CERN - novosti

[PRCKO]

Međunarodni tim naučnika uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, izjavio je njihov portparol, navodeći da bi to moglo da poljulja jedan od osnovnih principa fizike



ŽENEVA - Međunarodni tim naučnika uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, izjavio je danas njihov portparol, navodeći da bi to moglo da poljulja jedan od fundamentalnih principa fizike.

Antonio Ereditato iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN kazao je za Rojters da su trogodišnja merenja pokazala da se neutrini kreću 60 nanosekundi brže od svetlosti na razdaljini od 730 kilometara između Ženeve i italijanskog grada Gran Saso.

"Naši rezultati su izuzetno pouzdani, ali je potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili", naveo je Ereditato.

Ukoliko dođe do potvrde, ovo otkriće će opovrgnuti ključni deo Ajnštajnove "specijalne teorije relativiteta" iz 1905. po kojoj se ništa u univerzumu ne kreće brže od svetlosti.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...e-od-svetlosti

[причалица]

Čestice brže od svetlosti zbunile naučnike CERN-a
e-Novine

Poslednji rezultati istraživanja u najvećoj labaratoriji za nuklearnu fiziku CERN-u su zbunili fizičare jer se ispostavilo da je kretanje subatomskih čestica brže od brzine svetlosti.

Fizičari kažu da su neutrino čestice - koje spadaju u najneobičnije poznate čestice u fizici - potukle rekord najveće kosmičke brzine od 299.792 kilometara u sekundi. Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) saopštila je da je brzina zabeležena u snopu neutrina ispaljenom iz Ženeve ka jednoj laboratoriji udaljenoj 730 kilometara, u Italiji.

Zbunjeni naučnici zatražili su od drugih kolega da provere merenja ili nađu neki drugi način na koji bi objasnili izmerenu brzinu. Ukoliko se to ispostavi kao tačno, to otkriće bi uništilo, u najmanju ruku ozbiljno preokrenulo osnovni temelj fizike da se ništa ne kreće brže od svetlosti.

U međuvremenu, grupa naučnika iz CERN-a je saopštila da je veoma oprezna u ovim tvrdnjama i svoje rezultate su zato objavili na internetu na uvid stručnoj javnosti.

“Pokušali smo da nađeno sva moguća objašnjena za ovo”, kaže za BBC autor izveštaja Antonijo Ereditato. “Pokušali smo da pronađemo bilo kakve greške, obične greške, komplikovane greške, ili gadne efekte i nismo uspeli”, rekao je on.

“Kada ne pronađete ništa, onda kažete 'sada sam primoran da iskoračim i zamolim stručnu javnost da proveri ovo'”.

Brzina svetlosti je najveća brzina u Univerzumu, i veći deo moderne fizike, kao što je predviđeno u teoriji relativiteta Alberta Ajnštajna, se zasniva na ideji da ništa ne može da je pretekne. Hiljade eksperimenata je obavljeno kako bi se to još preciznije izmerilo i ni jedan rezultat nikada nije uočio čestice koje probijaju tu granicu.

Međutim, dr Ereditato i njegove kolege su izvodili eksperimente u posednje tri godine koji izgleda da sugerišu da su neutrino čestice u stanju da učine upravo to.

Neutrino čestice imaju nebrojeno tipova. Dugo se verovalo da neutrini različitih vrsta ne mogu da se pretvore jedan u drugi. Zapravo mogli bi, ali pod uslovom da imaju vrlo malu masu. Ti prelazi, koji se zovu neutrinske oscilacije, su opaženi 1998. za šta su 2002. Rejmond Dejvis mlađi i Masatoši Košiba dobili deo Nobelove nagrade za fiziku.

Istraživački CERN-a tim je eksperimentisao sa snopovima samo jedne vrste, muon neutrinima, šaljući ih iz CERN-a do podzemne labaratorije u Gran Sasu u Italiji, kako bi proučili koliko njih se pretvara u drugačiji tip, tau neutrino.

