Da ste pre par godina znali koliko je iznajmljivanje sezonske radne snage unosan posao,
možda bi i krenuli u tu avanturu. Dovoljno je bilo da imate svog čoveka na položaju u
nekoj firmi i da se dogovorite oko uslova tendera. Ili makar da budete dovoljno vešti da
se dogovorite i bez problema ćete postati njihov čovek. Tender je napravljen baš za vas!
Svake sledeće godine, je sve jednostavnije napraviti tender po vašoj meri, jer već imate
godinu dana iskustva u radu sa tom firmom, što niko drugi nema. A kako će i imati?!
Sledeće godine će uslov na tenderu biti dve godine, pa tri..
Nije vam bila potrebna neka posebna stručna sprema, niti neko iskustvo ili ne do Bog
znanje. Ponosni vlasnik agencije za zapošljavanje sezonske radne snage, nije imao
ni čitave patike kada je počeo da radi. Sledeće godine se već šetao u novom odelu i sa
laptopom. Ma šta šetao.. Vozio se u sasvim novom automobilu!
Agencije za zapošljavanje sezonske radne snage, zaposlenima isplaćuju više nego duplo
manje nego što naplate njihov rad od firme! Primer: Ako sat rada nekvalifikovanog radnika
naplate 240 din, njemu će isplatiti čitavih 100 din!
Nije to zato što su vlasnici agencija toliko gladni, već zato što moraju mnogo gladnih da
nahrane, da bi ostali u poslu. Počev od najsitnijih rukovodioca pa do generalnog direktora.
Princip je jednostavan – nećeš da daš deo, neće ti platiti račune, radnici će ti ostati bez
plate i završio si.
A šta je to sezonska radna snaga?
Sezonska radna snaga su ljudi koji pristaju da rade za 20 000 dinara mesečno, iako kolege
koje su u stalnom radnom odnosu, za isti posao dobijaju preko 40 000 dinara mesečno. Ima
i gorih primera. U fabrici Tigar, sezonska radna snaga ima 20 000 dinara platu, dok stalno
zaposleni imaju oko 60 000! (nezvanično, vlasnik agencije je jedan od direktora)
Sezonska radna snaga, dakle, radi 365 dana u godini, godinama. Poznajem neke ljude koji
rade već deset godina kao sezonci! Sezona traje više od deset godina???
U Beogradskom vodovodu i kanalizaciji, najavljuju otpuštanje 200 stalno zaposlenih, iako
sezonaca imaju blizu 1000. Fantastična cifra. Računajte da na svakom ’’sezonskom’’ radniku
zarade 20 000 dinara mesečno, minimum. To je 20.000.000 dinara MESEČNO. Koliko je na
godišnjem nivou, neću ni da računam.
I to im je malo. Treba im bar još 200 ljudi, pa bi bili namireni.
Zašto se otpuštaju stalno zaposleni, a ne sezonci? Zato što od stalno zaposlenih nemaju
nikakve koristi. Država ima, ali oni jok. Stalno zaposleni celu svoju platu stave u džep, a
sezonci ni polovinu.
Ovo nije samo pljačka sezonske radne snage. Na ovaj način se pljaćka i penzioni fond.
Jer izdvajanja za socijalno i penziono nisu ista, kada se izdvaja od plate koja iznosi
20 000 i od plate koja iznosi 40 000 ili 60 000.
I sve to pod parolom ’’štedimo’’. Kakvu to firma uštedu ostvaruje na ovaj način?
Nikakvu. Agencijama za zapošljavanje se isplaćuju ogromne sume novca. Isto toliko
bi potrošili i na plate stalno zaposlenih.
Rejoni koji su imali 20 – 30 stalno zaposlena radnika, sada imaju 2 – 3, ostalo je sve
sezonska radna snaga. Ne zapošljavaju, jer nema potrebe. Imaju i viška zaposlenih. Pa
zašto onda toliki broj sezonskih radnika?
Sindikati su na ovo nemi. Što mi govori da i oni dobijaju lep deo.
O tome kako su razbucali mehanizaciju pod istom parolom – ŠTEDNJA, da bi za svaki
malo komplikovaniji posao mogli da angažuju treća lica, gde je princip pljačke jednak kao
i sa agencijama za zapošljavanje, možda na nekoj drugoj temi...