biologija - vesti

[причалица]

Koze su inteligentnije nego što se dosad mislilo, zaključak je grupe britanskih i švajcarskih naučnika koji su ovu domaću životinju proučavali u dužem vremenskom razdoblju



Koze su inteligentnije nego što se dosad mislilo, zaključak je grupe britanskih i švajcarskih naučnika koji su ovu domaću životinju proučavali u dužem vremenskom razdoblju.

Uprkos relativno malom mozgu, koze su sposobne da brzo nauče i zapamte kompleksne zadatke.

Istraživači, čija je studija objavljena u časopisu "Frontiers in Zoology", radili su eksperiment sa manjim stadom koza u Kentu, u Engleskoj.

Životinje su trenirane da iz kutije vade hranu tako što najpre ustima povuku polugu, za tim je njuškom podignu kako bi dobile nagradu.
Devet od 12 koza uspelo da je savlada zadatak iz najviše 12. pokušaja.

Sposobnost koza da zapamte zadatak testiran je najpre nakon mesec dana, a potom i posle 10 meseci.

Kozama je uglavnom bilo dovoljno dve minute da se sete kako da dođu do slasnog zalogaja.

Ovi rezultati bi, smatraju naučnici, mogli da objasne zašto se koze lako navikavaju na teške uslove u prirodi i kako dolaze do hrane.

[причалица]

Istraživači koji testiraju prevodilac koji bi mogao da omogući ljudima i delfinima da komuniciraju izjavili su da su po prvi put zabeležili uspešno korišćenje ovog uređaja kada je delfin pokazao na obližnju morsku travu naučnicima u vodi.



„Bilo je neverovatno, imali smo poklapanje. Bila sam zapanjena“, izjavila je doktorka Denis Hercing, direktorka projekta i tvorac uređaja za prevođenje.

Ovaj uređaj koristi par hidrofona (podvodnih mikrofona) kako bi zabeležio kompletan spektar kliktanja i zvižduka koje delfini prave.

Umesto da ove vokalizacije „prevodi“ na ljudski jezik, dr Hercing uči delfine ograničenom rečniku koji su definisali ljudi.

Ovo pomaže da se uprosti veliki broj zvukova koje delfini prave.

Delfini, koji su izuzetno inteligentne životinje i sposobni za korišćenje alata, koriste signalne zvižduke kako bi se obratili pojedincima kao i škljocanje kao sonar koje im pomaže pri lovu.

Hercingova je razvila 8 „reči“ koje koriste vokalizacije slične onima koje upotrebljavaju delfini kako bi se odnosili prema određenim stvarima u okolini kao što su „morska trava“ i „bočno jahanje talasa“ (kada delfin skače na talas koji je napravio brod).

U ovom neverovatnom otkriću, delfin je ispustio jedinstven zvižduk koji je povezan sa morskom travom, međutim, niko ne može da kaže da li je delfin aktivno pokazivao na vegetaciju a i ta reč je čuta samo jednom.

izvor: www.b92.net

[причалица]

Stygiomedusa gigantea ili džinovska meduza, možda je jedan od najvećih beskičmenjaka koji žive u dubinama okeana. Snimak koji se pojavio ove nedelje prikazuje crveno-ljubičastu meduzu koja plovi u Meksičkom zalivu, na dubini od jednog kilometra.

Mark Benfield, profesor sa Univerziteta u Luizijani, koji je našao i snimio različite primerke ove vrste u Meksičkom zalivu 2010. godine, potvrdio je da je reč o autentičnom snimku, čiju kopiju u visokoj rezoluciji poseduje već duže vreme, iako nije želeo da ulazi ni u kakve druge detalje, pa ostaje nepoznato ko je i kada snimio objavljeni snimak.

U 110 godina, koliko je ova meduza poznata naučnicima, viđena je svega 115 puta. 'Zvono' tj. obod na njenom vrhu može da naraste do širine od 1.5 metra, dok njeni masivni kraci mogu da dosegnu dužinu i do šest metara, piše Huffington Post.

Za razliku od većine drugih meduza, njenim kracima navodno nedostaju žarne ćelije koje mogu da opeku, pa isto tako nije sigurno šta radi s njima i čemu joj služe, iako neki naučnici smatraju da ih koristi tokom lova.

[причалица]

Američki naučnici nesvesno su, istražujući dubine okeana kod obale Kalifornije i Havaja, prvi put snimili himere.



Ova tajanstvena životinja, koja je povezana s ražama i morskim psima, a na engleskom se zove i ajkula duh, pojavila se pred kamerom na dubini od oko 2000 metara, prenosi The Guardian. Video-snimak je snimljen još 2009. godine, ali je ekipi trebalo nekoliko godina da potvrdi da je zaista reč o vrsti himere Hydrolagus trolli.

Himere su inače najprepoznatljivije po tome što na glavama imaju penise koji se izvlače.

Dejv Ebert, vođa programa istraživanja morskih pasa u Tihom okeanu u Morskim laboratorijama Mos Landing, rekao je da su naišli na himeru zahvaljujući čistoj sreći.

https://www.youtube.com/watch?v=s4uwDrdLfS4

[salel]

Da li je to potvrda tvrdnje da je muškarcima sva pamet u "njemu", da ne lajem u ove "krasne blagdane".
Iliti je to dokaz da ako se dva himera pobodu rogovima da su oni suštinski rodonačelnici LGBT populacije?

[причалица]

Stručnjaci pretpostavljaju da su fosili stari 3.77 do 4.28 milijardi godina, što znači da su se ove vrste organizama pojavile na Zemlji nedugo nakon njenog formiranja, i nekoliko stotina miliona godina pre stvorenja koja su se do sada zvanično smatrala najstarijim na planeti.

Veličina mikroba iz Kvebeka iznosi deseti deo ljudske vlasi, a fosili takođe sadrže velike količine hematita – oksidnog minerala gvožđa.

Profesor Metju Dod, koji je analizirao pronađene fosile na Univerzitetskom koledžu u Londonu, tvrdi da bi ovo otkriće moglo da pruži novi uvid u poreklo života na Zemlji.

“Ovo otkriće daje odgovor na jedno od najvažnijih pitanja je čovečanstvo ikada sebi postavilo: odakle dolazimo i zašto smo ovde?”, rekao je.
Fosili su pronađeni u slojevima kvarca, smeštenim u takozvanom Nuvuagituk pojasu (NSB). Reč je o prastarom okeanskom dnu koje sadrži neke od najstarijih vulkanskih i sedimentnih stena na svetu.

Tim naučnika analizirao je delove stena koji su najverovatnije bili deo sistema hidrotermalnih otvora - pukotina na morskom dnu iz kojih je kuljala vrela voda, bogata mineralima.

Danas se zna da takvi procepi predstavljaju važna staništa mikroba.

Istraživanje će biti objavljeno u časopisu “Nejčer”.