Tokom izvođenja eksperimenta istraživači su primetili da čestice stižu nekoliko milijarditih sekundi brže od svetlosti na istoj razdaljini.

Tim je izmerio putovanja neutrino čestica oko 15.000 puta i tako dostigao nivo statističke važnosti, što se u naučnim krugovima računa kao formalno otkriće.

Međutim grupa naučnika takođe računa na takozvane “sistematske greške” koje lako mogu da učine da pogrešan rezultat izgleda kao rušenje ultimativne brzine, što ih je motivisalo da objave na uvid javnosti svoja merenja.

“Moj san je da drugi, nezavisni eksperiment pokaže isti rezultat, tada bi mi laknulo”, kaže dr Ereditato. Ali za sada, objašnjava on, “mi ne tvrdimo stvari, već samo želimo pomoć zajednice u razumevanju ovih ludih rezultata”.

“I naravno, posledice mogu biti veoma ozbiljne”.

[kojica]

al je bržaaa..

na 730 kilometara, čitavih 60 nanosekindi

[PRCKO]

nebitno kojo i da je 1 nanosekundu,brza je...bitno je da pada u vodu dosadasnje ucenje da je brzina svetlosti najveca u univerzumu...e moj ajnstajne...nis' trebo da ostavljas milevu...

[причалица]

al je bržaaa..

na 730 kilometara, čitavih 60 nanosekindi

pa da
ali, ovo je izgleda stvarno apel dr ereditata stručnoj javnosti, jer su sistematske greške moguće. njih je najteže otkriti, čak i ako sarađuje na stotine najboljih stručnjaka iz oblasti. lično, nemam stav po ovom pitanju dok se ne objavi neki zaista čvrst rezultat sa oko 200 potpisnika (mada imaju veliku statistiku - 15000 eksperimenata sa istim rezultatom ), koji će garantovati za to da sve tako jeste.
missim, moj život neće mnogo promeniti informacija što je neutrino najbrži, a ne svetlost....ali će možda promeniti živote naših potomaka.

[kojica]

Ma ok.. kapiram ja koliko je to za nauku bitno..

samo ja volim malo veća otkrića.. nešto kao više nego duplo brže od brzine svetlosti..

[PRCKO]

doci ce se i do toga,ne sumnjam

[причалица]

Ma ok.. kapiram ja koliko je to za nauku bitno..

samo ja volim malo veća otkrića.. nešto kao više nego duplo brže od brzine svetlosti..

nisi normalna

[причалица]

sa sajta B92:

Postoje naučnici koji sa skepsom prilaze ovom otkriću poput Dru Badena sa katedre za fiziku Univerziteta u Merilendu koji tvrdi da je u pitanu "magični tepih, otkriće koje je previše fascinantno da bi bilo istinito".

Međutim, ono u čemu se kompletna naučna zajednica slaže jeste činjenica da ako su ovi rezultati tačni, moraće da dođe do celokupne promene načina na koji je fizika do sada posmatrana, kao i naše posmatranje i razmevanje zakona prirode, ali i brojne druge teorije koje su to podržavale.

[marabu]

23. 09. 2011
Izvor: FB

CERN: NAUČNICI REGISTROVALI ČESTICE KOJE SE KREĆU BRŽE OD BRZINE SVETLOSTI

Međunarodni tim naučnika Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, što bi moglo da poljulja jedan od fundamentalnih principa fizike, tvrdi portparol ovog istraživačkog tima Antonio Ereditato.



Prema Ereditatovoj izjavi za Rojters, trogodišnja merenja su pokazala da se neutrini na razdaljini od 730 kilometara između Ženeve i italijanskog grada Gran Saso kreću 60 nanosekundi brže od svetlosti (300,006km/s).
- Naši rezultati su izuzetno pouzdani, ali je potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili - kaže Ereditato.
Naučnici su, naime, ovim rezultatima bili toliko zapanjeni da su ih pre objavljivanja mesecima proveravali, ali uz to su i svoje japanske i američke kolege, između ostalog i one iz laboratorije Fermilab kod Čikaga, u kojoj se sprovodi sličan eksperiment poznat kao Minos, zamolili da ih provere pre nego što budu potvrđeni kao otkriće.

