CERN - novosti

[причалица]

Profesor Petar Adžić, šef grupe naših naučnika u CERN-u, kaže da je ovaj rezultat veliko iznenađenje, koji se ne uklapa u savremeno poznavanje fizike i zakona koji važe u prirodi, ali napominje, ako je verodostojan, predstoji dug put do njegove zvanične potvrde.

- Detektor OPERA postavljen je u podzemnoj laboratoriji u centralnom delu Italije, u gradu Gran Saso. Naučnici u Ženevi su proizveli snop čestica neutrina koji je poslat kroz Zemljinu koru do laboratorije u Italiji koja je udaljena 730 kilometara - priča za “Blic” profesor Adžić.

On objašnjava da postoje tri vrste neutrina i da su naučnici želeli da utvrde da li se ove vrste transformišu jedna u drugu.

- Međutim, utvrdili su da je jedna vrsta registrovana u detektoru 60 milijarditih delova sekunde pre nego što je trebalo da dođe - kaže Adžić.

Adžić ipak napominje da je još rano govoriti o nekom senzacionalnom otkriću u fizici i da veruje da će dodatni eksperimenti biti brzo obavljeni, jer se takva istraživanja još rade u Japanu, Kanadi i SAD.

- Dug je put do zvanične potvrde. Ovaj rezultat tek treba da pretrpi provere ili je možda u pitanju statistička greška - kaže Adžić. Ako se, međutim, saznanje potvrdi, kako kaže, deo fizike bi svakako morao da pretrpi promene.

Antonio Ereditato iz CERN-a kaže da su rezultati izuzetno pouzdani, da su provereni nekoliko puta i da greške nisu pronađene.

- Potpuno smo sigurni u naše otkriće, ali je ipak potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili. Ipak, po novim otkrićima, nešto što putuje brzinom većom od svetlosti stiglo bi do svog odredišta pre nego što bi krenulo. Teorija koja je do sada objašnjavala sve, od crnih rupa do Velikog praska do sada se pokazala kao neprikosnovena, međutim, moguće je da je došlo vreme da to sve preispitamo - navodi Ereditato.

- Ovakve stvari često se dešavaju u nauci. Eksperimentom izmerite nešto što deluje neobično i prvo što kažete je - ne verujemo u to.
Potom pokušavate da shvatite rezultate imajući u vidu korišćene aparate, analize, tehnike i ostalo - navodi Gilis.

On dodaje da se u većini slučajeva pronađe uzrok greške ili objašnjenje za neobične rezultate, ali da se ponekad to ne dogodi.

Naučnici iz laboratorije „Fermilab“ u Čikagu već su počeli da proveravaju rezultate. Stručnjaci ovog naučnog centra očitali su slične podatke o kretanju čestica brže od svetlosti 2007, kada su takođe izučavali neutrine, ali je margina greške u ovom radu bila suviše velika, pa rezultati nisu bili uvaženi.

- Relativnost je izdržala test vremena skoro pun vek, ali ne zato što je ljudi nisu stavljali na test, jer to jesu činili. Dugo su vršena merenja, izvođeni su eksperimenti i pravljene su opservacije o relativnosti. Do sada ništa nije pokazalo da nešto može da premaši ovaj kosmički limit - kaže portparol CERN-a i dodaje da će proći meseci, a možda i nekoliko godina dok ne stignu rezultati nezavisnih istraživanja.

izvor: ''Blic'' 23.09.2011.

[причалица]

OPERA: Neutrini brži od svetlosti
Milan Milošević, 23.09.2011.

Danas popodne u CERN-u održan je seminar na kome su predstavljeni rezultati merenja brzine neutrina u laboratoriji Gran Saso. Rezultati dobijeni na osnovu merenja vršenih tokom prethodnih godina pokazali su da neutrini prešli put od 730 km za 60ns brže od svetlosti.

Rad koji je o ovome objavila kolaboracija Gran Saso na ArXiv-u pre dva dana izazvao je burne lavinu naslova u novinama i burne reakcije u javnosti. Bez obzira što su novinari i javnost doneli presudu protiv Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti rezultati i realnost nisu tako jasni i crni za specijalnu teoriju relativnosti.

Nacionalna laboratorija Gran Saso (LNGS) nalazi se u Italiji, između gradova L’Aquila i Teramo, na 120km od Rima. U ovoj laboratoriji oko 750 naučnika, iz 22 zemlje radi na 15 različitih eksperimenata. Laboratorija se nalazi duboko ispod površine zemlje i od spoljašnjeg sveta i uticaja kosmičkog zračenja štiti je sloj od 1400 metara stena. Zadatak ove laboratorije je analiza snopa neutrina koji dolazi iz CERN-a, kod Ženeve.

Neutrini nastali u CERN-u, pomoću SPS akceleratora, kreću na put dug 730 kilometara, kroz unutrašnjost naše planete i stižu do detektora u laboratoriji Gran Saso. Različiti eksperimenti u LNGS vrše različita merenja na tom snopu neutrina. Jedan od eksperimenata, OPERA, tokom prethodnih godina merio je vreme potrebno da neutrini stignu iz CERN-a do detektora.

Neutrini su čestice vrlo male mase a njihova interakcija sa okolinom je zanemarljivo mala. Oni neometano prolaze ne samo kroz ogromna prostranstva svemira već i kroz našu planetu. Zbog svojih osobina neutrini iz CERN-a putuju kroz našu planetu do LNGS-a kao da je to prazan prostor. Merenje vremena potrebnog da neutrini pređu ovo rastojanje od 730 km je komplikovan i vrlo zahtevan proces. Zbog brzine približne brzini svetlosti neutrini skoro trenutno (~2 ms) prelaze ovo rastojanje i neophodno je tačno merenje rastojanja između mesta nastanka i detekcije neutrina, sinhtonizacija časovnika na obe lokacije i poznavanje samog procesa detekcije. Glavna osobina neutrina, da prolaze kroz materiju skoro bez interakcije, dodatno otežava njihovu detekciju i merenje.

