Često čujem kometnare tipa
'Ove današnje trudnice ne nose bebe, nego se legu ko kokoške. Kako ostanu
trudne tako legnu''
Trudnice su kao deca. Ranjive su i psihički i fizički. Zbog čega im se nameće
da budu narodni heroji dok su u drugom stanju? Zar je tako teško da se tih
devet meseci ili dva puta po devet meseci jednostavno prepuste i budu to
što jesu?
Žene koje su već prošle kroz te probleme umeju da budu baš grozne prema
trudnicama. Omalovažavaju ih svojim herojskim pričama. ''Eh kako sam ja
ribala tepiheee..''
Pa sve do onih priča ''Ja sam u jednu ruku starije dete u drugu torbe sa pijace
pa peške deset kilometara do sela.''
Da li su na vas uticale ove priče?
Koliko ste se čuvale, a koliko se pravile da ste jake?