Profesor Tomas, jedan od portparola projekta Minos, kaže da su pre nekoliko godina i sami imali sličan rezultat, ali da su ga odbacili kao grešku, a da mu je i sada, kao i svakom naučniku, teško da poveruje da u pitanju nije greška, između ostalog i zato što je “pomisao na to naprosto suviše strašna”.

Eksperiment će, međutim, biti ponovljen, najverovatnije u narednih šest meseci, kada Fermilab počinje drugu fazu svog eksperimenta, Minos Plus, koja još više liči na ono što se radi u Cernu i čiji rezultati će biti dostupni sa preciznošću od jedne nanosekunde.
Ukoliko dođe do potvrde, ovo otkriće će opovrgnuti ključni deo Ajnštajnove specijalne teorije relativiteta iz 1905. godine, po kojoj se ništa u univerzumu ne kreće brže od svetlosti u vakuumu, jer fotoni - svetlosne čestice - nemaju masu.
Dokaz da neutrini, misteriozna subatomske čestice majušne mase, mogu da putuju brže od toga srušio bi jedan od nosećih stubova Standardnog modela fizike, kojim se u novije vreme objašnjava kako funkcioniše svemir i sve u njemu, od crnih rupa do velikog praska. Ako se pokaže da je pogrešan, praktično sve što se tiče savremene fizike i fundamentalnih prirodnih zakona moralo bi da bude dovedeno u pitanje.

***

[причалица]

[supermen*prvi]

sa sajta B92:

Postoje naučnici koji sa skepsom prilaze ovom otkriću poput Dru Badena sa katedre za fiziku Univerziteta u Merilendu koji tvrdi da je u pitanu "magični tepih, otkriće koje je previše fascinantno da bi bilo istinito".

Međutim, ono u čemu se kompletna naučna zajednica slaže jeste činjenica da ako su ovi rezultati tačni, moraće da dođe do celokupne promene načina na koji je fizika do sada posmatrana, kao i naše posmatranje i razmevanje zakona prirode, ali i brojne druge teorije koje su to podržavale.

Ja bih ceo ovaj experiment, zajedno sa rezultatom preveo u neku drugu sferu nauke. Ovde se ne radi o negiranju Ajnstajna i E = mc 2, nego bi pala diferencijalna matematika kojom se dokazuje da ako bi masa uspela da postigne vecu brzinu od svetlosti, pokupila bi svu masu svemira u jednu tacku. To se za sada ne desava i pored postojanja Crnih rupa. Postoje tako dje i Bele rupe. No zabavio bih se malo prirodom Neutrina. Ta "naucna elita"koja u novinama objavljuje senzacionalnu vest o "otkricu" Neutrina nije nista drugo nego novinarska extremna grupacija koja ima za cilj povecanja tiraza. Za Neutrino smo znali i mi na cetvrtoj godini studija Fizike gde smo o njemu ucili kako na Kvantnoj tako i na Teorijskoj Fizici. Problem odnosno resenje vidim u definiciji Neutrina. Da li se radi o materiji (masi) ili o necemu sto masu nema. Ili je cak dualne prirode. Malo materija malo talas, kao stop je to slucaj sa fotonima. Drugacije se neke pojave u prirodi ne mogu objasniti vec iskljucivo dualnom prirodom toga "nesto". Ako Neutrino prevazidje brzinu svetlosti negde mora da izgubi masu, dakle da se pretvori u energiju ili talas a u momentu kada stigne na cilj da se ponovo pretvara i materiju.