Tim fizičara koji je radio na OPERA eksperimentu prikupio je podatke o 15000 neutrina u periodu od 2006. godine. Dobijeni rezultati bili su iznenađujući pa su izvršene dodatne provere opreme i proračuni mogućih grešaka. Nakon detaljnih analiza rezultata i opreme utvrđeno je je izmerena brzina neutrina veća od brzine svetlosti u vakuumu! Izmereno je da neutrini rastojanje od 730 kilometara prelaze za 60 nanosekundi brže od svetlosti! Greška merenja, nastala zbog eksperimentalne opreme i statistike je mnogo manja (7.4, odnosno 6.9 nanosekundi).

Za sada ne postoji objašnjenje dobijenog rezultata. Podaci koje je ima OPERA kolaboracija pokazuju da je reč o pouzdanom rezultatu i svi pokušaji pronalaženja neke greške merenja nisu uspeli. Na današnjem seminaru kolaboracija je predstavila dobijene rezultate i pozvala ostale laboratorije u svetu da provere dobijene rezultate.

Neutrini su čudne čestice i od kad znamo za njih ne prestaju da nas iznenađuju. Još je rano za prognoze kakvo su nam iznenađenje oni sada spremili i kakve će to posledice imati na fundamentalnu fiziku. Razočaravajuće za mnoge ali malo je verovatno da ovaj rezultat može da ugrozi opstanak Ajnštajnovu specijalnu teoriju relativnosti ali moguće je da će dopuna ove teorije biti neophodna.

Rezultat eksperimenta OPERA otvorio je zanimljive mogućnosti. Ne treba zaboraviti da su za velike promene u nauci potrebne i dodatne provere i potvrde. Pre tumačenja ovog rezultata i donošenja bilo kakvih zaključaka neophodno je da rezultat bude potvrđen. Ako se ispostavi da je izmerena brzina tačna, biće to sigurno zanimljiv dan za fiziku.

[mare]

kolider u cernu uopste nije napravljen zbog simulacije velikog praska kako reklamiraju ali to je maslo den brauna i narucene knjige andjeli i demoni... antimateriju oni nemaju sanse da izdvoje a i to im izgleda nije ni cilj... sve je u funkciji 2012 i pucanja magnetnih prstenova oko zemlje koje ce izazvati kataklizme na mnogim delovima nase planete. hadronov kolider je mozda jedan od nacina da pokusaju da zastite deo evrope- naravno njihov sa vestacki izazvanim magnetnim prstenom u cernu....malo lupam ali niko nije ponudio ozbiljnije objasnjenje.... koliko ce im to poci za rukom videcemo. isti takav kolider je napravljen u americi pre... pa jedno 30-tak i kusur godina i mozda iz slicnog razloga. tada nije bilo interesovanja za koji moj im to treba... sa dolaskom 2012 ljudi postaju sve razumniji i pitaju se zbog cega neko uzima novce od poreskih obveznika i traze pametan i argumentovan odgovor. u zvanican odgovor oko svrhe cerna veruju svi zivi pogotovo posle krimi romana den brauna. ovo je samo moja "teorija zavere" zasto? zato sto sve drzave lazu svoje gradjane. one na zapadu najvise a sto ce se i videti. XXI vek je vek kada necastivi pokazuje svoje pravo lice i gde sve lazi padaju u vodu. kao sa irakom i nuklearnim oruzjem koga nema i nikad nije ni bilo, kao sa kosovom koje im treba kao baza za ono sto dolazi , kao sa 9/11 i kao sa propagiranjem demokratije svuda u svetu kad prava demokratija uopste ne postoji vec je isto sto i komunizam samo u drugom celofanu i malo sareniji vid terora. i zato stupa na scenu najnoviji glumac crn naravno da uloga bude upecatljivija koji kaze nesto sto mi srbi dobro znamo kako zvuci... rece covek promenicu, vasington, promenicu ameriku i promenicu svet.... to da zeli da promeni svet, u to sam vise nego siguran. jedino da ne bude ko u onom vicu kad je dosao kod sv. petra a on ga pita a koji si mi pa ti... a on mu kaze pa predsednik usa... na to ce sv. petar a od kada si predsednik?.... tu se obama zbuni i rece..... pa od pre pola sata....

malo za pamet onima koji sumnjaju i misle da su ljudi koji razmishljaju o tome maloumnici ili oni sa negativnim nabojem...svi naucnici tvrde da nema bojazni od te igre sa silama nepojmljivim ikada ranije coveku, ali nezvanicno kazu da ne znaju sta moze da se zaista desi dugorocno gledano ako se oslobodi makar mikronski deo nekontrolisane energije tj. ako nesto podje u cernu neocekivano... kao bomba je odjeknula vest da je nekoliko naucnika reklo jos pocetkom godine povodom najave pustanja cerna u rad a medju kojima i ruski matematicari, a zna se dobro ko su ruski matematicari, da je ceo cern projekat izmedju ostalog radjeni zbog time travel istrazivanja... znaci, rekoshe da ako neste krene naopako makar i u mikronskim sferama nemogucnosti kontrole necega tamo i ako se stvori situacija za tzv wormhole ili crnu rupu koja guta sve pred sobom .... crna rupa ce ovu celu nasu zemljinu kuglu usisati tj. progutati za cirka oko 50 meseci.... treba li da kazem da tu nista ne ostaje zivo pa cak ni plankton....


sad procitajte da je pri prvom pustanju u rad odmah bio akcident i cern je hitno zatvoren do proleca bez objasnjenja. kasnije su "prepricali"sta je bilo.... pitam se samo ako je bilo bezazleno sto su ga zatvorili do proleca pored sve reklame i euforije... evo i jesen prodje jos nisu "popravili" ....


http://press.web.cern.ch/press/Press.../PR14.08E.html




sad lepo dodajte 50 meseci na taj datum i doci cete do kalendara maja za decembar 2012 tacnije za 21.12. 2012 odnosno jako blizu tog datuma....

uzgred holider izgleda ovako... ko u holivudskoj bajci filmu stargate....


[size=11px] [/size]




a maje su crtale mnogo mnogo ranije ovako u vezi sa tim prorocanstvom....



[size=11px] [/size]





znaci ako se objavi npr. da je apokalipsa na putu.... moze da nastane takvo vreme anarhije na zemlji gde ce biti ratova nuklearnih i obcnih kao pleve i bez ikakve kontrole jer ce svi kao po obicaju da prebacuju krivicu jedni na druge jer su ljudi bica sa greskom ako niste znali.... onda moze da dodje i taj famozni datum 2012 i da nis ne bude u tom trenutku sem tajfuna, poplava, zemljotresa, meteorskih kisa, poseta vanzemaljaca sto se sve da kontrolisati kako tako.... ali nepopravljiva steta je vec napravljena i trebace najmanje pola stoleca da se ljudi ponovo opamete i pocnu da razmisljaju glavom a ne dupetom i da zvezde nisu za coveka.....

