CERN - novosti

[Moonster]

U sredu rezlutati CERN-a o "Božjoj čestici"

Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) predstaviće u sredu najnovije rezultate istraživanja koji treba da potvrde ili opovrgnu postojanje Higsovog bozona koji se zbog svojih karakteristika naziva i "Božja čestica".


Žena stoji pored superprovodnog solenoidnog magneta (CMS), koji će prikupljati podatke iz eksperimenta u sredu

Saradnici CERN-a koji rade na projektima ATLAS i CMS saopštiće da li dobijeni rezultati potvrđuju postojanje Higsovog bozona na nivou 'sigma 4' ili 'sigma 5', odnosno da li su rezultati tacni u okviru statističke verovatnoće 1:15.000 ili 1:1.500.000, rečeno je Tanjugu u Institutu Vinča.

U slučaju da se potvrdi postojanje Higsovog bozona u okviru statističke verovatnoće 'sigma 5' to će dokazati postojanje i Higsovog polja koje je nevidljiva sila koja česticama daje masu, ali ih i sprečava da haotično kruže svemirom brzinom svetlosti.


Grafički prikaz tragova sudara čestica u CMS-u

Eksperiment ATLAS, u okviru koga se proverava postojanje Higsovog bozona, jedan je od četiri velika detektora čestica na velikom hadronskom sudaraču a po svojim dimenzijama predstavlja najveći detektor čestica u fizici koji je ikada izgrađen.


Grafički prikaz tragova sudara protona u CMS-u

Institut za fiziku iz Beograda učestvuje u radu ATLAS-a od 2003. godine dok srpska istraživačka grupa - Institut Vinča i Fizički fakultet aktivno rade na eksperimentu CNS od 1977. godine.

Jugoslavija, koja je jedan od osnivača CERN-a napustila je ovu organizaciju 1991. godine a republika Srbija postala je pridruženi član ove organizacije početkom ove godine kada su sporazum potpisali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i direktor CERN-a Rolf Diter Hojer.

Izvor: Blic.rs

[причалица]

Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) saopštili su danas da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.

"Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove", izjavio je na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve Džo Inkandela, portparol jedne od dve naučne ekipe CERN-a okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, koje rade na projektima ATLAS i CMS.

Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronadjen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.


Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Na direktno pitanje novinara da li je pronađen Higsov bozon ili nije, Rolf Hojer iz CERN-a dao je kratak odgovor.
- Laičkim rečnikom rečeno, imamo ga! Ali, kao naučnik, ja moram da kažem da smo otkrili bozon, a sada moramo da otkrijemo o kojoj vrsti bozona je reč - rekao je Hojer.

U jednom trenutku se novinarima obratio i Piter Higs, naučnik koji je 1960-ih predvideo postojanje bozona koji je dobio ime "Božja čestica".

- Za mene je zaista neverovatna stvar da se ovo desilo za mog života - rekao je Higs, a reporteri izveštavaju da je pustio nekoliko suza niz lice.

- Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove - izjavio je na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve Džo Inkandela, portparol jedne od dve naučne ekipe CERN-a okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, koje rade na projektima ATLAS i CMS.

- Rezultati jesu preliminarni, ali izmereni signal na nivou poverenja od 5 sigma, koji vidimo oko 125 GeV, daje dramatičan efekat. Zaista je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon i to najteži bozon ikada nađen - rekao je Inkandela.
Jedan od dva tima koji su nezavisno radili na najvećem atomskom sudaraču na svetu saopštio je da ima jake dokaze o novoj subatomskoj čestici koja izgleda poput one za koju se veruje da svoj materiji u univerzumu određuje oblik i veličinu, prenosi AP.
Šef tima Instituta za nuklearne nauke "Vinča" u CERN-u dr Ivanka Božović Jelisavčić je u izjavi Tanjugu potvrdila da je nova čestica "uhvaćena" u dva dektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve, a jedan od njih je ATLAS na kojem rade naučnici iz tog instituta.
- U ovom trenutku možemo sa velikom verovatnoćom reći da je tzv. Božja čestica ili Higsov bozon ostavila svoj eksperimentalni potpis u dva detektora velikog hadronskog kolajdera - ATLAS i CMS - rekla je Božović Jelisavčić i dodala da u timovima koji rade na ta dva detektora ima naučnika iz Srbije.

Kako je precizirala, iz Instituta Vinča u projektu ATLAS je učestvovalo četvoro naučnika iz tog instituta.