Eto, koliko sam mogao na brzinu da oko toga nesto kazem. Inace moje misljenje je proizvod samo teorijskog posmatranja na stvar, nikako nije podlozeno nekom relevantvom tvrdnjom.

Da se ne pravim mnogo pametnim. Neka nauka resi taj problem bez mene.

[причалица]

pa evo nešto malo o neutrinu:

Neutrino

je elementarna čestica. Spada u leptone, nema naelektrisanje, spin je polubrojni () pa spada u fermione. Sva do sada opažena neutrina su leve heličnosti (t. j., realizovano je samo jedno od dva moguća spinska stanja; helicitetom se izražava projekcija spinskog momenta na pravac kretanja). Dugo se verovalo da nema masu, međutim, postoje indikacije da neutrino ipak ima masu, mada vrlo malu. Postojanje neutrina je postulirao Volfgang Pauli, ime im je dao Enriko Fermi, a eksperimentalno ih registrovao Frederik Rejns 1956, za šta je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1995. godine.

Postoje tri vrste neutrina: elektronski neutrino , mionski neutrino i tau neutrino , koji su dobili imena prema leptonima koji su im parovi u standardnom modelu.

Trenutno najbolji način za određivanje broja vrsta neutrina je posmatranje raspada Z bozona. Ova čestica se raspada u bilo koji neutrino i odgovarajući antineutrino, i što ima više vrsti neutrina to je kraći život Z bozona. Poslednja merenja pokazuju da je broj lakih neutrina ("lakih" znači mase manje od pola mase Z bozona) jeste 2,984±0,008.

[причалица]

nastavak:

Postoje eksperimenti koji ukazuju na mogućnost postojanja neutrina koji ne učestvuju u slaboj nuklearnoj sili, znači koji nisu u vezi sa raspadom Z bozona. Saglasnost između postojanja šest kvarkova i šest leptona po standardnom modelu, među njima i tri neutrina, daje dodatne dokaze da postoji tačno tri vrste. Ipak, konačan i ubedljiv dokaz da postoje samo tri vrste neutrina ostaje neuhvatljiv cilj fizike subatomskih čestica.

Dugo se verovalo da neutrini različitih vrsta ne mogu da se pretvore jedan u drugi. Zapravo mogli bi, ali pod uslovom da imaju vrlo malu masu. Zaista ti prelazi, neutrinske oscilacije, su opaženi 1998. za šta su godine 2002. Rejmond Dejvis mlađi i Masatoši Košiba dobili deo Nobelove nagrade za fiziku.

[причалица]

nastavak:

Pretpostavku da postoji neutrino prvi je izneo 1931. godine Volfgang Pauli da bi objasnio energijski spektar beta raspada, tj. prelazak neutrona u proton i zatim elektron. Pauli je pretpostavio da postoji neka čestica koja odnosi razliku između energije i ugaonog momenta početnih i krajnjih čestica. Zbog njihovih fantomskih svojstava, prva detekcija neutrina je morala da sačeka još 25 godina od kad je njihovo postojanje predloženo. Godine 1956., Klajd Kovan, Frederik Rejns, F. B. Harison, H. V. Kruz i A. D. Megvajer su objavili članak pod nazivom Detekcija Slobodnog Neutrina: Potvrda. Ovaj članak je nagrađen Nobelovom nagradom za naučna dostignuća 1995. godine.

Naziv neutrino je dao Enriko Fermi, koji je razvio prvu teoriju o interakcijama neutrina. Naziv neutrino je igra reči od engleskog neutrone, preko italijanskog neutrino. Neutron znači veliki i neutralan, a neutrino mali i neutralan. Da postoji više vrsta neutrina pokazli su 1962. godine Leon Lederman, Melvin Švarc i Džek Štajnberger.

