Jesen u meni .........

[Ciciban]

Hocemo li ovde pisati svoje jesenje stihove? Ja bih da probamo...evo ja cu prva....izbedacila malo ali nije mi prvi put ....

[Ciciban]

Nista bolje ne sakrije tragove nego jesenje lisce, ni sneg mu nemoze prkositi, ni vatra jesenja ...nista ...tragovi su deo lisca, u svakom listu na visini vetra ima po jedan trag, po odlomak knjige koju sam procitala ispod jesenjeg cebeta dok nekog cekam , jer ja uvek nekog cekam. Na svakom listu , bas na svakom ima po jedno slovo na visini vetra, nikad niko nece sastaviti taj anagram .....na visini vetra...... silni su to tragovi ....neunistivi.
I vatra u kaminu, jeste tiha , ali jesenja je, kakva bi drugacije bila, i ona mirise na dunje, na rum, na suze...na dodire, mirise na bol koji osecam kad slucajno dotaknem dlan dlanom svojim ...na svasta mirise ta vatra....dimnjak joj sapuce mirise i cuva ih na sigurnom dok ih ne spoji sa liscem u visini vetra....ni sneg nemoze pokriti jesenje tragove ....izmicu mu se, .......jos u visine vetra .....
I dok kishne kapi plesu uz melodiju jesenjih tragova i tada se licemerno izmicu sneznim pahuljama, jos na visini vetra .....ostavljaju sav gnev u snegu dok im jesenje note diktira vetar...jer je i kisa jesenja...i ona se ljubi s tragovima u visinama vetra .
I uvek me sustignu te note, mozda zato sto ih cekam , samo se meni jave da me podsete na dete u meni, da me rasplacu, da mi kazu nesto koje jos uvek nisam razumela. Ali dolazi kazu, jos jedna jesen, jos jedan pokusaj da prespavas zimu ....to sam samo razumela ...... [size=11px]__________________
[/size]

[Пркос]

JESEN

Nakindjurena udavaca zlatno istkanih niti vencanice,
pogleda zajapurenog u svodove,polako ka oltaru koraca,
cipelom od vec svelog lista orosenog kisom,
gazi napukli kesten i krivi plod rogaca.

U rukama pregrst plodova socnih,zrnevlje grozdova slasnih,
kao niske bisera prosutih iz zudnje
uz orkestar pozuteo glasni,
sinfoniju zanosno slusa,dunja mirisna zrela,
zuri da ne zakasni ,udavaca srecna i smela ,
na oltar cvece da okaci.
JA

[Ravnica Carobnica]

J E S E N
Tuzna kao svako umiranje. Bilo da je rana ili pozna .Jesen.Kad se kukuruzi zazlate u klipovima ,pa korpama pune anbare paorske.Umornim rukama onako u zurbi prije kisa.Prije lisca sto opadanjem suska pod nogama ,umrlo i zuto.Jesen dijamanata jutarnje rose na paucini slabackim suncem obasjane.Trave sto snjegove slute .Umorne hriznteme uvele a jos tu da isprate taj kraj za novi pocetak.

[Slovenska]

Nekako s jeseni

Pamtim korake tvoje
po liscu boja tuge.
Pamtim suze moje
dok prolazim ispod duge.
Kise jesenje i duge necije
pamtim lice decje,krik
tugu kad si odlazio zauvek.

Zaboravljam bujice jesenje
nas smeh i staze radovanja.
Zaboravljam vrelo kestenje
i nasa nezna milovanja.

Odustala sam od traganja
jedne jeseni naseg rastajanja.

Slovenska