- Tu je i grupa sa Fizičkog fakulteta i grupa iz Instituta za fiziku. To je ukupno oko 15 ljudi iz Srbije - kazala je Božović Jelisavčić.
Inkandela je rekao naučnicima u Ženevi da su prikupljeni podaci dosegli nivo sigurnosti koji je neophodan za otkriće.

Ipak, on nije mogao sa potpunom sigurnošću da kaže da je otkrivena čestiva upravo Higsov bozon, poznat i pod imenom "Božja čestica".

Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronađen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.

Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Otkriće Higsovog bozona ili takozvane Božje čestice u Velikom hadronskom sudaraču u Ženevi smatra se najvećim pomakom u razumevanju svemira i ujedno otvara vrata za druga istraživanja koja su se nekada smatrala naučnom fantastikom.


Brojne misterije: Prezentacija revolucionarnog otkrića

Pronalaskom ove subatomske čestice konačno može da se potvrdi teorija o tome zašto sve oko nas ima masu. Bez mase atomi bi se dezintegrisali i materija kakvu poznajemo ne bi postojala, ne bi bilo zvezda, galaksija, planeta, života.


Detektovanjem čestica konačno je zaokružen takozvani standardni model u fizici. Ali tek treba da se ustanovi priroda Higsovog polja. Da li postoji samo jedno ili ih je više? Da li Higsov bozon može da ukaže na egzotičnije teorije, recimo otkriće još neke dimenzije u svemiru?

izvor: www.blic.rs

[причалица]

“Ovo bi mogao biti prvi korak ka otkrivanju jednog potpuno novog nivoa stvarnosti- Higs bi nas mogao odvesti do otkrića supersimetrije: da svaka poznata čestica ima super-česticu, daleko veće mase. A ako supersimetrija zaista postioji, na putu smo da konačno rešimo i misteriju tamne materije u svemiru”, reči su kojima je objavu Cerna da je Higsov bozon najzad otkriven prokomentarisao Profesor Džon Vormsli, direktor STFC.

“Tamna materija je možda “poslednji Hajlender” među supersimetričnim česticama, jedina preživela među superčesticama (“sčesticama”) iz Velikog praska. I moguće je da samo što je nismo ulovili uz pomoć LHC (velikog hadronskog kolajdera).

Serđo Bertoluči, direktor istraživanja Cerna, slaže se sa njim:


“Naredni korak predstavljaće određivanje precizne prirode čestice i njenog značaja za naše razumevanje svemira. Da li njena svojstva odgovaraju očekivanim svojstvima dugo traženog Higsovog bozona, konačnog sastojka koji je nedostajao u Standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto neobičnije?
Standardni model opisuje fundamentalne čestice, od kojih se sastojimo mi i sve vidljive stvari u svemiru, kao i sile među njima. Celokupna vidliva materija, međutim, izgleda da ne čini više od 4% ukupne materije. Neka neobičnija verzija Higzove čestice mogla bi predstavljati most ka razumevanju 96% svemira, koji za nas još uvek leži u mraku.
Precizno identifikovanje karakteristika nove čestice zahtevaće značajno vreme i podatke. Međutim, kakav god oblik Higsova čestica poprimila, naše znanje o fundamentalnoj strukturi materije će mnogo napredovati”.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Fizičari Instituta za nuklearna istraživanja (CERN), koji rade sa Velikim hadronskim sudaračem (LHC), uspeli su da stvore temperaturu čak 100.000 puta veću od temperature u unutrašnjosti Sunca. To je najveća temperatura koju je čovek ikada uspeo da proizvede.



Sudaranjem jona olova naučnici su stvorili izuzetno vrelu subatomsku tečnost, poznatu kao kvark-gluonska plazma, pri temperaturi od 5,5 biliona stepeni Celzijusa, što je najveća temperatura ikada zabeležena u jednom eksperimentu.

To je za 40 odsto veća toplota u poređenju s dosadašnjim Ginisovim svetskim rekordom, postavljenim sudaranjem jona zlata u Relativističkom sudaraču teških jona (RHIC), u Nacionalnoj laboratoriji Brukhejven, u Njujorku-


Naučnici se nadaju da će njihova istraživanja pružiti uvid u uslove koji su vladali u svemiru neposredno posle Velikog praska. Oni, naime, veruju da u to vreme kvarkovi i gluoni (osnovne komponente materije) nisu, kao danas, bili zarobljeni u složenim česticama, kao što su protoni i neutroni, već da su se slobodno kretali u stanju materije poznatom kao kvark-gluonska plazma.