...

[причалица]

Tesla znao za čestice brže od svetlosti
Autor: Vladimir Đurić Đura

Rezultati koje su zabeležili naučnici u CERN-u prema kojima se elemntarna čestica neutrino kreće za nijansu brže od svetlosti, mogla bi da napravi revoluciju u naučnim teorijama. Eksperiment je izveden i prvi rezultati su pokazali da neutrino putuje brže od svetlosti. Naš genijalni naučnik Nikola Tesla je još davne 1932. godine pisao da postoje čestice brže od svetlosti.

- Malene čestice, svaka tako malog naboja da ih možemo zvati neutrinima. Kreću se velikim brzinama, prelazeći brzinu svetlosti - pisao je Tesla još 1932. godine. Za par godina kada naučnici iz CERNa objave zvanične rezultate eksperimenta, znaćemo da li je Tesla pre osamdeset godina bio u pravu.
Naučnici su ustanovili kako je snop neutrina poslat iz CERN-a prema Gran Sasu putovao delić sekunde brže od svetlosti , koja je prema fizici najbrža u svemiru. Na taj način je ozbiljno ugrožena Anštajnova teorija relativiteta. Ukoliko se rezultat pokaže verodostojnim pojavljuju se dve zanimljive teorije o brzom putovanju neutrina.
Prva govori o neutrinima koji doista jesu brži od svetlosti, što indicira da postoji mnoštvo drugih čestica koje su brže od svetlosti. Do sada je brzina svetla bila neprikosnovena za naučnike, medjutim tek sada postoji tehnologija koja može omogućiti da se otkrije prava brzina nekih elementarnih čestica.
Druga teorija i dalje svetlost vidi kao najbržu, a ‘brze’ neutrine objašnjava - varanjem. Neutrini po ovoj teoriji nisu bili brži od svetlosti u ravnopravnoj trci, već su putem propali u minijaturnu “crnu rupu”, koja je otvorila ‘prečicu’ od CERN-a do San Grasa. Ukoliko se to dogodilo, onda bi se moglo reći kako su neutrini putovali kroz prostori vreme, i stigli su pre nego što su trebali. Moderna nauka ne zna šta vreme tačno jeste, a ovaj eksperiment bi mogao otvoriti nove teorije. Upravo je ova ideja iskorišćena kao osnova romana “Flash Foward” Roberta Sojera, u kom su u potrazi za “božanskom česticom” Higzovim bozonom naučnici izazvali kratkotrajan gubitak svesti čitavog čovečanstva. Naučnici CERNa žele da dokažu da postoji Higzov bozon i verovatno još više da je brži od svetlosti.
Neke teorije o putovanju kroz vreme postavio je i sam Nikola Tesla. Slavni “Filadelfijski eksperiment” bio je navodno pokušaj da se primene pomenute Tesline teorije. Tesla je definitivno znao mnogo više za svog života, nego što to danas zna zvanična nauka. Veliki broj njegovih patenata i danas se smatra naučnom fantastikom, no samo je pitanje vremena kada će se ostvariti u realnosti.
Za više informacija o Tesli pogledati moju knjigu Katalog novog sveta ili strip Tesla čarobnjak elektriciteta.

[причалица]

Tesla ispravlja Alberta Ajnštajna
V. MIJATOVIĆ | 26. septembar 2011. 20:56 | ''Novosti''

NIKOLA Tesla je pre gotovo osamdeset godina tvrdio da postoje subatomske čestice koje se kreću brže od svetlosti. Smelu i doskora nezamislivu pretpostavku koja bi mogla da uzdrma temelje moderne fizike, ovih dana potvrdili su rezultati eksperimenata u naučnom centru CERN. Ako se pokaže da su naučnici u Švajcarskoj dobili tačne rezultate biće to najveće naučno otkriće u poslednjih sto godina.

Naučnici iz CERN-a nedavno su objavili rezultate eksperimenata koji pokazuju da se subatomske čestice poznate kao neutrini kreću brže od svetlosti. „Neposlušne“ neutrine slali su iz CERN-a do laboratorije na Gran Sasu u Italiji, udaljene 732 kilometra, a oni su uporno stizali na cilj za šezdeset milijarditih delova sekunde brže od svetlosti.

Brzina svetlosti najveća je brzina u svemiru i veći deo savremene fizike oslanja se na ideju da ništa ne može da je prestigne. To je i jedna od osnovnih postavki Ajnštajnove teorije relativiteta. Dosad je izvedeno hiljade eksperimenata i nikada nije zapažena čestica koja se kreće brže od svetlosti.

Međutim, članak objavljen 1932. godine u listu „Bruklin igl“, pokazuje da je Nikola Tesla još tada bio uveren da brzina svetlosti nije najveća moguća brzina u svemiru.

- Sva moja istraživanja ukazuju na zaključak da postoje sićušne čestice koje nose tako malu količinu naboja da možemo da ih nazovemo neutronima. Kreću se toliko brzo da prevazilaze brzinu svetlosti - rekao je Nikola Tesla u intervjuu povodom njegovog 76. rođendana.

Treba imati u vidu da Tesla čestice o kojima govori naziva neutronima, a ne neutrinima. Ni jedne ni druge, međutim, u vreme kada je ovaj intervju objavljen nisu bile otkrivene i definisane, pa se na osnovu teksta ne može tačno reći o kojim subatomskim česticama je govorio Tesla.

Direktor Muzeja Nikole Tesle, Vladimir Jelenković, potvrdio nam je autentičnost ovog članka i objasnio da je njegov autor Džon O’Nil, jedan od poznatih biografa čuvenog naučnika.

Pre nego što objavimo da je Tesla „srušio“ Ajnštajna trebalo bi da postavimo najmanje dve ograde. Najpre, rezultati eksperimenta iz CERN-a još nisu definitivno potvrđeni. Čak i da jesu, to ne znači da je Ajnštajnova teorija relativiteta pogrešna.

