinar iz Novog Sada. Pri
tom se dokaz ove tvrdnje nalazi u “Žitiju svetog Save” koje je pisao njegov biograf,
hilandarski monah Teodosije.

[Ometač]

VELIKA AVANTURA MONAHA SAVE

Kako piše u “Žitiju”, sveti Sava je, uz dozvolu igumana manastira Vatopeda, krenuo u
obilazak drugih svetogorskih manastira i “iz ovih popne se na verh Atona”. Po obilasku
manastira Velike Lavre sv. Atanasija Atonskog, “pope se na davno mu željeni Aton, gde
prinese Bogu kolenoklanjanje i noćno stojanje i mnoge molitve iz dubine srca, sa radosnim
i toplim suzama dovoljno taj sveti vrh odaždivši, koja li blagodarenja ne govoriše Bogu
koji ga je udostojio da se popne na njega. I obišavši svuda taj sveti vrh i sagledavši na
padinama gore i u njezinu podnožju mnoge isposnike...”

Sveti Justin Popović u “Žitiju prepodobnog i bogonosnog oca našeg Save” piše kako je, s
proleća 1187. godine, na dan Presvete Bogorodice (Blagovesti, 25. mart), monah Sava
pozvan u manastir Vatoped ”na pobožno slavlje”, ali tamo, uz pristanak prote
svetogorskog, i ostade te se, pod rukovodstvom smernog i svetog starca jeromonaha
Makarija, “predade monaškim podvizima svim žarom svoje čiste i mlade hristočežnjive
duše”.

[Ometač]

I posle izvesnog vremena (najverovatnije čim su to vremenske prilike dozvolile, početkom
juna 1187 godine), ”monah Sava izmoli od igumana blagoslov da obiđe i pokloni se ostalim
manastirima Svete gore, i da se popne na vrh Atona da bi posetio otšelnike, pustinjake, i
dobio blagoslove od njih. Iguman posla sa njim vične monahe, koji mu znaju pokazati sva
sveta mestana Svetoj gori. Carević monah bio je svuda priman sa naročitom čašću. Putujući
bos po teškim putevima svetogorskim, bogogladni putnik stiže u lavru svetog Atanasija. Tu
bi izvrsno dočekan i primljen, pa dobivši blagoslov i molitve svih, on dade odmora svojim
bosim nogama. Onda krenu na vrh Atona, kuda ga je odavna vuklo srce. Tamo svu noć
provede u molitvi, praveći metanija i kvaseći sveti vrh radosnim i toplim suzama”.

[Ometač]

Tako je Savin uspon imao sva obeležja planinarskog poduhvata u današnjem značenju,
ravno vek i po pre Petrarke, ali i svojevrsne monaške avanture kakvim je život svetitelja
često ispunjen. Uostalom, u hrišćanskoj simbolici planinski vis predočava rajski vrh,
susretište neba i zemlje u oblacima (na duhovnom nivou, planinski visovi predstavljaju stanje
potpune svesti, a njihovo osvajanje simbolizuje stremljenje, odricanje od ovozemaljskih
žudnji i dospevanje u najviša stanja posvećenosti), tačku što seže do “visine”. Upravo one
kojoj je i sveti Sava svojim životom i delom težio.

Atos ili Aton je, inače, najviši vrh (2033 metara) poluostrva u Grčkoj koje se danas naziva
Sveta gora. Danas se na sam vrh izlazi s jedino moguće, jugoistočne strane. Na najvišoj
steni podignut je visok gvozdeni krst sa upisanom godinom 1897. a pored nje je kapela
posvećena Preobraženju Gospodnjem.

[Ometač]

LEGENDA ŽIVI

U narodnoj tradiciji mnogi nazivi planinskih vrhova vezuju se za svetog Savu. Jedan od
vrhova planinskog masiva Durmitor, visok 2.313 metara, naziva se Savin kuk. Legenda
kaže da se sveti Sava sa svojim đakom peo i na taj vrh i neposredno pod njim seli su da
obeduju. Kako nigde u blizini nije bilo vode, sveti Sava je svojim svetačkim štapom
prekrstio tlo i iz kamena je potekla voda. Taj izvor se nalazi na visini od 2.212 metara,
zove se Savina voda, i smatra se velikom svetinjom. Veruje se da ova voda leči
slabovidost. Mlaz vode je tako tanak da je za punjenje flašice vode potrebno čakati
nekoliko minuta. Narod sa prostora Durmitora na Ivanjdan već vekovima izlazi putem
svetog Save do njegovog vrha i njegove vode.

Slična je i legenda o Savinoj vodi na Kablaru, gde je podignuta i crkva posvećena našem
najomiljenijem svetitelju koji je i tu, po legendi, otvorio izvor u steni čija voda leči
okobolju. I na bregu Boroviku, iznad sela Rudnice u studeničkom kraju, postoji u steni
šupljina s vodom koja nigde ne otiče. Voda se zove Voda svetog Save. Narod veruje da je
tu dolazio sveti Sava, da je blagoslovio vodu i zbog toga je ona lekovita. Svakog mladog
petka i nedelje nevoljni tamo odlaze i traže pomoć zbog glavobolje i okobolje. Kod te vode
se okuplja sabor o svetom Savi i veruje se da će onaj ko na praznik ujutro prvi stigne do
te stene biti posebno srećan...