Naime, primećene su prve interakcije mionskog neutrina. Kada je treći lepton, tau lepton, pronađen 1975. godine u Stanfordskom linearnom akceleratoru, takođe se pretpostavljalo da i on ima odgovarajući neutrino. Naime, ova treća čestica je pronađena na sličan način kao i prva, tj. praćenjem nedostajuće energije i momenta u tau raspadu. Podsetimo se, prva posmatranja su vršena kod beta raspada. Tau neutrino je prvi put direktno detektovan tek 2000. godine. To je zapravo čestica koja je najkasnije otkrivena direktnim posmatranjem.

[mare]

smatram da su sve ovo gluposti i bacanje para.. ništa od ovoga ne mogu da dokažu u praksi

[причалица]

nastavak:

Standardni model fizike čestica govori o neutrinima kao o česticama bez mase. Međutim, svaki dokaz o oscilaciji neutrina pobija ovu pretpostavku. Oscilacije neutrina, očigledne i toliko puta dokazane, zahtevaju nenulte mase (engl. non-zero masses), odnosno prisustvo mase kod ovih čestica.

Kako se ovo dokazuje? Najjači argument da neutrini imaju masu dolazi iz kosmologije, tj. još od velikog praska. Ovaj model predviđa da postoji stalni odnos između broja neutrina i broja fotona na kosmičkoj mikrotalasnoj pozadini. Ukoliko bi totalna energija sva tri tipa neutrina prevazilazila standardnih 50 eV po neutrinu, bilo bi mnogo više mase u svemiru, te bi se on urušio. Ova granica se može donekle prevazići pretpostavkom da je neutrino nestabilan; međutim, sam Standardni model dovodi to u pitanje skoro eliminišući nestabilnost kao mogućnost. Standardni model govori da suma masa neutrina mora biti manja od 0,3 eV (Gubar, 2006.). Svemu ovome je 1998. stao na kraj Super-Kamiokande detektor neutrina koji je otkrio da oni zaista osciluju, te iz toga nužno sledi da imaju mase. Ova dokazivanja i detekcije Super-Kamiokandea pokazuju da najteži neutrino mora imati masu od oko 0,05 eV, u krajnjem slučaju ne više od 0,3 eV. Naravno, postoje izvesna odstupanja između takozvanih stanja masa 1 i 2 (kada se računaju kvadrati) koja se dobijaju jednačinom:



Godine 2006. izveden je MINOS eksperiment kojim su mereni kvadrati masa između stanja mionskog neutrina 2 i 3. Analiziran je intenzivnu? mionski snop, i dobijeni rezultati su se poklopili sa onima od Super-Kamiokandea. Dobijaju se po jednačini:

[причалица]

nastavak:

Što se tiče uticaja čoveka na stvaranje neutrina, nuklearne elektrane su glavni emiteri. Antineutrini nastaju u toku beta raspada neutronima bogatih fragmenata nastalih u toku fisije. Uglavnom, glavna četiri izotopa za stvaranje fluksa antineutrina su uranijum-235, uranijum-238, plutonijum-239 i plutonijum-241. Prosečna nuklearna elektrana emituje i do 1020 neutrina u sekundi.
Neki akceleratori čestica se koriste za pravljenje usmerenih mlazeva neutrina. Naime, u ovoj tehnici protoni s velikim brzinama sudaraju sa nepokretnom metom, kada nastaju pioni i kaoni. Ove nestabilne čestice se zatim usmeravaju u dugačak tunel gde se raspadaju u toku leta.
Nuklearne bombe takođe proizvode velike količine neutrina. Fred Rejns i Klajd Kovan su prvo pretpostavili da će naći neutrine kod bombe, a tek kasnije je pažnja skrenuta na reaktore.

[причалица]

nasatavak:

Neutrini takođe nastaju kao posledica pozadinske radijacije. Naročito emituju snopove neutrina raspadi jezgara urana-238 i torijuma-232. Ovde ubrajamo i kalijum-40 koji emituje antineutrine. Ovi takozvani geoneutrini mogu da daju značajne podatke o Zemljinoj unutrašnjosti. Prva pretpostavka o postojanju geoneutrina je načinjena 2005. godine od strane KamLAND-a.