- Ako se pokaže da su rezultati eksperimenta tačni, to je svakako najveće otkriće u poslednjih sto godina - objašnjava dr Jovan Puzović, profesor nuklearne fizike i član srpskog tima koji učestvuje u eksperimentima u naučnom centru CERN. - To, međutim, ne znači da će Ajnštajnova teorija biti dovedena u pitanje. Njegove jednačine su nebrojano puta potvrđene i nema ni govora da će zbog novog otkrića biti oborene. Ono što bi moglo da se desi jeste da njegova teorija bude proširena i na neki način obogaćena. Ni kada je Ajnštajn postavio teoriju relativiteta to nije srušilo Njutnove postavke.

NE TVRDIMO NIŠTA
VREME putovanja neutrina naučnici u CERN-u proverili su 15.000 puta i dostigli nivo statističke sigurnosti koji bi se u naučnim krugovima zvanično smatrao otkrićem. Istraživači su, međutim, svesni da bi „sistemska greška“ mogla da dovede do toga da pogrešan rezultat izgleda kao probijanje brzine svetlosti, zbog čega su odlučili da objave svoja merenja. - Voleo bih da drugi, nezavisni eksperiment dođe do istih rezultata - rekao je autor izveštaja o eksperimentu, Antonio Ereditato.
- Tada bi mi laknulo. Zasad ne tvrdimo ništa.

[dr.Kadžija]

Tesla je radio eksperimente još 1900. godine, gde je došao do ovih zaključaka. 2000. godine, na stogodišnjicu tih teslinih eksperimenata, dve nezavisne grupe naučnika, jedna u usa, druga u italiji, radili su svoje eksperimente na tu temu, gde su tkđ pokazali pokazali da postoje brzine već od svetlosti. Naravno, u to vreme, tome je pridato vrlo malo pažnje, dok je sada priča malo drugačija, ruši se stari matrix i gradi novi, pa je potrebno i poželjno ubacivati sve više informacija koje dolaze od zvaničnih autoriteta, informacija koje su manje ili više u suprotnosti sa onime čemu su ljudi do sada učeni.

Pre nego što objavimo da je Tesla „srušio“ Ajnštajna trebalo bi da postavimo najmanje dve ograde. Najpre, rezultati eksperimenta iz CERN-a još nisu definitivno potvrđeni. Čak i da jesu, to ne znači da je Ajnštajnova teorija relativiteta pogrešna.

ove ograde stavljaju, jer smatraju da nije njihova odgovornost da svetu objašnjavaju pogrešnost ajnštajnovih teorija

[причалица]

e, ali stvarno samo na hodnicima se priča o ovome i svi pričaju da je brzina svetlosti neprikosnovena (apsolutna) i da mora da je neka greška u pitanju...lično, ne znam šta da mislim, ne bih da se svrstavam, jer ipak volim samo činjenice.

[причалица]

ČEKAJTE! Vaša knjiga iz fizike možda još uvek nije za bacanje
Marko Rančić

Umoran od objašnjavanja fundamentalnih koncepata fizike ljudima koji uglavnom nemaju ideju o čemu pričam rešio sam da eto i ja, kao neko ko specijalnu teoriju relativnosti verovatno poznaje bolje od prosečnog čoveka, napišem jedan šaljiv članak na temu neutrina koji se kreće brže od svetlosti. Molim samo da svi oni koji sa suzama u očima drže svoju knjigu iz fizike iznad kante za smeće razmišljajući da je bace, da tu svoju odluku odlože barem do poslednjeg reda ovog članka.

Pre otprilike godinu ili dve dana znameniti srpski kosmolog Prof. dr Branko Dragović održao je predavanje na niškom PMF-u na temu: Apsolutno se ne sećam o čemu je sve pričao! No jedna rečenica koju je tada izgovorio ostala mi je zauvek urezana od prvog do posednjeg sloga. Naime govoreći o tamnoj energiji (hipotetičkom? obliku materije od koga je po pretpostavci izgrađeno 74% našeg univerzuma) prof. Dragović je rekao: Kvadrat mase čestice tamne energije je negativan broj. Mlad i strastven student sa ne prevelikim poznavanjem tematike o kojoj je tada bilo reč začuđeno je upitao: Pa da li je onda prvi stepen mase čestice tamne energije kompleksan broj? Radoznali student, po imenu Marko Rančić, odgovor na svoje pitanje nije dobio (verovatno zato što je bilo 15. pitanje u nizu koje je postavio) no svako ko poznaje elementarnu matematiku kompleksnih brojeva zaključiće da je odgovor na gore postavljeno pitanje studenta DA!

Pod pretpostavkom da je premisa profesora Dragovića o kvadratu mase tamne energije bila ispravna sprovešćemo jednu kratku analizu jedne od jednačina jednog zakona koji kako čujem juče i danas više ne važi!

Naime masa kretanja (ili relativna masa) se u Specijalnoj teoriji relativnosti (istoj onoj koja ne važi) definiše kao:



gde je masa mo mirovanja a V brzina kojom se telo kreće. Sada ukoliko bi brzina neutrina bila veća od brzine svetlosti odnos V/c bi bio veći od jedinice (npr 2/1=2 i 17/16=1.06), a samim tim bi od jedinice bio veći i kvadrat tog odnosa. A ako od jedinice (ove što se nalazi dole u imeniocu razlomka) oduzmete nešto što je veće od jedinice dobijete negativan broj. Koji sada lepo korenujete i dobijete:



(gde je i imaginarni broj) čiji je kvadrat mase zbog pristustva imaginarne jedinice negativan broj! Sećate se našeg starog prijatelja profesora Dragovića i njegove priče o tamnoj energiji i kvadratu njene mase koji je negativan broj?

Sećate se dokonog studenta koji svoje slobodno vreme troši na kosmološka predavanja? Njemu je neverovatno kako svi pokušavaju da obore teoriju relativnosti kako god stignu… Mislim da se profesor Ajnštajn obrće u grobu tom brzinom da bi vezivanje osovine generatora naizmenične struje za telo pokojnog profesora rešilo sve energetske probleme ove planete! A ona izjava gospodina Brajana Koksa (profesora univerziteta u Mančesteru, člana krajevskog društva za nauku) da je po teoriji relativnosti zabranjeno da se bilo šta kreće brže od brzine svetlosti je bila predmet opklade dosadnog studenta koji postavlja mnogo pitanja (isti onaj odozgo) i jedne njegove profesorke sa fakulteta. Naime student je konstatovao da je tvrdnja da se ništa ne može kretati brže od brzine svetlosti netačna i da kao takva nije navedena ni u jednom udžbeniku koji se bavi Teorijom relativnosti!!! Bila je to najsladja, besplatna kesa Mančmeloua koju sam pojeo u životu…Drugu sam podelio sa profesorkom, nije bila u pravu ali ne ide da ja jedem slatkiše, a žena gleda…

[причалица]

CERN nije poništio Ajnštajnovu teoriju?

