Hocemo li ovde pisati svoje jesenje stihove? Ja bih da probamo...evo ja cu prva....izbedacila malo ali nije mi prvi put ....
Hocemo li ovde pisati svoje jesenje stihove? Ja bih da probamo...evo ja cu prva....izbedacila malo ali nije mi prvi put ....
Ciji potpis?
Nista bolje ne sakrije tragove nego jesenje lisce, ni sneg mu nemoze prkositi, ni vatra jesenja ...nista ...tragovi su deo lisca, u svakom listu na visini vetra ima po jedan trag, po odlomak knjige koju sam procitala ispod jesenjeg cebeta dok nekog cekam , jer ja uvek nekog cekam. Na svakom listu , bas na svakom ima po jedno slovo na visini vetra, nikad niko nece sastaviti taj anagram .....na visini vetra...... silni su to tragovi ....neunistivi.
I vatra u kaminu, jeste tiha , ali jesenja je, kakva bi drugacije bila, i ona mirise na dunje, na rum, na suze...na dodire, mirise na bol koji osecam kad slucajno dotaknem dlan dlanom svojim ...na svasta mirise ta vatra....dimnjak joj sapuce mirise i cuva ih na sigurnom dok ih ne spoji sa liscem u visini vetra....ni sneg nemoze pokriti jesenje tragove ....izmicu mu se, .......jos u visine vetra .....
I dok kishne kapi plesu uz melodiju jesenjih tragova i tada se licemerno izmicu sneznim pahuljama, jos na visini vetra .....ostavljaju sav gnev u snegu dok im jesenje note diktira vetar...jer je i kisa jesenja...i ona se ljubi s tragovima u visinama vetra .
I uvek me sustignu te note, mozda zato sto ih cekam , samo se meni jave da me podsete na dete u meni, da me rasplacu, da mi kazu nesto koje jos uvek nisam razumela. Ali dolazi kazu, jos jedna jesen, jos jedan pokusaj da prespavas zimu ....to sam samo razumela ...... [size=11px]__________________
[/size]
Ciji potpis?
JESEN
Nakindjurena udavaca zlatno istkanih niti vencanice,
pogleda zajapurenog u svodove,polako ka oltaru koraca,
cipelom od vec svelog lista orosenog kisom,
gazi napukli kesten i krivi plod rogaca.
U rukama pregrst plodova socnih,zrnevlje grozdova slasnih,
kao niske bisera prosutih iz zudnje
uz orkestar pozuteo glasni,
sinfoniju zanosno slusa,dunja mirisna zrela,
zuri da ne zakasni ,udavaca srecna i smela ,
na oltar cvece da okaci.
JA
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
J E S E N
Tuzna kao svako umiranje. Bilo da je rana ili pozna .Jesen.Kad se kukuruzi zazlate u klipovima ,pa korpama pune anbare paorske.Umornim rukama onako u zurbi prije kisa.Prije lisca sto opadanjem suska pod nogama ,umrlo i zuto.Jesen dijamanata jutarnje rose na paucini slabackim suncem obasjane.Trave sto snjegove slute .Umorne hriznteme uvele a jos tu da isprate taj kraj za novi pocetak.
Nekako s jeseni
Pamtim korake tvoje
po liscu boja tuge.
Pamtim suze moje
dok prolazim ispod duge.
Kise jesenje i duge necije
pamtim lice decje,krik
tugu kad si odlazio zauvek.
Zaboravljam bujice jesenje
nas smeh i staze radovanja.
Zaboravljam vrelo kestenje
i nasa nezna milovanja.
Odustala sam od traganja
jedne jeseni naseg rastajanja.
Slovenska