Потписивање југословенско-совјетског пакта 5/6. априла 1941.

[Ometač]

То су Немци одмах схватили и понашање немачких дипломата у Мо-
скви, који свој бес нису крили, било је један од доказа о званичном располо-
жењу њихове владе.
Кад је Стаљин видео да опомена Немачкој совјетско-југословенским
уговором није дала резултате које је он очекивао, он се решио да учини још
један значајан уступак Хитлеру. 5-ог маја 1941. Вишински је позвао посла-
ника Гавриловића у Министарство иностраних послова и саопштио му сле-
деће: Пошто совјетска влада нема своје дипломатско претставништво у Ју-
гославији, која је окупирана и више не постоји, то се југословенско послан-
ство у Москви, не може отсада сматрати као дипломатско претставништво,
али његов шеф и његово особље могу и даље остати у Совјетском Савезу
као приватна лица.

[Ometač]

Пренеражен овим саопштењем, министар Гавриловић је потсетио Ви-
шинског на текст уговора и предупредио га да ће одлука совјетске владе де-
ловати поражавајуће на поробљени народ у Југославији. Замолио га је да
Москва учини неки гест који би помогао Југословенима да схвате отказива-
ње гостопримства као неку меру привремену, наметнуту моменталним
околностима.
На питање Вишинског, шта би се могло учинити, наш посланик је
предложио да совјетска влада не блокира новац који јој је југословенска
влада била доставила ради исплате неког још неиспорученог памука. Со-
вјетска влада је овај предлог усвојила.
Министар Гавриловић је сматрао да чланови посланства треба да на-
пусте Совјетски Савез пошто више њихова званична дужност није захтева-
ла њихов боравак у тој земљи. Наша влада у изгнанству прихватила је ово
мишљење.

[Ometač]

Овде ваља напоменути, да према Норвешкој и Грчкој, Совјетска влада
је показала много мање увиђавности него према Југославији. Посланства те
две земље примила су ноте о отказу гостопримства без икаквог претходног
обавештавања или састанака.
Нама је отказ био саопштен усмено, на састанку Вишински–Гаврило-
вић, а штампа о свему томе није ни говорила. Ова је увиђавност свакако би-
ла више потребна Совјетима него нама, јер би објављивање отказивања го-
стопримства Југословенима, са којима су били потписали уговор о прија-
тељству једва месец дана раније, имало врло неповољан одјек, мада се сам
факат није могао дуго држати у тајности.
Евакуацију је требало материјално припремити и то утолико више што
је у међувремену у Москву стигло особље наше дипломатске агенције у
Братислави, које је због прекида односа Словачке са Југославијом било при-
морано да напусти ту земљу.

[Ometač]

На дан 2-ог јуна 1941, после непуних једанаест месеци боравка у Со-
вјетском Савезу, чланови првог југословенског посланства у СССР отпуто-
вали су за Турску као приватна лица.17 У Москви су остала два чиновника
са породицама, због болести.
Тако се завршила прва фаза дипломатских односа између Југославије
и Совјетског Савеза. Друга фаза почела је неколико недеља касније, после
напада Немачке на Совјетски Савез, кад је совјетска влада саопштила југо-
словенској влади да ова може поново отворити своје посланство у Москви.

Др Вукадин Милетић,
бивши писар југословенског посланства у Москви