Dokaz autentičnosti Biblije!

[Ometač]

Dokaz autentičnosti Biblije!
Piše: S.Milić


Željko Stanojević

Pomalo je neobično da se neko već u osnovnoj školi zainteresuje za hebrejski jezik (a
pritom nije jevrejskog porekla), i već sa 27 godina objavi prvi hebrejsko-srpski rečnik
(2001). Do danas, Pančevac Željko Stanojević stigao je da se pozabavi još nekim
radovima na ovu temu, a povod za naš razgovor je knjiga koja će izaći ovih dana u izdanju
“Metafizike” “Kumranski spisi – dokaz autentičnosti Biblije”.

[Ometač]

Ali, da se vratimo na početak... Željko Stanojević ni sam ne zna zašto se, još kao dečak,
“zagrejao” za hebrejski jezik. Uglavnom, učio ga je u jevrejskim opštinama u Pančevu i
Beogradu, a kada je završio srednju školu, preselio se u Izrael:

- Kada sam već bio tamo, mislio sam da je normalno da upišem i fakultet. I tako sam na
univerzitetu Petuha u Haifi završio studije hebrejskog jezika i književnosti. Po obrazovanju
sam, u stvari, klasičan nastavnik hebrejskog...

Iz porodičnih razloga Stanojević se vratio u Srbiju “na kratko”, i ostao ovde neplanirano,
do dan-danas. Na Filološkom fakultetu u Beogradu radio je kao lektor za hebrejski, ali
stalan posao nije dobio, jer se postavilo se pitanje nostrifikacije diplome, s obzirom da je
bilo sporno trogodišnje univerzitetsko obrazovanje, koje tada kod nas još nije “stiglo”.
Željko je tada ponovo prionuo na učenje i diplomirao teologiju na beogradskom
Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.

[Ometač]

UTICAJ NA SLOVENSKE JEZIKE

U međuvremenu, stigao je da napiše knjigu “O jeziku Srba i Jevreja”, koja je, kako
objašnjava, jednostavno “planula” - za dva meseca prodato je hiljadu primeraka:

- Tu sam objasnio da je bilo izvesnog uticaja semitskih jezika, pre svega hebrejskog, na
slovenske jezike, i da taj uticaj datira iz vremena pre velikih seoba.

Pre pola godine “na red” je stigao i prvi srpski prevod sa hebrejskog Jevanđelja po Mateju
(koji je bio prilog domaćem izdanju knjige Nehemije Gordona “Hebrejski Ješua ili grčki
Isus”):

- Autor je dokazao da je originalno Jevanđelje po Mateju – pisano na hebrejskom. A moj
prevod je praktično drugi u svetu, pre toga objavljen je samo na engleskom.

Koje su bitne razlike ovog prevoda u odnosu na onaj Đure Daničića i Vuka Karadžića?
Kako objašnjava Stanojević, on je koristio uglavnom hebrejsku transkripciju imena i,
recimo, izbacio izvesne arhaizme (na primer, ne piše Izrailj, već – Izrael):

[Ometač]

- Ako hoćemo da približimo narodu religiju, moramo približiti i jezik religije. Na sreću po
religiju, u hebrejskoj varijanti nema drugih bitnih razlika, osim što se, recimo, pominje da je
Isus bio i u Makedoniji i što su neki delovi opširniji, a neki kraći nego u klasičnom Svetom
pismu.

Stanojević objašnjava da je naš prevod rađen sa nemačkog ili ruskog, a da su ti prevodi
potekli od grčkog originala, pa je normalno da postoje razlike.. Inače, hebrejska varijanta
delo je jednog rabina iz Španije:

- To je bila dugačka knjiga za to vreme, i verovatno je nije napisao rabin “iz glave”, već ju
je odnekud prepisao, jer hebrejski jezik koji je korišćen u toj knjizi odgovara vremenu u
kojem je živeo Hrist, ili se radilo dobu malo posle njega. Upravo zato autor smatra da je
Jevanđelje po Mateju prvo napisano na hebrejskom jeziku, pa je tek naknadno prevedeno
na grčki....

[Ometač]

ESENI – ČUVARI ISTINE

I, stigosmo i do najvažnijeg – do Kumranskih rukopisa. Da podsetimo, ovo otkriće je
izazvalo pravu revoluciju otkako je, 1947, jedan beduinski pastir na obali Mrtvog mora
pronašao svitke stare dve hiljade godina:

- Kumranski rukopisi su možda najznačajnije otkriće otkako postoji religija - tu se nalaze
prepisi Starog Zaveta i ispostavilo se da su skoro identični onima koje danas imamo, a koji
su delom i usmeno prenošeni.

Ipak, postoje li tu i neke razlike?

- Postoje, naravno, ali one nisu suštinski bitne. Postoji “gutanje” ili dupliranje slova, ali
treba imati u vidu koliki su trud uložili pisari u Kumranu da prepišu tolike knjige rukom,
slovo po slovo. Razlike su i u tome što je tokom istorije, prepisivanjem, došlo do izvesnih
promena i u smislu. Stari Zavet koji je danas “u opticaju” rezultat je rada takozvanih
masoreta - to su bili jevrejski naučnici koji su u srednjem veku prepisivali Stari zavet, i na
osnovu tog teksta možemo da proveravamo tačnost prevoda na sprski, španski, turski itd.