Atmosferski neutrini su rezultat interakcije kosmičkih zraka sa atomskim jezgrima u Zemljinoj atmosferi, pri čemu nastaje kiša čestica od kojih su mnoge nestabilne. Ova nestabilnost je uzrok nastajanju neutrina. Nestabilna jezgra se raspadaju i emituju neutrine. Prva interakcija je detektovana 1965. godine u KGF rudnicima.


Solarni neutrini potiču od nuklearne fuzije koja napaja Sunce i sve zvezde. Takođe, oni su nusprodukt supernova (kod ovih događaja, pritisak u jezgru postaje toliki da degeneracija elektrona nije dovoljna da zaustavi protone i neutrone da se kombinuju i stvore jedan neutron i neutrino). Ovu vrstu emisije neutrina su otkrili Rejmond Dejvis Mlađi i Masatoši Košiba, za šta im je dodeljena Nobelova nagrada iz fizike 2002. godine.

Pretpostavlja se da kosmička pozadinska radijacija preostala od Velikog praska u sebi sadrži neutrine malih energija. Osamdesetih godina dvadesetog veka se mislilo da je ovo objašnjenje za postojanje tamne materije. U odnosu na ostale kandidate za tamnu materiju, neutrini su imali jednu prednost: naučnici su znali da oni postoje. Međutim, i u ovoj teoriji postoje problemi.

Neutrini mogu da intereaguju preko neutralne struje uključujući razmenu Z bozona, ili preko električne struje uključujući razmenu W bozona. U prvom slučaju, neutrino napušta detektor nakon što je preneo nešto svoje energije i momenta čestici meti. Sva tri spina neutrina ovde mogu učestvovati bez obzira na energiju neutrina. U drugom slučaju, neutrino se transformiše u njegovu partner-česticu (mion, elektron ili tau). Međutim, ako neutrino nema dovoljno energije da je pretvori u masu svoje teže partner-čestice, energija promenjenog toka mu je nedostupna. Solarni i neutrini raznih reaktora imaju dovoljno energije da izvrše ovaj prelaz u elektron.

[supermen*prvi]

pa evo nešto malo o neutrinu:

Neutrino

je elementarna čestica. Spada u leptone, nema naelektrisanje, spin je polubrojni () pa spada u fermione. Sva do sada opažena neutrina su leve heličnosti (t. j., realizovano je samo jedno od dva moguća spinska stanja; helicitetom se izražava projekcija spinskog momenta na pravac kretanja). Dugo se verovalo da nema masu, međutim, postoje indikacije da neutrino ipak ima masu, mada vrlo malu. Postojanje neutrina je postulirao Volfgang Pauli, ime im je dao Enriko Fermi, a eksperimentalno ih registrovao Frederik Rejns 1956, za šta je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1995. godine.

Postoje tri vrste neutrina: elektronski neutrino , mionski neutrino i tau neutrino , koji su dobili imena prema leptonima koji su im parovi u standardnom modelu.

Trenutno najbolji način za određivanje broja vrsta neutrina je posmatranje raspada Z bozona. Ova čestica se raspada u bilo koji neutrino i odgovarajući antineutrino, i što ima više vrsti neutrina to je kraći život Z bozona. Poslednja merenja pokazuju da je broj lakih neutrina ("lakih" znači mase manje od pola mase Z bozona) jeste 2,984±0,008.

Upravo sam o ovome govorio. Ovde treba traziti resenje njegove brzine vece od brzine svetlosti a ne u negiranju necega postojeceg sto je do sada nebrojeno puta dokazano i na cemu se zasniva cela Fizika. Dakle, vratio bih se teoriji da neutrino ipak nema masu a ako je i ima onda samo u nekom slucaju. Na primer kada ide brzinom manjom od svetlosti. Gde je granica pretvaranja u energiju ne trazite da"lupam" i nesto tvrdim. :