Једно сведочанство о потписивању
југословенско-совјетског пакта 5/6. априла 1941.
Александар Животић
Југославија и Совјетски Савез су тек у лето 1940. успоставили редовне
дипломатске односе. Краљ Александар I Карађорђевић, а потом и кнез на-
месник Павле Карађорђевић одбијали су сваку сарадњу са бољшевичким
режимом, сматрајући га злочиначком влашћу која се сурово обрачунала са
царском породицом, православљем, словенском традицијом и империјом, у
име интернационализма и светске револуције.1 Дипломатске везе су успо-
стављене у лето 1940. у моменту када је Други светски рат већ увелико био
почео, а Краљевина Југославија изгубила традиционалан ослонац на Фран-
цуску.2 Југославија је у Совјетском Савезу видела снажан политички и вој-
ни ослонац у изузетно кризним временима, али и огромно тржиште за своју
економију која је рапидно губила тржишта у ратом захваћеној Европи.3 Со-
вјетском Савезу се приступало опрезно и стидљиво, уз снажну идеолошку
искључивост и заслепљеност. Снага политичке реалности и неминовности,
али и старе традиционалне везе, дубоко укорењене у свести превасходно
српског народа, терале су југословенску војну и политичку елиту да се
окрене ка Совјетском Савезу и у предвечерје самог сукоба са Немачком по-
тражи спас у загрљају прве земље социјализма.