Za neupućene, Deliblatska peščara je nastala zahvaljujući vetrovima koji su dolazili sa
Dunava milionima godina. Oni su donosili prašinu i pesak celim tokom i taložili je na levoj
obali velike reke. Taj talog napravio je Deliblatsku peščaru. Da biste tamo stigli potrebno
vam je sat vremena vožnje od Beograda i malo dobre volje. Da biste napravili piknik
možete da poneste roštilj, malo mesa i naravno hladnu lubenicu koju ćete kupiti negde
na putu između Pančeva i peščare. Lako ćete je naći, pređite Pančevački most, iz
Pančeva idite za Kovin, a iz Kovina samo pratite table za Park prirode Deliblatska
peščara.
Večnost je čista sadašnjost.
Ono što će vam na ulasku u peščaru prvo pasti za oko jeste činjenica da peska ima
samo u tragovima. Međutim to je samo na prvi pogled. Pesak je ispod vas i oko vas, ali
je prekriven rastinjem zahvaljujući Austrijancima koji su navodnjavali i biljem pokrivali ovu
pravu malu pustinju u sred Evrope. Naš čuveni film "Ko to tamo peva" je sniman upravo
na ovom mestu.
Večnost je čista sadašnjost.
Kada uđete u peščaru možete da se vozite putevima koji idu kroz gusto rastinje i
drveće. Sve vreme imate utisak da ste u nekom tunelu, s` tim što vam kroz krošnje
drveća na put stalno sleću ptice, leptiri i zraci Sunca. Nema šanse da vam se ponovi da
ista vrsta ptice ili leptira prepreči put dva puta!
Kako se smenjuju kilometri, tako se smenjuju boje ptica, insekata i okolnog rastinja.
Peščane dine možete da nađete, ali samo ako ste uporni i ako vam automobil zamene
vaše dve noge. Nije loše i malo se prošetati. Ova pustinja nema otrovne zmije, škorpije i
paukove, ali zato se nalazi nedaleko od vas i prava je šteta da vam ne bude bar jednom
vikend destincija. Mali savet pred put, ponesite dosta vode, kreme za sunčanje i
dvogled ako želite da gledate divlje životinje i ptice koje okolo lete i šećkaju se.
Večnost je čista sadašnjost.