Sudaranjem jona olova u LHC, najsnažnijem akceleratoru čestica na svetu, oni su na tren stvorili slične uslove kao u fazi nastanka svemira.

Rezultati do kojih je došao tim CERN-ovih naučnika radeći na detektoru ALICE objavljeni su juče na konferenciji posvećenoj fizici teških jona (Quark matter 2012) u Vašingtonu.

Portparol projekta ALICE priznao je da merenja nisu precizna, ali da se procenjuje da temperatura iznosi oko 5,4 biliona stepeni Celzijusa. Prema njegovim rečima, tačni podaci biće poznati za nekoliko nedelja.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Velikom hadronskom sudaraču, najvećem i najmoćnijem akceleratoru čestica na planeti koji je oduševljavao naučnike i delom širio strah među običnim svetom, slede dve godine remonta.

Ogromna mašina koja se nalazi u sedištu Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj - početkom ove godine će obustaviti rad.

Poslednja aktivnost sudarača, koji je postavljen u predgrađu Ženeve, blizu švajcarsko-francuske granice, biće sudar protona s jonima olova, a nakon toga će uslediti dugi remont, koji bi trebalo da potaje sve do kraja 2014. Veliki hadronski sudarač u CERN-u biće, prema planovima, ponovo uključen tek 2015, kada bi trebalo da bude još moćniji. Cilj remonta je postizanje maksimalnih nivoa energije kako bi se došlo do novih otkrića poput nedavnog otkrića Higsovog bozona ili „božje čestice“.


Džejms Giliz, portparol CERN-a, kazao je da će ponovno aktiviranje deset milijardi dolara vrednog sudarača, početkom 2015, omogućiti posmatranje retkih pojava i rešavanje novih misterija. On je u izjavi za Asosiejted pres naveo da će Veliki hadronski sudarač biti operativan još dva meseca, a da će potom biti zatvoren dve godine kako bi inženjeri mogli da povećaju njegovu snagu do maksimalnog nivoa i time omoguće simulaciju trenutaka nakon Velikog praska, koji se dogodio pre oko 14 milijardi godina.

Za to vreme fizičari CERN-a se neće odmarati. Pred njima je obiman posao provere podataka dobijenih prošlog jula, nakon otkrića nove subatomske čestice - Higsovog bozona, s kojim se otvaraju nova polja razumevanja univerzuma. Naredna dva meseca protoni će nastaviti da se sudaraju u Velikom hadronskom sudaraču, koji će nakon toga biti podvrgnut višenedeljnim testiranjima pre nego što bude zatvoren.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/361288...-posle-remonta

[причалица]

Džinovska i ekstremno tehnološki napredna aparatura koju nazivaju Veliki hadronski kolajder u blizini Ženeve potvrdila je postojanje čestice nazvane Z(4430), što bi mogao da bude do sada najjači dokaz nove forme materije poznate kao tetrakvark.

Časopis "Nju sajentist" izveštava o ovom najnovijem otkriću Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, objašnjavajući da su kvarkovi subatomske čestice koje predstavljaju osnovu za građenje materije.



Poznato je da se nalaze u grupama od po dve, koje čine mezone kratkog veka, i po tri koje formiraju protone i neutrone - sastavne delove atomskog jezgra. Naučnici već decenijama pretpostavljaju da bi mogle da postoje i grupe od po četiri kvarka, odnosno tetrakvarkovi, ali do sada nisu uspeli da izvedu komplikovane proračune neophodne za testiranje ove ideje.

- Naši kompjuteri nisu još dovoljno veliki da reše teoriju pomoću osnovnih principa - kaže Tomas Koen sa Univerziteta Merilend u Koledž parku.


To znači da niko ne zna da li zakoni fizike dozvoljavaju materiji da se spoji u hipotetičke tetrakvarkove. Ipak, poslednji nalaz CERN-ovog Velikog hadronskog kolajdera znači da je čovečanstvo bliže više nego ikada ovom otkriću.

- Glavna rasprava u vezi sa Z(4430) jeste da li ona postoji ili ne. Mi smo izneli tvrdnju da Z(4430) postoji - navodi Tomaš Skvarnicki sa njujorškog Univerziteta Sirakjuz, jedan od članova tima koji je radio na projektu.

Pored novootkrivene čestice Z(4430), poslednjih godina bilo je više vesti o pronalasku tetrakvarkova. Prvi je navodno pronašao Belov detektor u akceleratoru KEKB u Cukubi u Japanu 2008. godine. Međutim, BaBar detektor u akceleratoru SLAC u Menlo Parku u Kaliforniji kasnije nije uspeo da to potvrdi.