U septembru su fizičari sproveli eksperiment u kom su poslali veliki broj neutrina iz Švajcarke u Italiju i merili koliko im je potrebno da pređu ovaj put. U preko 15.000 experimenata neutrini su stizali za 60 nanosekundi, što znači 60 nanosekundi brže od brzine svetlosti. Ajnštajnova teorija relativiteta tvrdi da je ovo nemoguće - ništa ne može da putuje brže od svetlosti.

Činjenica da je eksperiment toliko puta pokazao iste rezultate sugeriše da je jedna od 2 stvari istinita: Ili su neutrini zaista u mogućnosti da putuju brže od svetlosti, čime se otvara novo poglavlje fizike, ili u eksperimentu postoji neka fundamentalna greška, što je verovatnije.

Eksperiment

Neutrini se kreću veoma veoma brzo i razdaljina koju su prešli u ovom eksperimentu nije bila previše velika za njih, svega 730 km. To znači, da bi otkrili koliko je zaista neutrinima potrebno da pređu neki put, potrebno je precizno znati 2 stvari - razdaljinu između 2 tačke i vreme u koje su neutrini napustili prvu poziciju (izvor) i stigli na drugu (detektor).

U svom eksperimentu CERN je koristio GPS za sva merenja. Morali su da izračunaju brojne različite varijable kako bi to uradili i vrlo je moguće da su zaboravili kritičnu stvar - relativitet.

[причалица]

nastavak:

Sve je relativno

Relativitet je zaista vrlo čudnovat. Kaže da stvari kao što su vreme i razdaljina mogu da variraju u zavisnosti kako ih posmatrate, naročito ako se krećete veoma brzo u odnosu na nešto drugo. U slučaju neutrina postoje 2 stvari o kojima moramo da se zapitamo: detektori na zemlji koji su merili kada su neutrini krenuli i stigli i GPS sateliti u svemiru koji su se koristili kao osnova za sva merenja. Kako se sateliti nalaze u orbiti Zemlje i pomeraju se brže od detektora, možemo videti da su u različitom „referentnom okviru“, što znali da je pokret satelite znatno drugačiji od pokreta na Zemlji.

Delimično zbog relativiteta, nijedna od ovih referenci nije u potpunosti „tačna“. Iz naše perspektive sa Zemlje, sateliti jure oko orbite brzinom od oko 14.500 km/h. Ali iz perspektive satelita, Zemlja juri podjednako brzo i razlika u vektorima brzine između ova dva referentna okivira je dovoljno velika da mogu da se dese razne čudne stvari.

[причалица]

nastavak:

Satelitska perspektiva

Kako bismo razumeli na koji način relativitet utiče na eksperiment neutrina, potrebno je da zamislimo da visimo na jednom od GPS satelita i gledamo Zemlju kako promilče pod nama. Zapamtite da se iz referencijskog ukvira nekoga na satelitu mi ne pomeramo, već Zemlja. Kako ekspreiment odmiče, počinjemo da merimo vreme neutrina izvora u Švajcarskoj.

U međuvremenu, detektor u Italiji se pomera istom brzinom kao i ostatak Zemlje i iz naše perspektive, pomera se ka izvoru. To znači da će neutrini imati znatno kraći put da pređu nego što se to čini u samom eksprimentu. Prestajemo da merimo vreme neutrinima onog trenutka kada stignu u Italiju i shvatamo da su se kretali brzinom koja je utešno manja od brzine svetlosti.

Međutim, kada oni na Zemlji pogledaju vreme polaska i dolaska, sve izgleda drugačije i naučnici uviđaju da brojevi nemaju smisla. Neutrini nisu nikako mogli da prođu tu razdaljinu merenu sa zemlje i sa satelita, a da se ne kreću brzinom svetlosti.

[причалица]

nastavak:

U tom slučaju su naučnici potpuno u pravu, jer razdaljina koju neutrini treba da pređu u njihovim referencijalnim okvirima duža je od one koju prelaze u našim okvirima, jer se merenjem sa satelita detektor pomera ka izvoru. Zato je potrebno u proračun uključiti relativitet kako bi se došlo do preciznijih rezultata.

Istraživači sa Univerziteta Groningen u Holandiji pristupili su proračunu kolikog je uticaja relativitet imao na ovaj eksperiment i otkrili da bi tačna kompenzacija iznosila dodatne 32 nanosekunde na svakom kraju. Sve ove pretpostavke još uvek treba preispitati i potvrditi, ali za sada izgleda kao da je terorija relativiteta ne samo sigurna, već i još jednom potvrđena.

[причалица]

Nakon novog eksperimenta, neutrini ponovo brži od svetlosti

I.K. | 20. 11. 2011. - 19:13h ''Blic''

Naučni tim, koji je u septembru objavio rezultat eksperimenta koji je pokazao da čestice neutrino mogu da putuju brže od svetlosti, sproveo je novu, poboljšanu verziju eksperimenta i dobio isti rezultat.

Neutrino čestice koje su napravljene u laboratorijama Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) ponovo su poslate na putovanje kroz Zemljinu koru od Ženeve, gde se nalazi CERN, do detektora OPERA u laboratoriji u italijanskom gradu Gran Sasu.


Tokom prethodnog eksperimenta, merenja su otkrila da su neutrini za 60 milijarditih delova sekunde bile brže od svetlosti

Kritičari izveštaja o prvom eksperimentu smatrali su da je moglo doći do greške jer su neki, “relativno dugotrajni” snopovi neutrino čestica trajali deset milionitih delova sekunde, što je 160 puta duže nego što je naučni tim prethodno najavio.

Zbog toga su naučnici sada napravili snopove neutrina koje traju samo tri milijardita dela sekunde.