[Ometač]

Ali - Kumran je sasvim drugi izvor, na neki način nezavisan, jer su žitelji Kumrana bili jedna
jevrejska sekta, Eseni, koja se nije slagala sa tadašnjim jevrejskim sveštenicima, ali je
koristila isti Stari zavet.

Svoj prevod kumranskog Starog zaveta Željko Stanojević zasnovao je na fotografijama
rukopisa, a bazirao se se najočuvanijoj pronađenoj knjizi - svitku Isaijine knjige. Prevod je
analiziran i upoređen sa masoretskim i sa srpskim tekstom. Primećena je razlika u dijalektu
kod nekih reči u odnosu na masoretski tekst, što, kako objašnjava Stanojević, “verovatno
zavisi od pisara”. Dešavalo se i da nenamerno bude preskočen čitav red teksta. Ali, ipak:

- To je suštinski ista ona Knjigu Isaijina koju danas imamo. Ovo je fascinantno, jer se
ispostavilo da se nijedna knjiga na ovom svetu nije tako dobro očuvala kao Biblija.

Stanojević objašnjava da je njegova knjiga namenjena široj čitalačkoj publici, a da je
sasvim dovoljno stručna i za poznavaoce.

[Ometač]

INSTITUT I FAKULTET

Trenutno Željko Stanojević radi na Pravnom fakultetu u Pančevu (u sklopu Univerzitete u
Novom Pazaru), kao organizator nastave. U međuvremenu, osnovao je Institut za hebrejski
jezik u Pančevu.

- Napravili samo 80 besplatnih predavanja za učenje hebrejskog i “okačili” sve besplatno
na Internet. Ispostavilo se da je sajt veoma posećen.

U okviru rada Instituta Stanojević je sastavio i leksion biblijskih imena (Stari zavet):

- Leksikon sadrži sva biblijska imena, kao i toponime, koje sam dao u originalu na
hebrejskom, pomenuo njihovo značenje (recimo - naš Danilo je hebrejski Danihel, što
znači “bog je moj sudija”), naveo gde se prvi put pominje to ime u Bibliji, i za svaki pojam
napomenuo još nekoliko izvora, druge autore i njihova mišljenja.

[Ometač]

Ukupno, to je oko tri hiljade imena i toponima, odnosno - knjiga od oko 600 strana. Sada
sam u potrazi za izdavačem...

Naš sagovornik registrovao je u Americi i “onlajn” fakultet za hebrejski jezik, kojim se
rukovodi iz Srbije. I, šta se ispostavilo, ko je zainteresovan za učenje?

- Nisu samo Jevreji, naprotiv! Uglavnom se javljaju ljudi koji su na neki način povezani sa
religijom, zainteresovani za kabalu ili - za Izrael.

KABALA

Šta je još bilo interesantno u ovom prevodilačko-analitičkom poslu?

- Postoji jedna ezoterična nauka koja se zove kabala, kojom su se bavili mnogi tokom
istorije. Bazira se na Starom zavetu na hebrejskom jeziku, ali, ipak, postavlja se pitanje da
li je ona, možda, u suprotnosti sa Božjom voljom. Ne podržavam kabalu, ali neke stvari
morao sam primetim. Recimo – masoreti su napravili podelu biblijskih knjiga na glave ili
poglavlja i podelu stihova na redne brojeve.

[Ometač]

Da podsetim, hebrejsko pismo se, inače, koristi za označavanje brojeva: ako napišete bilo
koju hebrejsku reč, može se izračunati koliku brojčanu vrednost ona ima. Interesantno je
da prva reč svake starozavetne knjige ima tačno onoliku brojčanu vrednost - koliko ima
stihova u toj knjizi. A poslednja reč svake starozavetne knjige ima tačno onu brojčanu
vrednost koliko ima stihova u toj knjizi. Najčudesnije je ono što sam primetio kod prvih
pet knjiga Mojsijevih, odnosno – Tore. Reč Tora ima istu brojčanu vrednost kao reč Jahve
(Bog), dok se sabiranjem brojčane vrednosti reči Adam i reči Eva – dobije brojčana
vrednost Kaina, njihovog sina. Odakle to? Možda su to stvari vezane za onu drugu stranu,
za ono što neće Bog? A možda i nisu. Ja se trudim da samo konstatujem stvari do kojih
sam došao poznavanjem jezika, ali ne bih da se upuštam u zaključivanja...

IZRAEL I OŽIVLJAVANJE JEZIKA

“Izrael je Vavilon u malom – objašnjava naš sagovornik. Tu je mnogo različitih ljudi,
poreklom iz raznih zemalja - od Etiopije do Poljske, od Južne Afrike do Amerike. A što se
jezika tiče, danas je hebrejski u Izraelu isto što i srpski i u Srbiji. Uopšte se ne primećuje
da toliko vekova nije bio u upotrebi...”