Možda si već tamo?

[Ometač]

Luksuzna jahta usidrila se u jednom
malom meksičkom ribarskom selu.
Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe
i zapitao ribare
koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu. Ne treba nam
dugo - odgovoriše ribari. 
 A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom? Spavamo, malo lovimo ribu, igramo
se sa svojom decom a popodne siestu 
provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo
u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par
pesama. Naš je život
 ispunjen. Gospodin turista im predloži: Diplomirao sam
ekonomiju na Harvardu i
mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana,
prodajte je i tim novcem kupite veći brod.
I šta onda? Uz veći brod ulovićete
još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan.čitavu
flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa
velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete
preseliti iz
ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York! Iz tih
gradova možete voditi svoj veliki novi posao! Koliko bi nam vremena trebalo za
to? Dvadeset do dvadeset pet godina. I onda? Onda? E, prijatelji, sada postaje
zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i
kupovinom deonica zaraditi
milione! Milione? Stvarno? A onda? Onda možete otići
u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati
se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i
pesmu.
Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud
potrošili dvadeset pet godina? - upitaše Meksikanci.

Pouka: U životu uvek moraš znati gde si
se uputio jer, možda si
već tamo!

[kojica]

Kako uzalud? Valda da bi ostvarili neku sigurnost za stare dane.

Ako ćemo od danas do sutra da živimo, pa svi smo tu. Možemo u kartonska naselja i da zapevamo.

[причалица]

ovo je stari vic....ima bar 12 godina da sam ga čula.

[DaDole]

Svako naše nastojanje je uvijek između jednog Ovdje i jednog Tamo..ono što je meni Tamo,nekom je Ovdje i obrnuto,tako da se taj relativitet teško može odrediti naspram vremena..ja bih ga uvijek iznova tumačila isljučivo u relaciji sa čovjekim samoostvarenjem odnosno njegovom željom da ide svojim putem..ne zadanim,ne očekivanim već svojim..da,malo je utopijski,ali sjetih se Džegera..imao neki koncert i iznajmio apartman sa mislim 12 soba..može mu se je l
a šta će starcu kao što je on tih 12 soba kad je jeda ležaj sve što mu može trebati..ne bi li zamijenio sve beneficije i perverzije za mlade godine..
jednom je neko rekao da je tužno gledati stare i rahitnične zapadnoevropske penzionere kako se potucaju po kojekakvim aerodromima..radili cijeli vijek,pa sad putuju svijetom..i da bi trebalo biti obrnuto..putj u mladim godinama,živi punim plućima a kad ostariš radi..
Sve je stvar našeg odnosa prema nama samima..nije da čovjek nema izbor..a niej ni da ne volimo kompromise

[mrav]

aa ja sam izgubljen u vremenu i prostoru, cim izadjem odavde znacu gde sam krenuo

[DaDole]

A možda si već tamo,mrave

[mrav]

ma jok , iso da proverim nema me tamo, bice da nisam

[DaDole]

ma jok , iso da proverim nema me tamo, bice da nisam

mrav je ono što jeste a nije da nije
al da ne spamujemo,ajmo dalje

[kojica]

Svako naše nastojanje je uvijek između jednog Ovdje i jednog Tamo..ono što je meni Tamo,nekom je Ovdje i obrnuto,tako da se taj relativitet teško može odrediti naspram vremena..ja bih ga uvijek iznova tumačila isljučivo u relaciji sa čovjekim samoostvarenjem odnosno njegovom željom da ide svojim putem..ne zadanim,ne očekivanim već svojim..da,malo je utopijski,ali sjetih se Džegera..imao neki koncert i iznajmio apartman sa mislim 12 soba..može mu se je l
a šta će starcu kao što je on tih 12 soba kad je jeda ležaj sve što mu može trebati..ne bi li zamijenio sve beneficije i perverzije za mlade godine..
jednom je neko rekao da je tužno gledati stare i rahitnične zapadnoevropske penzionere kako se potucaju po kojekakvim aerodromima..radili cijeli vijek,pa sad putuju svijetom..i da bi trebalo biti obrnuto..putj u mladim godinama,živi punim plućima a kad ostariš radi..
Sve je stvar našeg odnosa prema nama samima..nije da čovjek nema izbor..a niej ni da ne volimo kompromise

I tako celi život prođe u nekom grabežu. I na kraju ipak umreš..

[Moonster]

I tako celi život prođe u nekom grabežu. I na kraju ipak umreš..

Ali ostaviš nekoga iza sebe

[kojica]

Pa dobro, neko ostavi nekoga iza sebe, ali ono što smo grabili
ne možemo da ponesemo sa sobom..