Kada je naučni tim 20 puta sproveo ovaj poboljšani eksperiment, krajnji rezultati su bili skoro jednaki rezultatima prethodnog eksperimenta.

“Ovaj eksperiment utvrđuje rezultate prethodnog eksperimenta i odbacuje neke od mogućih grešaka koje su mogle da utiču na merenja”, izjavio je Antonio Ereditato, jedan od članova naučnog tima CERN-a za BBC.

On je dodao da tek treba da budu obavljeni još neki eksperimenti kako bi bile otklonjene sve moguće grške i konačno bilo potvrđeno da su čestice neutrino brže od svetlosti.

Ideju da ništa ne može da putuje brže od svetlosti u vakuumu prvi je dao fizičar Džejms Klerk Maksvel, a Albert Ajnštajn se na nju poziva u svojoj čuvenoj teoriji relativiteta.

Neutrino čestice su prvi put detektovane 1956. godine, a naziv neutrino znači mali i neutralan.

[причалица]

Demantovano da su neutrina brža od svetlosti

Tanjug | 05. 12. 2011. - 07:23h |

Međunarodna grupa naučnika demantovala je da elementarne čestice - neutrina mogu da putuju brzinom većom od brzine svetlosti, što je prethodno saopšila druga grupa naučnika iz iste laboratorije "Gran Saso", južno od Rima.

Reč je o demantiju saopštenja iz septembra da neutrino može da ima makar malo veću brzinu od svetlosti (300.000 kilometara u sekundi), što je imalo efekat bombe, jer bi u slučaju da je potvrđeno to značilo negiranje jednog od zakona univerzuma Alberta Ajnštajna (1879-1955) prema kome ništa ne moze da bude brže od svetlosti, preneli su francuski elektronski mediji.

Tokom prvog istraživanja, naučnici su zaključili da neutrinima treba 60 nanosekundi (milijarditi deo sekunde) manje nego što bi bilo potrebno svetlosti da predje razdaljinu izmedju istraživačkog centra Cern u blizini Ženeve i laboratorije "Gran Saso" udaljenih 730 kilometara, što je demantovano time da bi neutrini, katapultirani iz Cerna, izgubili veliki deo energije da su putovali.

[причалица]

Tragovi misteriozne hipotetičke čestice Higsovog bozona koja prema postojećim teorijama drugim česticama daje masu otkriveni su u dva najvažnija eksperimenta Velikog hadronskog sudarača, objavili su danas naučnici na konferenciji u CERN-u.
Među naučnicima vlada veliko uzbuđenje jer svi očekuju da su CMS i ATLAS, eksperimenti Velikog hadronskog sudarača, prikupili neke podatke koji bi trebali biti, ako ništa drugo, onda barem dobra indicija za neki konačan zaključak o postojanju ili nepostojanju bozona koji se očekuje 2012.

Prema prvim informacijama koje predstavlja Fabiola Đanoti,italijanska fizičarka, čestica zadužena za eksperiment ATLAS, potraga za Higsom isključila je njegovo postojanje na energijama od 114-115 i 135-136 GeV. Međutim, na energiji od 126 GeV otkriveni su neki rezultati koji obećavaju. Eksperiment ATLAS rekonstruira masu čestica na temelju energije i momenta čestica stvorenih u raspadu.
"Mislim da bi bilo veoma lepo od Higzovog bozona da bude tu", rekla je Đanoti na seminaru na kojem su predstavljeni rezultati dosadašnje potrage za "božjom česticom".
"Još uvek je prerano za donošenje definitivnih zaključaka", istakla je ona, navodeći da je potrebno sprovesti još istraživanja i prikupiti još podataka.
"Sledećih nekoliko meseci će biti veoma uzbudljivo... Ne znam kakvi će biti rezultati", dodala je naučnica.

Fabiola Đanoti ističe da će biti potrebno za neke zaključke sačekati i 2012. godinu. Naime, ATLAS je pronašao naznake Higsa na spomenutoj energiji, međutim, sa sigurnošću od 2,3 sigma što nije dovoljno da bi se oni proglasili otkrićem.
Nakon Đanoti na scenu je stupio Gvido Toneli, iz službe za odnose sa javnošću CMS-a. On ističe da je CMS istraživao raspad misteriozne čestice u dva tau leptona, odnosno u dva donja kvarka. Eksperiment je isključio postojanje Higsa na energijama između 270 i 440 GeV, odnosno na velikim masama. Nakon toga usledila je potraga na manjim masama. Na njima je otkriveno više događaja donjih kvarkova nego što se očekivalo – 13, dok je očekivano 9,5. Tragovi Higsa analizirani su i u raspadima čestice na dva fotona – čestice svetlosti. U CMS-u je zabeleženo povećanje broja događaja u području između 115 i 127 GeV, što je na granici rezultata koje je otkrio ATLAS.

Na temelju svega što je rečeno može se zaključiti da je ATLAS zabeležio vrlo zanimljive tragove u pojasu između 124 i 126 GeV koji bi mogli biti znak postojanja Higsa i da je CMS registrovao nešto slabije signale raširene po nešto većem pojasu. U svakom slučaju reč je o određenom obrtu jer se do pre nekoliko meseci govorilo da LHC još uvek nema nikakvih informacija o misterioznoj čestici i da postoji velika verovatnoća da je uopšte nema. Drugim rečima čini se da Higs ipak postoji, da je standardni model fizike čestica ipak tačan, ali za definitivnu potvrdu treba još rada i vremena.

Otkriće Higgsa bilo bi važan korak u razumevanju prirode celog svemira. Naučnici bi mogli da odbace alternativne teorije i nastave da razvijaju tzv. standardni model fizike.
Higsov bozon je elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu. Teoriju o postojanju čestice postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ware Higgs sa Univerziteta u Edinburgu, međutim ona do danas nije eksperimentalno dokazana. Sudari čestica u LHC-u trebali bi da potvrde ili pobiju postojanje Higsovog bozona i time upotpuniti ili dovesti u pitanje standardni model fizike čestica u kojem je Higsov bozon poslednja karika koja nedostaje. Prema ideji škotskog fizičara, svemir je prožet Higsovim poljem, a čestica koja se kreće kroz njega stvara distorzije koje joj daju masu.



Novosti online | 13. decembar 2011

[Zolton]

al je bržaaa..

na 730 kilometara, čitavih 60 nanosekindi

Da Kojice kada su 730 kilometara u pitanju i nije neka razlika u vremenu ali ako uzmes u obzir koliko svetlosna godina ima kilometara... pa to podelis sa 730 kilometara pa pomnozis sa 60 nanosekundi, dimenzijo X eto mene

[причалица]

Međunarodni tim naučnika iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) tvrdi da je veliki hadronski kolajder odnosno sudarač čestica (LHC) otkrio novu česticu –jednu vrstu bozona, subatomske čestice.

Naučnici iz CERN-ove laboratorije u Ženevi su rekli da se radi o bozonu koji se sastoji od dva dela – kvarka i antikvarka spojenih snažnom vezom.

Bozon je nazvan Hi b 3p (Hi se piše kao grčko slovo X), a prema rečima naučnog tima, on će pomoći pri izučavanju prirode snažnih nuklearnih veza u atomima.
Postojanje Hi b bozona su mnogi fizičari još davno pretpostavili, ali do sada nisu imali prilike da ga izučavaju.


Čestica je otkrivena u okviru eksperimenta ATLAS, ubrzo nakon što su naučnici objavili da su jako blizu otkrića hipotetičkog Higsovog bozona, odnosno Božje čestice.

Svakih nekoliko godina otkrivaju se nove subatomske čestice, ali ovo je prva koju je primetio ogromni kolajder.

Otkriće bi moglo da pomogne u potrazi za Higsovim bozonom, glavnim ciljem LHC-a, tako što će naučnicima omogućiti bolje razumevanje različitih podataka do sada dobijenih u eksperimentima u CERN-u.

“Dok su ljudi najviše zainteresovani za Higsov bozon, za koji verujemo da česticama daje masu i koji bi uskoro mogao da nam se otkrije, veliki deo svakodnevnih objekata nastao je zahvaljujući snažnoj interakciji koju ćemo istraživati pomoću Hi b bozona”, izjavio je za “Dejli telegraf” profesor i deo naučnog tima CERN-a Rodžer Džons.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...o-novu-cesticu

[причалица]

Samo nekoliko dana pošto je međunarodni tim naučnika iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) saopštio da je na pragu otkrića Higzovog bozona ili “božje čestice”, stigla je vest da je veliki hadronski sudarač otkrio novu česticu - jednu vrstu bozona koja bi trebalo da pomogne u otkriću Higzove čestice. O dragocenim saznanjima koja predstavljaju revoluciju u oblasti fizike, a u kojima je učestvovao i tim naučnika iz Srbije, kao i o pristupanju naše zemlje CERN-u za “Blic” govori generalni direktor te organizacije Rolf Hojer.

Evropski savet za nuklearna istraživanja (CERN) doneo je odluku o pristupanju Srbije toj organizaciji. Šta će to praktično za Srbiju značiti?


- Dve stvari. To što je Srbija postala deo CERN porodice omogućiće srpskim mladim naučnicima, postdiplomcima da se uključe u projekte i da duže učestvuju u istraživanjima, kao i da konkurišu za sve vrste radnih mesta koja CERN nudi. Pored toga, srpske kompanije i industrija mogu da učestvuju na tenderima i da preuzmu delove posla koji se tiču izgradnje ili projektovanja određenih delova detektorskih elemenata ili delova mašina u CERN-u.


U Ženevi trenutno radi 31 naučnik iz Srbije, dva inženjera i jedan tehničar. Srpski naučnici sarađuju sa CERN-om dugi niz godina. Koliko je njihovo učešće uspešno i da li je to imalo uticaj na odluku Saveta da Srbija postane pridruženi član?
- Ta saradnja bila je veoma značajna i uspešna pa je samim tim i odigrala značajnu ulogu u donošenju odluke Saveta.

Kao pridruženi član naša zemlja imaće pristup programima koje CERN nudi za različite obuke. Na koji način CERN uspeva da zainteresuje mlade ljude za nauku?

- Jedan od naših projekata je i program obuke koji ste spomenuli, a namenjen je studentima i profesorima. Program za profesore je naročito dobar instrument da se mladi ljudi zainteresuju za nauku. Izložbe i naučna gostovanja dopunjavaju taj program. Međutim, naš najbolji metod da zainteresujemo mlade za nauku jesu naši eksperimenti i njihovi rezultatu zbog toga što oni fasciniraju javnost, kao što je bio slučaj proteklih nedelja.

Kada se čitava stvar oko “božje čestice” slegla, kako ocenjujete eksperiment?


- Ostvarili smo značajan napredak u potrazi za Higzovim bozonom, ali nedovoljan da bismo izveli čvrst zaključak o postojanju ili nepostojanju neuhvatljivog Higza. Osnovni zaključak glasi da ako Higzov bozon iz standardnog modela elementarnih čestica zaista postoji, njegova masa, kako je otkriveno u eksperimentu detektora čestica ATLAS, nalazi se u intervalu od 116 do 130 gigaelektronvolti (GeV), odnosno od 115 do 127 GeV, kako je pokazao detektor CMS (Kompaktni muonski solenoid). Oba eksperimenta dva različita naučna tima uočila su primamljive nagoveštaje prisustva bozona u tom dijapazonu masa, ali su oni i dalje nedovoljni da bismo mogli da kažemo da smo ga otkrili. Potrebni su nam podaci do kojih ćemo doći u 2012. da bismo najzad odgovorili na šekspirovsko pitanje: biti ili ne biti?

Šta bi otkriće Higzovog bozona značilo za fiziku i fizičare, a šta za nauku uopšte?

- Higsov bozon je hipotetička elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne. Njegovo otkriće objasnio bi kako su objekti dobili masu i energiju nakon stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina, zbog čega je nazvan i “božja čestica”. Otkriće Higzovog bozona bi predstavljalo pobedu standarnog modela fizike elementarnih čestica i veliki prodor za nauku uopšte.

Ako se i kada postojanje Higzovog bozona potvrdi, šta će biti sledeći izazovi za naučnike u CERN?

- Sledeći veliki korak u eksperimentima koje izvodimo u Velikom hadronskom sudaraču biće da detaljno ispitamo osobine Higzovog bozona, što može da nam pokaže put ka novoj fizici. Naredna stepenica će takođe biti da osposobimo sudarač tako da radi punim kapacitetom, čime bismo stvorili mogućnosti za nova otkrića počev od kraja 2014. godine.


​http://www.blic.rs/Vesti/Svet/299323...e-neuhvatljiva

[Cruz]

Znanstvenici poslali “bežičnu” poruku neutrinima

„Korištenjem neutrina, moguće bi bilo ostvariti komunikaciju s bilo kojom točkom na zemlji i to bez korištenja satelita ili kablova“- rekao je Dan Stancil, kompjuterski inženjer na Sveučilištu Sjeverne Karoline. „Komunikacijski neutrinski sustavi bi bili mnogo kompliciraniji od onih koje danas koristimo, ali bi imali važnu strategijsku ulogu.“

Minerva – ogromni detektor neutrina koji se nalazi duboko pod zemljom.

Mnogi su teoretizirali oko moguće uporabe neutrina u komunikaciji zbog njegovog posebnog svojstva: može prodrijeti u bilo što s čim se susretne. Da se ta tehnologija jednoga dana koristi za komunikaciju podmornica, tada bi podmornice mogle komunicirati na veliku daljinu. Koristeći neutrine mogli bi slati poruke u udaljene dijelove svemira, npr. mjesec ili neki planet i neutrini bi putovali do točnog mjesta bez poteškoća.

„Naravno, naša tehnologija koristi velike količine high-tech opreme za neutrinsku komunikaciju, pa za sad to nije praktično“- izjavio je Kevin McFarland, profesor fizike sa sveučilišta Rochester koji je također uključen u eksperiment. „Ali prvi korak naprijed je ostvaren ka putu neutrinskih sustava komunikacije koji će se ostvarivati uz pomoć današnje tehnologije.“

Tim znanstvenika demonstrirao je mogućnost komunikacije neutrinima po prvi put u nacionalnom akceleratorskom laboratoriju Fermi izvan Chicaga. Grupa je prijavila svoje otkriće u časopisu „Modern physics Letters A“.

Dio Fermilabovog prostora s tehnikom i najvećim akceleratorom čestica.

U Fermi laboratoriju (Fermilab) istraživači su imali pristup dvjema komponentama. Prva je pristup najjačem svjetskom akceleratoru koji proizvodi neutrine, a druga je detektor zvan Minerva, lociran u špilji 100m ispod zemlje.

Činjenica da je potrebna takva kombinacija tehnologije kako bi se moglo komunicirati neutrinima znači da je potrebno još mnogo istraživanja prije nego što ta tehnologija zavlada našim svakodnevnim životom

Test komunikacije proveden je u dvosatnom periodu kada je akcelerator radio s pola jačine od punog intenziteta.

Dio kilometarske strukture najvećeg akceleratora čestica.

Danas se večina komunikacije sastoji od slanja i primanje elektromagnetskih valova. Tako funkcioniraju naši mobiteli, radio i televizija. Ali elektromagnetni valovi ne prolaze lagano kroz svaku vrstu materije. Blokira ih voda, planine i mnoge druge tvari u tekućem i krutom stanju. Neutrini prolaze kroz cijele planete bez poteškoća. Zbog njihovog neutralnog naboja i gotovo nepostojeće mase, ne može ih se privući magnetnom silom, a gravitacija gotovo uopće ne djeluje na njih tako da su virtualno slobodni od bilo kakvih poteškoća.

Poruka koju su znanstvenici poslali prevedena je u binarni kod. Riječ „neutrino“ prezentirana je serijama brojeva 1 i 0. 1 je označavala da se neutrini ispucavaju, a 0 da se ne ispucavaju. Ispaljivani su u velikim grupama jer ih je lako izbjeći čak i sa multi-ton detektorom, tako da se otkrije 1 neutrin od 10 bilijuna koji su ispucani. Nakon što su neutrini detektirani, kompjuter s druge strane preveo je binarni kod u engleski i riječ „neutrino“ uspješno je primljena.

Tipičan prikaz snimke neutrinskog događaja.

„Neutrini su super alat koji nas podučava o ponašanju svemira i nukleusa“-rekao je Deborah Harris, menadžer projekta Minerva-„ali komunikacija neutrinom mora proći kroz mnoge preobrazbe da bi bila dovoljno učinkovita za svakodnevnu uporabu.“

Minerva je internacionalna suradnja fizičara koji se bave nuklearnom fizikom i česticama kroz 21 instituciju koji proučavaju ponašanje neutrina koristeći detektor na Fermi laboratoriju. Ovo je prvi eksperiment vezan uz proučavanje reakcija neutrina s jezgrom pet različitih materijala, stvarajući komparaciju interakcije. Ova projekt pomoći će nam da dobijemo veću sliku o neutrinu i da ga ubuduće interpretiramo s većom jasnoćom.

Izvor: Physorg // Prijevod: Eva Herceg (Matrix World)

Izvor: znanost.com

[причалица]

Veliki hadronski sudarač, najveći akcelerator čestica na svetu, počeo je da radi na rekordno visokom energetskom nivou, čime su povećane šanse za napredak u istraživanju, saopštila je Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN).

U saopštenju CERN-a navodi se da su jutros u Velikom hadronskom sudaraču, koji se nalazi u 27 km dugačkom tunelu ispod švajcarsko-francuske granice, sudarila dva snopa protona od četiri teraelektronvolta, čime je počelo prikupljanje podataka u 2012. godini.


"Sudar energije od osam teraelektronvolti novi je svetski rekord i značajno povećava potencijal za otkriće", saopštio je CERN na svojoj internet strani.

Među ciljevima CERN-a jeste da se potvrdi ili opovrgne postojanje Higsovog bozona koji bi prema standardnom modelu fizike čestica mogao da objasni zašto elementarne čestice imaju masu.

Veća energija sudaranja čestica omogućiće da se Higsov bozon, ako postoji, više proizvodi, saopštio je CERN.

Novi energetski nivoi povećavaju šanse za otkriće i drugih hipotetičkih čestica koje bi mogle objasniti tamnu materiju.

Veliki hadronski sudarač bi trebalo da radi do kraja 2012. godine, kada će prvi put biti isključen na duže vreme kako bi se pripremio za energiju od 6.5 teraelektronvolti po snopu do kraja 2014, s krajnim ciljem da se dostigne sedam teraelektronvolti.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...nskog-sudaraca